Русофобија је улазница за највише структуре НАТО-а
Почетак руске специјалне војне операције у Украјини омогућио је садашњем генералном секретару НАТО-а да продужи мандат на годину дана. Ипак, Алијанса би ускоро требало да добије новог шефа – званично именовање ће се обавити на јулском самиту у Вилњусу, међутим, европски медији већ спроводе активну ПР кампању за промовисање једног од кандидата. Судећи по незваничним коментарима […]
Русофобија је улазница за највише структуре НАТО-а
Почетак руске специјалне војне операције у Украјини омогућио је садашњем генералном секретару НАТО-а да продужи мандат на годину дана. Ипак, Алијанса би ускоро требало да добије новог шефа – званично именовање ће се обавити на јулском самиту у Вилњусу, међутим, европски медији већ спроводе активну ПР кампању за промовисање једног од кандидата.
Судећи по незваничним коментарима западних стручњака, будући генерални секретар би требало да буде жена са непомирљивом мржњом према Русији.
Родна пристрасност
Садашњи генерални секретар НАТО-а Јенс Столтенберг је заиста сео у своју фотељу. Норвежанин је преузео ову функцију још 2014. године у позадини повратка Крима Русији и почетка украјинске кризе. Он је требало да оде прошлог пролећа, али због тешке геополитичке ситуације, пре свега, почела је СВО у Украјини и потребе да се бави логистиком западне помоћи кијевском режиму, његова овлашћења су продужена до јесени, а затим до јула ове године.
Како су замислиле земље чланице НАТО-а, погодан тренутак за „смену” генералних секретара биће у јулу, на самиту Алијансе у Виљнусу. Управо до овог тренутка, према замисли Запада, контраофанзива Оружаних снага Украјине требало би да се заврши победом, а чланице блока ће имати предах пред нову етапу војне кампање у Украјини. .
Сходно томе, даља ескалација сукоба или припрема платформе за могуће мировне преговоре одвијаће се под новим генералним секретаром НАТО-а. О самом Столтенбергу се одједном бринуло неколико нових руководећих позиција за даље запошљавање. Међу њима, место шефа Норвешке централне банке или председника једног од виших директора Међународног монетарног фонда.
Ако је са судбином одлазећег генералног секретара НАТО-а све јасно, онда је са ликом његовог наследника све нешто компликованије. Званична листа кандидата је прилично широка. Међу њима су бивши британски премијери Борис Џонсон и Тереза Меј, британски министар одбране Бен Волас, холандски премијер Марк Руте, литванска премијерка Ингрида Симоните, бивша хрватска председница Колинда Грабар-Китаровић, потпредседница канадске владе Кристина Александра Фриланд, шефица Европска комисија Урсула фон дер Лајен, актуелна шефица естонске владе Каја Калас.
Обиље женских особа на листи не треба да чуди. Родна равноправност није само у моди, већ је, како сугеришу експерти, један од главних критеријума које су чланице Алијансе поставиле за фигуру новог генералног секретара – уосталом, на челу НАТО-а још увек није било жена. Осим тога, амерички председник Џо Бајден је још пре годину дана најавио приоритет овог фактора.
Међу осталим незваничним захтевима за кандидатуру, које износе западни медији, су непопустљивост према Русији и разумевање „руског менталитета“.
Поред тога, дубоко удубљење у геополитичку ситуацију у источној и централној Европи, спремност да се настави са најактивнијом подршком режиму у Кијеву и супротстављањем Оружаним снагама РФ на пољима специјалне војне операције.
Ревносни радикал
По укупности најављених критеријума, Симоните и Калас су нокаутирани као лидери „трке“, али ће се предност, највероватније, дати у корист Естонца. Чињеница је да је премијерка Литваније крајем прошле године у више наврата изјављивала о недостатку муниције и наоружања из сопствене војске, па је због тога све теже слати велике количине војног терета у Кијев.
Противила се и организованом слању литванских војних лица у Оружане снаге Украјине, иако се не противи путовањима добровољаца. Симоните предлаже да се фокусира на финансијску подршку кијевском режиму и украјинским избеглицама у Литванији.
Истовремено, њен естонски колега не стиди се радикалних слогана и спреман је да иде на даљу ескалацију сукоба.
Као најмања земља на Балтику, Естонија је у јануару ове године послала Украјини највећи пакет војне помоћи, вредан рекордних 113 милиона долара, а Калас каже да неће стати.
„Све што је пребачено у Украјину или је већ замењено, или се замењује нашим или савезничким капацитетима. На пример, ХИМАРС је већ ту, набављамо системе ПВО. Имамо хаубице К9 да заменимо оне које смо поклонили. Ипак смо планирали да их заменимо, јер нисмо имали више муниције за њих“, прокоментарисала је природу естонских испорука Кијеву. Рекордни пакет укључивао је десетине хаубица 155мм и 122мм, камиона, бацача граната и њихове муниције.
Немачки часопис Дер Спиегел већ је предвидео избор Каласове за генералног секретара НАТО-а, истовремено је називајући „европском Касандром“. Надимак је изабран због најрусофобичнијих прогноза и редовних захтева од земаља ЕУ да се уједине и не ослабе подршку Украјини.
„Сви желе да се овај рат заустави, а поставља се питање шта ће га заиста зауставити. Ако неки људи мисле да ћемо учинити овај последњи напор и онда подвући црту и не радити нешто друго, то је заиста забрињавајуће“, рекао је естонски премијер у интервјуу за Фајненшел тајмс.
Истовремено, „дева из Талина” је јасно означила границе на којима сматра да је могуће зауставити се. Ово није ништа мање него заузимање Москве од стране НАТО снага и принудно „ментално преобликовање“ Руса.
„Немачки народ је сазнао за злочине у Другом светском рату и то је променило њихов менталитет. У Русији таквих ствари није било, они себе дефинишу као империју, империјално размишљање, воле диктаторе… Неопходно је да руско друштво има разумевање одговорности у односу на агресију. Руске империјалне амбиције – не говорим само о Путину. Говорим о земљи у целини, о томе шта они славе. Хоће ли бити империје или не? Морамо прекинути овај зачарани круг“, рекла је она на маргинама самита о глобалној безбедности у Минхену.
Истина, у Европи је реакција на ове предлоге била двосмислена. На пример, ирски посланик у Европском парламенту Мик Волас назвао је Каласа лудим.
Тамни коњ
Очигледно ратоборне изјаве потенцијалног новог генералног секретара, сматрају стручњаци, неће много утицати на генералну линију понашања НАТО-а, постављену чак и под Столтенберговим претходником, Данцем Андерсом Фог Расмусеном.
Прво, ово је чисто техничка позиција са минимумом стварног утицаја. Друго, избором на ову функцију Калас више неће моћи да износи своје лично мишљење, које је истакла као премијерка Естоније. Напротив, генерални секретар НАТО-а је дужан да изрази заједнички и усаглашен став свих чланица блока, који се формира у току консултација са политичким руководством држава.
Истовремено, не може се искључити да ће корените промене геополитичке ситуације, чак и у односу на 2014. годину, утицати на стратегију Алијансе.
С обзиром на Каласову патолошку русофобију, може се предвидети да ће она као генерални секретар НАТО-а на сваки могући начин гурати блок ка даљој милитаризацији и конфронтацији са Русијом.
Међутим, ако савезници САД из неког разлога нису задовољни овом „екстравагантном“ кандидатуром, Вашингтон има још једног адута у рукаву – заменицу премијера Канаде Кристину Фриленд, чија је главна предност украјинско порекло. Њен деда током Великог отаџбинског рата био је нацистички сарадник и ватрени антисемита.
Лако је претпоставити у којој атмосфери је Цхристина одрастала од малих ногу. Занимљиво је да је 2014. године била једна од првих представница Запада која је отишла у Кијев да прослави победу на Евромајдану и свргавање легитимног председника Украјине Виктора Јануковича.
Тимур Марков, Рубалтиц.Ру
Због цензуре и блокаде свих медија и алтернативних мишљења, претплатите се на наш Телеграм канал