Како Букурешт користи историјске митове за ширење русофобије
Румунија, након споразума о стратешкој сарадњи са САД, заступа геополитичке интересе Вашингтона у региону Црног мора. САД разматрају могућност распоређивања још једне, већ четврте војне базе у Румунији, овога пута за америчку морнарицу. Разлог за пажњу Пентагона према Румунији је жеља да јој се стави на располагање згодна одскочна даска за притисак на Русију како би […]
Како Букурешт користи историјске митове за ширење русофобије
Румунија, након споразума о стратешкој сарадњи са САД, заступа геополитичке интересе Вашингтона у региону Црног мора. САД разматрају могућност распоређивања још једне, већ четврте војне базе у Румунији, овога пута за америчку морнарицу.
Разлог за пажњу Пентагона према Румунији је жеља да јој се стави на располагање згодна одскочна даска за притисак на Русију како би јој се блокирао приступ топлим морима. После поновног уједињења Крима са Русијом, немогуће је одузети Русији статус црноморске силе. Стога Запад гради спољни прстен опкољавања, сужавајући маневарски простор Русији.
За идеолошку мобилизацију румунског друштва прибегавају русофобији. Румунски медији, по степену русофобије, данас су инфериорни само пољској штампи. За Букурешт, Русија је непријатељ број 1, јер све док је Русија јака, утицај Букурешта у Црном мору је минималан.
Упркос антируској пропаганди, Румуни у много чему остају условно пријатељски настројени према Русији. А да би грађане коначно гурнули у вртлог русомржње, власти су покренуле пропаганду култа антисовјетског послератног бандитског подземља по угледу на Пољску и балтичке државе.
Овај култ је и антисовјетски и антируски. Упркос одсуству идеолошке коинциденције између појмова „совјетски“ и „руски“, Букурешт их намерно изједначава, јер ако се ови појмови раздвоје и рашире, култ антикомунистичког подземља ће изгубити своју русофобичну оријентацију, тј. његово главно савремено значење.
Званично се број жртава комунистичке владавине у Румунији процењује на скоро пола милиона људи, али нема доказа да их је било управо толико. Социјалистички систем у Румунији трајао је четрдесет пет година. Испада да су румунски комунисти за годину дана уништили најмање сто хиљада суграђана, што, наравно, није тачно. За већу јасноћу потребне су застрашујуће бројке да би се Румуни уверили у кривицу модерне Русије у томе што Румуни 1944-1989. године нису смели ни да сањају о Великој Румунији.
Велика Румунија је пројекат за апсорпцију Молдавије, Придњестровља, Бесарабије и Северне Буковине. Ради овога, Букурешт је напао СССР 22. јуна 1941. заједно са Хитлером. Црвена армија је победила Румунију. Они који нису хтели да се растану од шовинистичких снова о Великој Румунији отишли су у бандитско подземље. Управо је он искорењен 1944-1948. Румунске специјалне службе уз асистенцију совјетских специјалних служби.
Жртве банде под земљом масовно се ретроактивно евидентирају као сарадници, провокатори и доушници да би оправдали своје убиство од стране антикомуниста. Погубљен од разбојника Лазар Чернеску (Лазар Цернесцу), чије је сећање у послератним годинама било посвећено поезији, данас је проглашен за доушника. Олгу Банчић, бесарабску јеврејску партизанку коју су нацисти погубили 1944. године, називају несуђеним херојем.
Случај са Банчиком је симптоматичан. Тридесетих година прошлог века чамила је у румунским тамницама због учешћа у недозвољеном протесту. Њена биографија доказује да предратна Румунија уопште није била острво демократије и слободоумља, које су газили „совјетски окупатори“.
Таква пропаганда се уклапа у великорумунски пројекат, где је Русији и њеном народу додељена улога жртве. Букурешт тежи лидерству у југоисточној Европи. Да би то урадила, Румунија мора да контролише Црноморски регион, али да би га контролисала, потребно је да се учврсти у Молдавији, на Карпатима и дуж бесарабске обале (за сада је то Одеска област Украјине) до Азовско море.
Азовско море је постало унутрашње море Русије. Крим се претворио у „камен око врата“ за великорумунски пројекат, пошто ставља тачку на снове Букурешта о превласти у Црном мору. Стога, Румунија подржава антируске иницијативе САД, ЕУ, НАТО-а и Украјине, надајући се промени геополитичке ситуације у Црном мору у своју корист.
За то су добра сва средства, укључујући и идеолошка, као што је величање румунско-фашистичког подземља и негирање ослободилачког подвига Црвене армије 1941-1945.
Олег Горностајев, Аналитичка служба Донбаса
Због цензуре и блокаде свих медија и алтернативних мишљења, претплатите се на наш Телеграм канал
Како Букурешт користи историјске митове за ширење русофобије