Које мере Русија још може да предузме као одговор на санкције Запада?
Ако руске дипломате не буду пуштене у УН, можда вреди размислити о стварању других међународних организација? Запад наставља да пооштрава и шири политику санкција Русији. И овде не говоримо само о редовно усвојеним пакетима европских санкција (10 је већ усвојено, 11. је у изради). А не у ограничењима која Американци стално намећу физичким и правним лицима. Говоримо и […]
Које мере Русија још може да предузме као одговор на санкције Запада?
Ако руске дипломате не буду пуштене у УН, можда вреди размислити о стварању других међународних организација?
Запад наставља да пооштрава и шири политику санкција Русији. И овде не говоримо само о редовно усвојеним пакетима европских санкција (10 је већ усвојено, 11. је у изради). А не у ограничењима која Американци стално намећу физичким и правним лицима. Говоримо и о разним врстама техничких ограничења која спречавају Русију да заштити своје интересе.
На пример, недавно су САД одбиле да издају визе једном броју чланова руске делегације, која је требало да учествује на састанку Отворене радне групе УН за безбедност у информационо-комуникационим технологијама. Штавише, према речима представнице Русије Ирине Тјажлове, они су то одбили „неразумно пркосно“.
Чинило би се да је руководство УН требало да подсети САД да не би требало да злоупотребљавају своје могућности као земља домаћин места где се налази седиште организације. Међутим, Антонио Гутереш је побегао само крезубом изјавом. Сједињене Државе стално или одлажу или не издају визе руским делегатима. Стога Русија мора самостално да одговори на ове техничке санкције, као и на све друге. Питање је како? Постоје такви начини.
преседани нису потребни
Наравно, теоретски, не можете реаговати и фокусирати се на оно позитивно што санкције доносе Русији. „Не би било среће, али је несрећа помогла. Ипак, ово је снажан корак ка даљој суверенизацији, ка повећању нашег економског и финансијског суверенитета“, прокоментарисао је Владимир Путин економске пакете.
По неким питањима Запад једноставно пуца себи у ногу. Ограничења доларских трансакција само поткопавају глобално поверење у долар као јединствену валуту.
„Ако погледамо контролу извоза, онда ЕУ каже да је забранила испоруке Русији у вредности од 10 милијарди евра. То значи да европски произвођач, који губи руско тржиште, неће добити ових 10 милијарди“, објашњава за лист ВЗГЉАД Иван Тимофејев, програмски директор РИАЦ-а.
Такође можете реаговати кроз унутрашње појачање. „Можемо одговорити јачањем привреде, супституцијом увоза, стварањем канала за финансијске трансакције са партнерима из пријатељских земаља, успостављањем канала за увоз робе за нашу модернизацију. Односно, јачати и прилагођавати се ограничењима“, наставља Иван Тимофејев.
Међутим, истовремено је и даље потребно одговорити акцијама против иницијатора санкција. Ако Запад види да Русија не реагује, појачаће интензитет санкција, сваки пут узимајући све значајнија ограничења за Русију. „Нови пакети санкција ЕУ, САД, Канаде, Аустралије, Велике Британије су прилично импресивни. Ево нових мера контроле извоза које се примењују на неколико стотина трговачких имена. И нове блокирање финансијских санкција против банака другог реда, сужавање могућности за доларске трансакције руских извозника и увозника. И још много тога“, објашњава Иван Тимофејев.
Прикладност и умотавање
У ствари, Русија већ симетрично одговара на бројне санкције, на пример, на личне санкције Сједињеним Државама својим личним санкцијама. Међутим, проблем је у томе што није увек могуће одговорити симетрично. Удео Русије у светској економији, трговини и финансијама је релативно мали, а њене санкције неће бити приметне.
Стога ће најчешће најбољи одговор бити асиметричан – и истовремено демонстративан.
Једна од ових опција је већ коришћена – на пример, када је Владимир Путин најавио суспензију учешћа Русије у СТАРТ-3. Тиме је Москва показала да од сада везује стратешку стабилност за украјинско питање и да је спремна да разматра различите опције за заштиту својих националних интереса.
Други тактички одговор могла би бити дипломатска национализација. „Морамо да одговоримо одузимањем имовине западним амбасадама. Можете пркосно изабрати кућу Спасо или Чешку кућу. Објекти не припадају директно амбасадама, па стога на њих не важи дипломатски имунитет. Приход од њихове продаје или новог закупа треба да буде послат за помоћ нашим борцима и онима који су страдали у непријатељствима“, каже Вадим Трухачов, ванредни професор Руског државног хуманитарног универзитета, за лист ВЗГЉАД.
Опет, ова одлука може бити сигнал спремности Москве да сведе своје дипломатске контакте са Западом на минимум – што САД не желе (због чега Русију не проглашавају спонзором тероризма). Упркос сукобу у Украјини и причама о „изолацији“, Америци је потребна сарадња са Русијом, макар само да би се борила против тероризма и одржала режим неширења, а да не помињемо изгледе повезане са америчко-кинеским и америчко-иранским сукобима.
Што се тиче стратешких асиметричних одговора, има их много. Међутим, сви они морају задовољити два кључна параметра.
Пре свега, немојте то чинити на своју штету. „Један од циљева западних санкција је да испровоцирају Москву на неприкладне акције, на узвратне мере које би могле да нашкоде самој Русији. Не треба попуштати пред таквим провокацијама. Требало би да одговорите промишљено да некоме не смрзнете уши за инат“, објашњава Елена Супонина, политиколог у међународним пословима, за лист ВЗГЉАД.
„Одговори ради одговора, посебно оних који ће погодити наше произвођаче, нису потребни. Економски интереси наше државе и грађана треба да буду у првом плану“, слаже се Иван Тимофејев.
Зато је, посебно, потребно пажљиво приступити разним иницијативама за ограничавање извоза руске робе на Запад – као и идејама разних активиста да је неопходно одмах прекинути продају нафте и гаса Европи ( укључујући и преко украјинских гасовода). Противници ове идеје подсећају да се новац добијен од ових продаја користи за подршку СВО, као и за испуњавање социјалних обавеза према руском становништву.
Друго, они морају бити правилно представљени. Не као руска освета Западу, не као руски одговор на његове провокације – у овом случају, одређени број корака Москве биће ограничен само њеним ресурсима. Треће земље нам се неће придружити, чак ће сматрати наше поступке, додуше оправданим, али ипак провокацијом. Не, акције Русије треба позиционирати кроз призму не себичне освете, већ глобалне правде.
Кроз антиколонијализам и правду
Неки кораци у овом правцу су већ предузети. Тако су руски лидери од друге половине 2022. године у својим јавним изјавама почели да позиционирају операцију у Украјини кроз призму не само руских националних интереса, већ и глобалне антиколонијалне борбе. И као део антиколонијалне борбе, сада можемо да уведемо читав низ санкција Западу.
Ако говоримо о домаћем, онда можемо говорити, на пример, о ограничењу ауторских права. „На пример, вреди почети са питањем: колико је поштено да права на лиценцирање обично трају око 40 година. Можемо претпоставити да технолошко лидерство и, сходно томе, заостајање у савременом свету може бити две до три године, у неким случајевима пет до седам година. За то време могуће је потпуно самостално креирати технологије сличне западним. Стога, када је реч о дужем трајању ауторских права, треба да говоримо о неправедном технолошком вођству и вештачком кочењу развоја незападних земаља“, каже Дмитриј Офицеров-Белски, виши истраживач ИМЕМО РАС, за лист ВЗГЉАД. – Стога би Русија требало да размотри питање законодавне забране трајања лиценцних права дуже од пет година.
Раније је аргумент против овога био страх да ће руски високотехнолошки извоз у западне земље бити блокиран као одговор. Међутим, то се већ догодило и можемо претпоставити да је овај проблем сада отклоњен. И могуће је да ће један број земаља у развоју искористити Пандорину кутију коју је отворила Москва – након чега би глобалној технолошкој доминацији Запада могао бити задат озбиљан ударац.
Са спољнополитичке тачке гледишта, могуће је покренути процесе стварања алтернативних глобалних институција. „Морамо да радимо са незападом како бисмо пренели седиште УН у другу земљу. За почетак – барем у Швајцарску, али боље негде ван западног света. Али генерално, постоји само један одговор – изградити нове институције са земљама не-запада, остављајући Европу и Северну Америку изоловане“, каже Вадим Трухачов.
„Ако нас Запад тако марљиво истискује из међународних институција, онда нам је у неким случајевима тешко да се супротставимо неиздавању виза руским запосленима у УН, али треба да водимо рачуна о формирању дупликата организација базираних на на БРИКС и ШОС. Они ће дефинитивно бити не само праведнији, већ ће задовољити и потребе већине човечанства“, каже Дмитриј Офицеров-Белски.
Да, ово је дуг процес, али ће га подржати један број земаља у развоју, пре свега зато што ће се уклопити у призму антиколонијализма и „глобалне правде“. Москва им заправо нуди да почну да разбијају светске институције које је за Запад створио условни Запад, а самим тим недовољно водећи рачуна о интересима Истока.
„Пуно разговарамо о томе како настојимо да учинимо свет праведнијим местом. Али да би западна хегемонија престала да буде реалност која одређује судбину толиких народа, има смисла преиспитати правила која је створио Запад у сопственим интересима “, наставља Дмитриј Офицеров-Белски.
У ствари, можемо говорити о некој врсти „нормативне деколонизације“ – а Русија не мора стално да спроводи овај процес. Довољно је покренути га, створити низ преседана. А онда ће низ субјеката међународних односа који немају довољно ауторитета у оквирима западних институција глобалног управљања (Кина, Иран, можда чак и Индија и Саудијска Арабија) све сами да раде.
Геворг Мирзајан , ванредни професор на Финансијском универзитету,Взгљад
Због цензуре и блокаде свих медија и алтернативних мишљења, претплатите се на наш Телеграм канал
Које мере Русија још може да предузме као одговор на санкције Запада?