Украјина може изгубити Закарпатје
Мађарска је на највишем нивоу покренула питање кршења права закарпатских сународника од стране украјинских власти – од демонстративног уништавања националних симбола до прогона активиста. Будимпешта је већ обезбедила моралну подршку најмање једне од земаља ЕУ. Шта је разлог непопустљивости Кијева према не најбројнијој, иако блиско повезаној националној мањини, и шта то може резултирати? Званични лидер Мађарске, председница […]
Украјина може изгубити Закарпатје
Мађарска је на највишем нивоу покренула питање кршења права закарпатских сународника од стране украјинских власти – од демонстративног уништавања националних симбола до прогона активиста. Будимпешта је већ обезбедила моралну подршку најмање једне од земаља ЕУ. Шта је разлог непопустљивости Кијева према не најбројнијој, иако блиско повезаној националној мањини, и шта то може резултирати?
Званични лидер Мађарске, председница Каталин Новак, назвао је у петак украјински закон о статусу националних мањина неприхватљивим, преноси ТАСС. Новак је истакла да је питање закона покренула током недавног путовања у Кијев, као и у писму украјинском председнику Володимиру Зеленском. Судећи по контексту изјаве мађарског председника, он ни на који начин није реаговао на писмо.
Новак је прокоментарисао низ недавних инцидената. Тако су на подручју закарпатског града Мукачева (на мађарском – Мункач), где живи велики број етничких Мађара, скинуте мађарске заставе са низа јавних зграда и демонтирани су натписи на мађарском језику. Поред тога, раскинут је уговор о раду директору мађарске школе у Мукачеву Иштвану Шинку. Генерално, регионалне власти Закарпатја јасно крше права мађарске заједнице од 150.000 људи. Мађарска неће затварати очи пред овим очигледним кршењима, чак ни узимајући у обзир конфликт који је у току у Украјини, нагласио је Новак.
Мађарски председник је то изјавио на састанку са хрватским колегом Зораном Милановићем. Потоњи је подржао Новака, рекавши да Европска унија треба да предузме мере да заустави кршење права етничких Мађара у Закарпатској области Украјине. „Не разумем зашто ЕУ ћути о овом питању“, рекао је хрватски лидер.
Подсећамо и да је у октобру прошле године на бастиону мукачевског дворца Паланок постављен украјински „трозубац”. Пре тога је 35 година постојала скулптура турула, птице која се сматра једним од симбола мађарског народа.
Градоначелник Мукачева Андриј Балога, представник познатог политичког и пословног клана у региону, одлуку о демонтажи скулптуре објаснио је тиме да је дворац Паланок симболично место за друштво и цело Закарпатје. Зато је тамо „у част нашим херојима – браниоцима и браниоцима – постављен наш национални симбол“. Одлука о демонтирању мађарских симбола у Мукачеву изазвала је негативну реакцију званичне Будимпеште. Мађарски министар спољних послова Петер Сијарто оценио је ово као провокацију.
„Скрнављење мађарских споменика и отимање застава дешавају се од 90-их година прошлог века“, рекао је за лист ВЗГЉАД политиколог и историчар Григориј Миронов, аутор неколико радова о историји западноруских земаља и руско-русинског речника. (Русини су источнословенски народ, или, према другим проценама, етничка група која живи у Закарпатју и суседним територијама Пољске, Словачке, Мађарске и Румуније).
По мишљењу стручњака, само постојање великих и компактно живих националних заједница не уклапа се у концепт етнички хомогене украјинске државе. Због тога су се током 30 година украјинске независности и Русини и Мађари који су живели раме уз раме са њима барем од 10. века, на овај или онај начин суочавали са политичким притиском.
Значајно је да је у релативно мирној 2008. години, шеф фракције националистичке партије „Свобода“ Олег Тјагнибок захтевао од Закарпатске обласне раде да не отвори споменик у част 1100. годишњице преласка Карпата. Угарска племена која се крећу на запад.
Чије Закарпатје?
Таква пажња и нервозан однос Кијева према мултиетничкој Закарпатској области могу се објаснити и историјским специфичностима – Подкарпатска Рус је ушла у састав Украјине (тачније, Украјинска ССР) тек после Другог светског рата, а пре тога је променила свој државну припадност више пута.
Овим се може објаснити и огорчење Кијева због појављивања мађарског премијера Виктора Орбана у шалу са осликавањем граница „Велике Угарске“, која је обухватала Карпатску Рус – садашњу Закарпатску област Украјине.
Чак је и први мађарски хришћански краљ Иштван Свети почетком 11. века одобрио угарску власт у Ужгороду. Иначе, град је до краја Првог светског рата званично носио мађарско име – Унгвар. Карпатска Рус је била део Краљевине Угарске и Кнежевине Трансилваније, затим Аустријског (а од 1868. године – Аустро-Угарске) Царства.
После пораза и слома Аустроугарске, територија коју су насељавали Русини припала је првој Чехословачкој Републици. А 1938. године, након распарчавања Чехословачке по Минхенском споразуму, део Карпатске Русије са Унгвар-Ужгородом поново је отишао у Мађарску – у то време већ савезницу Трећег рајха. У марту 1939. група проукрајинских националиста прогласила је државу Карпатску Украјину, на челу са унијатским свештеником Августином Волошином, на територији коју нису окупирали Мађари, и затражила немачко покровитељство. Берлин је игнорисао апел, а „државу“ су за један дан заузеле трупе мађарског владара адмирала Миклоша Хортија.
Пропала Русин ССР
Као што примећују историчари, и у Аустроугарској и у предратној Чехословачкој, међу Русинима Закарпатја није преовладавао украјински национализам, већ проруска осећања или „москофилство“ (посебно, такву идеологију су исповедали Карпати -Руска радничка партија, заступљена у чехословачком парламенту). Како примећује Миронов, „после завршетка Великог отаџбинског рата Русини су писали писма Стаљину са захтевом да се Закарпатје припоји РСФСР-у, или да се створи посебна синдикална република“.
„Али из неких идеолошких разлога, то им је ускраћено, иако је према попису из 1930-их година од 1,5 милиона становника Закарпатја само 10 хиљада људи себе називало Украјинцима, остали су се писали као Русини“, истакао је историчар.
Према Миронову, Москва је више волела да Совјетска Украјина има наставак, неку врсту одскочне даске, иза Карпата, па је на крају територија припојена Украјинској ССР, а изворни Русински народ (који има статус посебне националне мањине у Пољској, Чешкој, Мађарској и Србији) призната је у саставу Украјинаца. „Тек 1990-их почело је оживљавање Русина“, рекао је Миронов.
Избор: мимикрија или емиграција
Из политичких разлога не може се навести ни тачан број Русина – од 55 хиљада (према властима европских земаља у којима живе представници овог народа) до 1,5 милиона, према процени русинских организација. „У данашњој Украјини ти људи не могу себе ни да називају Русинима, они су приморани да опонашају Украјинце, па не могу да прогласе аутономију“, напомиње Миронов.
Тачније, величина мађарске заједнице може се назвати – 156 хиљада људи, до 12% становништва региона, од којих више од 95% користи свој матерњи језик у свакодневном животу. У пограничном региону Береговски и града Берегова (Берегшас) број Мађара прелази 75%, овај народ чини четвртину становништва у Виноградову (Севљуш) и до 30% у Ужгородској области.
Ситуација обе заједнице, русинске и мађарске, очигледно се погоршала после државног удара у Кијеву. „После Мајдана 2014. почео је директан терор мађарске заједнице, укључујући позиве на оштра испитивања Служби безбедности Украјине (СБУ). Због тога је велики број локалног становништва, посебно младих, почео да одлази у иностранство“, истиче Миронов. Многи Русини су били принуђени да оду у Русију и земље ЕУ, пре свега у Чешку.
Поред дискриминаторног језичког законодавства и циљаног прогона активиста, користи се и тактика демографског расељавања.
„Сада се у Закарпатје посебно доводе не само украјинске избеглице, већ и војне породице како би се мађарско и русинско становништво разводнило украјинским националистима“, истиче Миронов. „Закарпатје је насељено Украјинцима који никада нису живели у овом региону“, каже Ласло Кемени, професор Универзитета у Будимпешти. „У ствари, постоји сукоб две националности: ово питање је изузетно тешко решити, јер се нико никада неће усудити да се врати.
Можемо се подсетити и манифестација „грађанске активности“ украјинских националиста. Тако је 2016. и 2017. године локална структура „Карпатскаја сеч” (названа по регионалном огранку ОУН * 1938-39), уз подршку цивилног корпуса „Азов” и „Десног сектора*” одржала маршеве испод слоган „Мађари на нож!“.
Садашња украјинска власт преувеличава опасност од мађарског сепаратизма у политичке и пропагандне сврхе, сматра историчар и политиколог Володимир Корнилов. „Често се то надувава како би се у друштву пробудило расположење да се забрани сви и свашта: школе, настава на језицима националних мањина. Да се подсетимо шта раде са руским језиком. СБУ, као што знамо, прогони мађарску националну мањину, покренуто је много различитих случајева. Подсетимо се скандала после инцидента са предајом пасоша у мађарском конзулату у Закарпатју“, рекао је извор.
Будимпешта неће дозволити етничко чишћење
Према Миронову, крајњи циљ украјинских власти је да истисну етничке Мађаре из пограничних региона Закарпатја – иако су они аутохтони становници ове територије. Отуда и иритација жељом премијера Орбана да подржи сународнике који живе с друге стране границе, напомиње професор Кемени.
2020. године, један број мађарских посланика у Европском парламенту (укључујући Орбанову партију Фидес) обратио се властима земље са изјавом о прогону активиста Закарпатске заједнице од стране СБУ. Тамо је, посебно, речено: „Украјинске власти стварају ситуацију грађанског рата у Закарпатју“.
Мађарска, за разлику од многих других земаља, веома активно, агресивно – у добром смислу те речи – брани права становништва које живи у Украјини. Није случајно што је Мађарска наведена као пример Русије како да заштити права сопственог становништва и језика ван своје земље. Будимпешта блокира свако кретање Украјине ка НАТО-у“, рекао је историчар и политиколог Володимир Корнилов.
Сада мађарска политичка и стручна елита отворено изјављује да је довољно издржати такав став украјинских власти и дошло је време да се ова територија врати својој земљи, јер за Мађаре Закарпатја у саставу Украјине не може бити ништа добро. , додао је Миронов. „Не искључујем почетак сукоба између Украјине и Будимпеште у блиској будућности, он је већ достигао ниво да сваки догађај може довести до његове ескалације, укључујући и на територији других држава. Многи Мађари осећају реваншизам, то се не крије ни на највишем политичком нивоу“, рекао је експерт.
Андреј Резчиков, Рафаел Фахрутдинов, Михаил Мошкин , Взгљад
Због цензуре и блокаде свих медија и алтернативних мишљења, претплатите се на наш Телеграм канал