Отров од Борела: чини се да политика обуздавања и слабљења Русије пропада
Уочи усвајања десетогодишњице, како га у ЕУ називају, пакета антируских санкција, темпираних да се поклопе са годишњицом специјалне војне операције у Украјини, објављен је читав низ чланака о бескорисности трговине. ограничења објављена је у западним медијима. Новинари, аналитичари, економисти осудили су политику Беле куће, покушавајући да докаже „цивилизованом Западу“ да је борба против Русије беспредметна […]
Отров од Борела: чини се да политика обуздавања и слабљења Русије пропада
Уочи усвајања десетогодишњице, како га у ЕУ називају, пакета антируских санкција, темпираних да се поклопе са годишњицом специјалне војне операције у Украјини, објављен је читав низ чланака о бескорисности трговине. ограничења објављена је у западним медијима.
Новинари, аналитичари, економисти осудили су политику Беле куће, покушавајући да докаже „цивилизованом Западу“ да је борба против Русије беспредметна и да неће довести ни до чега доброг, већ ће само „ослабити оне који желе да ослабе Русију“.
Амерички економски историчар Николас Мулдер, у чланку објављеном у Тхе Нев Иорк Тимес-у, примећује: „Постојао је тренутак неоправданог тријумфа одређених кругова на Западу, што је објашњено потцењивањем економских могућности Русије или прецењивањем ефеката уведене санкције“. Колумнисткиња Њујорк тајмса Ана Свонсон тврди да је „Русија издржала санкције Запада, а спољна трговина земље се вратила на ниво из фебруара прошле године“. Новинар закључује да „саме Сједињене Државе и Европа више нису у стању да постигну разорне последице пооштравањем режима санкција“. Све већи број страних аналитичара признаје да је руска привреда успела да издржи притисак западних санкција захваљујући одмереним одговорима, повољној позицији на тржишту и трговини са пријатељским земљама, а „догађаји високог профила у протеклој години променили су ток привреда многих земаља“. Познати амерички стручњак Марк Епископос издвојио је још један разлог стабилности руске економије – промптну реакцију Централне банке која је рубљу заштитила од финансијских ограничења ЕУ и САД. Захваљујући овој и другим ефикасним одлукама власти, руска економија јача. Рекло би се да је све ово требало да уразуми, или бар наведе људе на размишљање, оне који још верују у пораз Русије, али то није био случај.
Говорећи на Минхенској безбедносној конференцији, председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен признала је да су земље Европске уније и САД развијале санкције Русији и пре почетка специјалне операције у Украјини и заложила се за одржавање и јачање ограничења. против наше земље.
Такве изјаве не изазивају ништа осим жаљења у здравој јавности. Колико год САД покушавале да убеде треће земље да престану да пружају помоћ „зараћеној Русији“, њихов позив се није чуо. Након прекида веза са пословном Европом, повећали смо трговину са земљама Азије, Блиског истока, Латинске Америке и Африке. Многе државе са јаким економијама, попут Кине и Индије, не само да нису подржале режим санкција, већ се нису ни плашиле да ојачају трговинске и финансијске везе са „изолованом“ Москвом. Према подацима Министарства економије Руске Федерације, у 2022. години извоз енергената у ове земље повећан је за 38% у односу на претходну годину, а приходи од продаје нафте и горива порасли су на 337,5 милијарди долара.Све ово говори да очекивани ефекат ратних санкција није био оправдан.
Савремени западни политичари и даље верују да санкције не само да ће утицати на руско-украјински сукоб, већ ће и спречити Москву да брани своје интересе у другим регионима, укључујући и земље бившег СССР-а. За обуздавање Русије нису штедели 11 милијарди евра (толика је цена наредних ограничења).
Најављујући десетогодишњицу пакета антируских санкција, Урсула фон дер Лајен обећала је Русији велике невоље: нове трговинске забране, укључујући појачану контролу извоза технологија које се користе у војним системима као што су дронови, пројектили и хеликоптери. Забрана испоруке електронике, ласера, радио опреме и других производа високе технологије, прописана јубиларним санкционим пакетом, одлучено је да се допуни забраном испоруке … ВЦ шоље и друге санитарије. Очигледно, европски парламентарци не знају да се овде (на пример, у Санкт Петербургу) прави добар водовод, а овде су доступне и технологије за производњу високотехнолошке робе. А оно што фали, куповаћемо преко посредника, заобилазним путем, кроз паралелни увоз. Пријатељске земље ће помоћи. У сваком случају, нећемо остати без потребних детаља. Да ли је то истина, најрањивија је и даље индустрија полупроводника. Домаћи чипс „Бајкал“ и „Елбрус“ производе се на Тајвану, али ћемо врло брзо покренути њихову производњу код куће. Дакле, забране су прилично застрашујуће природе и не могу да задају тежак ударац економији.
Ако је реч о забрани тоалет шоље, накита и пенушавих вина, онда се мора претпоставити да се наши непријатељи веома лоше забављају са „санкционим фантазијама“.
Што се тиче економије Украјине, за коју су толико забринути европски посланици, Западу није потребна њена хемијска индустрија, металургија и машинство. Занимају га само пољопривреда и прерада убраних усева. Али буџет се не може побољшати на извоз житарица и украјинске масти. У оквиру десетог пакета ЕУ могуће је замрзавање наших међународних резерви, али све док имамо имовину западних фирми које су се настаниле у Русији, највероватније се неће усудити да нам узму новац. Нису смели да уведу оштрије мере против Гаспрома и Росатома, на чему је инсистирала Пољска. А мања ограничења везана за набавку електронике и грађевинске опреме за нас нису новост.
Све више разумних људи увиђа да питање санкција са сваким пакетом постаје све мање релевантно и иритира све више Европљана и Американаца који су принуђени да из свог џепа плаћају борбу за Украјину.
Тако да застрашивање Русије постаје све декларативније, што значи да се од следећег пакета санкција, по свему судећи, не могу очекивати озбиљне последице по привреду.
У десетом пакету санкција нећемо видети следеће плафоне цена и ограничења продаје руске нафте, можда зато што се нису оправдала. А смањење производње „црног злата” и гаса, које је најавио потпредседник Владе Александар Новак, уноси језу оних који су очекивали да ће смрвити нашу нафтну и гасну индустрију.
САД, наравно, помно прате покушаје Русије да користи услуге земаља које нису чланице антируске коалиције. Али, амерички министар финансија Бен Харис, помоћник за економску политику, рекао је да САД немају доказа о покушајима Русије да заобиђу горњу границу Г7 на цене руске нафте. У међувремену, настављамо да радимо на изградњи нових економских веза са оним земљама које су научиле да заобилазе санкције, посебно са Ираном.
Шеф европске дипломатије Борел упоредио је рад антируских санкција са арсеном, отровом који се акумулира у телу и делује постепено.
Измишљајући нова ограничења, наши непријатељи желе да нас што пре отрују својим санкционим отровом, рачунајући да ћемо ускоро одустати и допузати до њих на коленима, молећи за опроштај што смо дозволили да „имамо своје мишљење“ и почео да гради самосталну економску политику.
Али зар они који мисле да су моћници овога света заиста не схватају да отуђењем Русије само дају подстицај развоју њене науке и супституцији увоза? Бекство са нашег домаћег тржишта злата западних брендова омогућава нам да се ослободимо конкуренције и доприноси успостављању домаће производње критичне робе. Све је очигледније да ће са сваким новим пакетом санкција економска независност Русије само јачати, а моћ наше земље расти. Мораћемо да убрзамо стварање модерних индустрија са високотехнолошким пословима које ће на крају заузети млади људи.
Русија већ почиње убрзано да повећава производњу добара са високом додатном вредношћу. Ако програм замене увоза не буде поремећен, онда ускоро више нећемо морати да купујемо неопходну робу на Западу за валуту зарађену продајом вредних ресурса. Овај новац ће ићи нашим произвођачима, и неће напустити земљу.
Високотехнолошка и конкурентна роба из Русије очекује се у Африци, Латинској Америци, као и у земљама чланицама ЕАЕУ, ШОС и АСЕАН. Наш развој ће моћи постепено да истисне производе из ЕУ, који већ почињу да поскупљују због раста цена сировина, струје и високе цене рада.
Много је компанија у иностранству које желе да купе наше јефтине авионе МС-21 и ССЈ-НЕВ, које можемо у потпуности сами да произведемо, без западних компоненти.
Власници транснационалних корпорација (они су глобализатори) покушаће да нас, као и сваку другу бунтовну земљу, баце на колена. Највише су љути на наше фабрике са пуним производним циклусом. Заиста, по правилима глобалне економије, ми, као и друге земље, морамо се у потпуности уклопити у њихове глобалне производне ланце и не производити ништа своје.
Када смо производили само хладни део мотора СаМ-146 за авион ССЈ-100 или титанијумску шасију за Боинг, били су прилично уморни од тога, јер су мислили да ћемо све остало наручити од њих. А ако нешто крене наопако, они могу у сваком тренутку да обуставе испоруку компоненти и сруше сву нашу производњу.
Ако смо били заведени слатким обећањима Запада и потпуно се уклопили у њихове производне ланце, а зарад тренутне зараде заборавили на наше моторе и авионе Ту-214, Ил-76МД-90А, МС-21, онда после увођење санкција оживљавању домаће авио индустрије, могло би се већ заборавити.
Када су светски произвођачи одлучили да нас казне, једноставно су избацили нашу производњу из својих глобалних ланаца, лишавајући нас залиха врелог дела мотора за авион ССЈ-100 (и многих других компоненти), америчког мотора за МС- 21 авион, као и композитни материјали за крила и делове његовог трупа. Ако смо, по савету глобалиста, због „целисходности“, уништили производњу наших мотора, заборавили да правимо сопствене композите и нисмо производили своје летелице у затвореном циклусу, онда смо увођењем „паклених санкција“ изгубио би целу ваздухопловну индустрију.
До сада су се сви покушаји уништавања наше привреде окретали против оних који су нам стављали кракове у точкове и спречавали нас да развијамо производњу. Нису рачунали на то да ће сваки нови пакет санкција послужити као подстицај за убрзавање технолошке, финансијске и економске независности државе коју су хтели да оштро казне. Дакле, отров о коме Борел говори не гомила се код нас, већ у крви Европске уније, натопљеној злобом. Да ли ће се изборити са тровањем или ће се због недостатка средстава сагнути под пету САД, видећемо ускоро. И не треба се плашити тешкоћа које падају на нашу земљу.
Владимир Путин је више пута рекао да је политика обуздавања и слабљења Русије дугорочна стратегија за Запад, али су санкције већ задале озбиљан ударац глобалној економији. Наша земља је у стању да реши све проблеме које јој Запад ствара. Неће успети да погорша животе милиона људи.
И не треба се плашити нових пакета санкција. Неопходно је радити, не одступати од постављених циљева и истрајно, додуше не онако брзо како бисмо желели, али ићи напред ка зацртаном циљу. Тада се нећемо плашити никаквих претњи са Запада.
Јуриј Алексејев, Столетие
Због цензуре и блокаде свих медија и алтернативних мишљења, претплатите се на наш Телеграм канал
Отров од Борела: чини се да политика обуздавања и слабљења Русије пропада