Балтик наставља курс дискриминације руског становништва
Литванска премијерка Ингрида Симоните позвала је да пољски постане најпопуларнији други страни језик у школама у земљи уместо руског. Она је то изјавила у интервјуу за радио Знад Вили. „Мислим да је то добар избор. Волео бих да други страни језик после првог (енглеског) буде пољски, а не руски, – преноси њене речи портал Делфи. „Ја сам за […]
Балтик наставља курс дискриминације руског становништва
Литванска премијерка Ингрида Симоните позвала је да пољски постане најпопуларнији други страни језик у школама у земљи уместо руског. Она је то изјавила у интервјуу за радио Знад Вили.
„Мислим да је то добар избор. Волео бих да други страни језик после првог (енглеског) буде пољски, а не руски, – преноси њене речи портал Делфи. „Ја сам за то да у школама буде што више пољског. Мислим да је ово место где можете покушати да урадите нешто. На крају крајева, сигурно има наставника, на пример, оних који су предавали у малим пољским школама, које се, можда, могу спојити, онда ће ти наставници моћи да предају пољски у литванским школама.
Симонит такође тврди да у друштву републике „постоји извесна опијеност руском културом“.
Даинорас Лукас, саветник шефа Министарства просвете, науке и спорта, у децембру је у емисији националног радија ЛРТ рекао да до 68 одсто ученика бира руски као други страни језик у литванским школама. Јургита Шиугждиниене, министарка одељења, назвала је ову чињеницу „ненормалном“ и позвала на активнији рад са родитељима школараца како би их убедили да утичу на ситуацију. Касније тог месеца, Шјугждинене је објавила планове Министарства образовања да „преокрене пирамиду избора“ руског као другог страног језика са садашње бројке на 30%.
Раније, у позадини таласа русофобије због догађаја у Украјини, Шјугждинене је у августу 2022. објавила да њено одељење намерава да напусти часове руског језика у литванским и пољским школама. У таквим образовним установама руски језик није укључен у обавезни програм, али се по жељи може изабрати као други страни језик. Са своје стране, саветница за образовање председника Литваније Јоланта Урбанович рекла је Зинијусу радијасу у новембру да би Вилњус требало постепено да престане да предаје руски као други страни језик.
Према Министарству просвете, науке и спорта Литваније, руски као други страни језик остаје најпопуларнији међу средњошколцима: у школској 2022. години скоро 15.000 ученика шестог разреда га је изабрало.
„Наравно, тренутна ситуација можда не улива оптимизам, али не можемо очекивати много драстичну промену, јер постоји ранији избор ученика, треба обезбедити континуитет образовања“, цитира Урбанович Делфи.
Након ове изјаве, председник Литваније Гитанас Науседа је истакао да настава руског језика у школама није приоритет и да треба посветити више пажње званичним језицима земаља ЕУ.
Русија је више пута критиковала курс балтичких земаља, посебно Литваније, да дискриминишу своје становништво, које говори руски као матерњи језик. Тако је у августу 2022. Министарство спољних послова Русије изјавило да је „без преседана, заправо блиска фашистичкој“ кампања коју су покренуле власти ових држава да прогоне сопствене становнике руског говорног подручја, „која је одавно превазишла законске оквире и норме понашања цивилизованих земаља, сада се, чини се, темељно укоријенила изван граница здравог разума и људскости.
„Школе, вртићи и наставни планови и програми на руском језику се ликвидирају, што значајно ограничава право на образовање на матерњем језику мањине која говори руски“, наводи се у саопштењу руског Министарства спољних послова.
Летонско писмо
Подсетимо, поред Литваније, још значајнија дискриминација руског говорног становништва примећује се у Летонији. Тако ће у овој републици од септембра 2023. године ученици првог, четвртог и седмог разреда школовати само на летонском језику. Од 2024. године по сличној шеми учиће се други, пети и осми разред, а годину дана касније – трећи, шести и девети разред.
Како је бивши председник Летоније Валдис Затлерс изјавио у августу 2022. године, гостујући на Латвијас радију 4, прелазак школа са руског на летонски је, према његовим речима, „планирани процес“. Он је признао да се наставници противе таквој транзицији. Затлерс је приметио да су трећина другова из разреда његовог унука деца из породица које говоре руски.
Истог месеца, званични сајт председника Летоније престао је да подржава руски језик – страница је постала доступна само на летонском и енглеском. У кабинету шефа републике такву одлуку су покушали да објасне чињеницом да је питање комуникације државне администрације на руском језику наводно постало „веома осетљиво“ због вођења НВО-а од стране Русије.
Након тога, Министарство просвете и науке Летоније објавило је планове да се од школске 2026/27. године омогући да се као други страни језик у школама бирају само језици земаља ЕУ или оних држава са којима република има потписали међувладине споразуме у области образовања. Руски језик није укључен у ову листу.
Председник Летоније Егилс Левитс је у децембру одлуку о превођењу свих образовних институција на летонски језик назвао историјским кораком.
„Садашња нејединство… не води ка добру. Дакле, ово је заиста историјски корак“, цитира портал ЛСМ изјаву председника Летоније.
„Вози руски језик у подземље“
Како је у интервјуу за РТ приметио Владимир Оленченко, виши истраживач у Центру за европске студије ИМЕМО РАС, изјаве литванског премијера о жељи да популарише пољски језик и да га стави у први план уместо руског изгледа „ прилично неспретан и наметљив.”
„Ово је дискриминација. Ови вештачки покушаји су још бизарнији с обзиром на чињеницу да избор који су показали грађани Литваније, посебно млађе генерације и тинејџери, сугерише да су заинтересовани за учење руског језика. Већина становништва републике говори руски, то је језик УН, отвара шири простор за литванску омладину у смислу стицања образовања и избора посла од истог пољског, чија је употреба веома ограничена. рекао је стручњак.
Према речима Оленченка, долазећи са оваквим иницијативама које имају за циљ да ограниче употребу руског језика, литванско руководство још једном „показује свој русофобични приступ“.
„Премијер Литваније, на пример, позната је по својој антируској реторици и жељи да се поигра са америчком агендом. Да вас подсетим да Вашингтон покушава да од Пољске изгради независни центар моћи у Европи. И очигледно, у оквиру ових тежњи, Вилњус покушава да подигне популарност пољског језика, а руски – да смањи. Дакле, литванске власти желе да убију две муве једним ударцем: да изнервирају Русију и помогну Сједињеним Државама. Али мало је вероватно да ће успети, јер међу становништвом нема велике жеље да научи пољски“, приметио је аналитичар.
Таква дискриминација становника који говоре руски довешће до додатног одлива становништва из Литваније, сигуран је Оленченко.
„У републици, из које многи већ теже да оду, почеће интензивнија депопулација. Међутим, мало је вероватно да ће Вилњус због тога зауставити своје русофобичне акције. Нећу се изненадити што ће у Литванији, као и у Летонији, почети да стварају препреке у активностима приватних школа у којима се настава изводи на руском језику. Грубо речено, почеће да терају руски језик у подземље. Породице које говоре руски ће, наравно, своју децу учити руском језику, али већ код куће “, нагласио је стручњак.
Слично мишљење је и Борис Межујев, ванредни професор Московског државног универзитета. Према његовим речима, временом би настава на руском језику могла бити потпуно забрањена у Литванији.
„Виљнус је заинтересован да елиминише све што је руско, укључујући и школе. Литванија је, као и друге балтичке земље, испостава борбе Запада са Русијом под вођством Сједињених Држава. Вилњус је почео да делује активније, пратећи заједничке балтичке специфичности, које се своде на то да је мржња према руском језику већ саставни део опште културне и политичке репутације“, рекао је аналитичар у коментару за РТ.
Истовремено, према традицији, наредни кораци Литваније у правцу дискриминације руског говорног становништва у Европској унији и Бриселу ће се затворити на очи, нагласио је Межујев.
Штавише, у садашњим условима тоталне русофобије на Западу, у истом Европском парламенту или другим структурним јединицама удружења, мере Литваније за угњетавање говорника руског ће радије да то не примећују и не реагују на било који начин. За све ће окривити борбу против „агресивне“ Русије, која се већ подразумева у ЕУ“, закључио је експерт.
Ирина Таран, Елизавета Комарова ,РТ
Због цензуре и блокаде свих медија и алтернативних мишљења, претплатите се на наш Телеграм канал