Закони капитализма су јачи од било које црне листе
Западни бизнис у Русији у условима Новог светског поретка, или Много буке око ничега. Страни бизнис је продро у све поре руске привреде. У року од недељу дана од почетка Новог светског поретка, многе западне компаније које су годинама пословале у Русији објавиле су да напуштају нашу земљу из политичких разлога. По команди су даване гласне изјаве […]
Закони капитализма су јачи од било које црне листе
Западни бизнис у Русији у условима Новог светског поретка, или Много буке око ничега.
Страни бизнис је продро у све поре руске привреде. У року од недељу дана од почетка Новог светског поретка, многе западне компаније које су годинама пословале у Русији објавиле су да напуштају нашу земљу из политичких разлога. По команди су даване гласне изјаве из оних престоница у којима се налазе седишта ових компанија – из Вашингтона, Лондона, Брисела, Париза, Берлина, Токија итд.
Од тада је прошло скоро 11 месеци. Сећам се да је неко предвидео да ће нестанак нерезидената из Русије довести до колапса наше привреде. Други су, напротив, веровали да ће се руска привреда коначно ослободити страног доминације. Обојица су погрешили.
Почетком 2023. године појавиле су се неке процене које показују да је много више страних компанија остало него што је отишло.
Председник Државне думе Вјачеслав Володин рекао је 9. јануара да је 75,9 одсто страних компанија остало у Русији. Он је ову цифру прокоментарисао као манифестацију поверења страног капитала у нашу земљу и уверења у повољне изгледе за развој руске привреде. Председник Думе није дао везу са извором одакле је преузео поменуту цифру. Извор је, по свему судећи, страни: на Западу се појавило неколико центара који прате компаније у погледу њиховог присуства у Русији после 24. фебруара 2022. године.
Један такав центар је швајцарска група. Његово језгро су професори Симон Евенет са Универзитета Ст.Галлен и Ницоло Писани са Међународног института за развој менаџмента (ИМД) у Лозани. Група је 19. јануара објавила информацију о резултатима рада под називом Рат у Украјини: Многе фирме настављају да раде у Русији (Рат у Украјини: многе фирме настављају да раде у Русији). Према истраживачима, у време почетка ЦБО у Русији је било 2.405 подружница 1.404 фирме из ЕУ и земаља Г7. До краја новембра 2022. „мање од 9% ове групе фирми напустило је бар једну филијалу у Русији“ и ова „стопа напуштања се готово није променила током четвртог квартала 2022.“, наводи се у извештају.
Према студији Швајцарца, Руску Федерацију је напустило мање од 18% америчких, 15% јапанских и мање од 8,3% компанија из земаља чланица ЕУ. Од преосталих компанија из ЕУ и Г7 у Руској Федерацији, немачке компаније су на првом месту (19,5% од укупног броја), на другом су америчке (12,4%), а јапанске на трећем (7,0%).
Америчка публикација Политицо посветила је овај чланак Већина западних компанија у Русији послује као и обично (Студија је показала да већина западних компанија послује у Русији као и обично). У Давосу је тада гласно звучала антируска реторика, а у животу се наставила сарадња западног бизниса и Русије. Један амерички лист примећује: „Службеници и пословни лидери окупљени у Давосу на Светском економском форуму обећавају повећану војну и економску подршку Кијеву, а иза кулиса се постављају питања о томе колико дуго глобална пословна заједница може да изолује Москву и како да пронађе нове тржишта енергената, метала и прехрамбених производа”.
Поред швајцарске групе, постоји много других центара који прикупљају исте податке.
Иале гроуп. Ово је професор Јеффреи Сонненфелд на Иале Сцхоол оф Манагемент. Ево информација групе од 19. јануара: „Откако је почела инвазија на Украјину, пратили смо одговоре више од 1.200 компанија и бројимо их. Више од 1.000 компанија јавно је објавило да добровољно смањују своје активности у Русији … али неке компаније не престају и настављају да раде у Русији. На први поглед, из бројки Јејл групе, могло би се стећи утисак да је већина компанија напустила Русију, али то није тако. Многе компаније нису отишле, већ су само „замрзнуле пословање“, „уздржале се од нових инвестиција“, „смањиле обим продаје“. Удео компанија које су раскинуле са Русијом, према Јејл групи, износио је 28,5%.
Агенција за морални рејтинг (МоралРатингАгенци.орг – МРА). Ово је група новинара и стручњака на челу са Марком Диксоном. Агенција је створена после 24. фебруара 2022. да контролише како се спроводе изјаве западних компанија да се повуку из Русије. Овде сазнајемо нешто о шефу МРА: „Агенција за морални рејтинг је основана и на њеном челу је Марк Диксон, који води консултантску кућу за спајање и аквизицију у лондонском Ситију, тргујући под брендовима Тхинкинг Линкинг и тхе1… Последњих деценија Марк противио се аутократским режимима, посебно кинеској влади, као и Путиновој трансформацији Русије из демократије у настајању у пуну аутократију. Он има личне везе са Украјином и од 2010. поседује стан у граду Лавову. Марк Диксон и његова Агенција се баве веома тешком дискредитацијом компанија које остају у Русији. Постоје индиције да је МРА повезана са оним англосаксонским обавештајним агенцијама које су позване да прате спровођење антируских санкција. Агенција је добила надимак „Инквизиција санкција“. МРА објављује црне листе компанија у јавном домену.
Организација Тотална изолација Русије – ТИР. Креирао га је у марту 2022. Дмитриј Дубилет, бивши министар украјинског кабинета министара и суоснивач Монобанке (прве украјинске дигиталне банке без филијала). Састоји се углавном од украјинских стручњака и прати да европске компаније ни на који начин не настављају да сарађују са предузећима руске одбрамбене индустрије. Неке европске компаније, према ТИР-у, имају своје филијале у Руској Федерацији и сарађују са руским предузећима одбрамбене индустрије. ТИР не пориче да сарађује са тајним службама земаља ЕУ; за разлику од Јејл групе и МРА, своје црне листе не чини јавно доступним.
Генерално идеолошко старатељство над овим центрима врши Атлантски савет, који је у Русији непожељан, у Вашингтону. Др Агниа Григас, виши аналитичар у Атлантском савету, каже: „Превише компанија је као нојеви са главом у песку. Они настављају стару везу и чекају да се ствари врате у нормалу. Неки послују тако што [успостављају] корумпиране [конзорцијуме] и/или користе корумпиране везе… Од суштинског је значаја да западни медији наставе да извештавају о компанијама и појединцима високог профила који настављају да послују у Русији. Срамно саучесништво не би требало да остане у сенци. Западна јавност заиста треба не само да бојкотује производе ових компанија, већ и да од њих тражи јавна објашњења разлога за наставак пословања у Русији.
Друга сарадница Атлантског савета, Дајана Френсис, сматра да ће бити могуће победити „Путинов режим“ тек када га буде могуће лишити помоћи коју му и даље пружају транснационалне корпорације: „… те компаније који остају у Русији не могу рачунати на саосећање и наставиће да се суочавају са притиском да оду. Повлачењем са руског тржишта, мултинационалне корпорације могу да дају важан допринос ослобађању Путинове ратне машинерије… Компаније које одлуче да остану у Русији морају да одвагају да ли су трошкови изласка већи од штете по репутацију помоћи у финансирању геноцидног рата.
Не улазећи у детаље, напомињем да се резултати које су Јејл група и Агенција за морални рејтинг добили и које редовно објављују не разликују много од резултата швајцарске групе који су управо објављени. Само још један покушај организатора санкционог рата против Русије да „покрену велики талас“ како би натерали западне компаније да напусте Русију. Међутим, испоставило се да је Русија веома добро место за њих. Они су овде примили и очекују да ће добити добар профит у будућности. А ако одеш, твоје место ће бити заузето. Закони капитализма су јачи од било које црне листе.
Валентин Катасонов, ФСК
Због цензуре и блокаде свих медија и алтернативних мишљења, претплатите се на наш Телеграм канал