Пољски медији: Кијев има само један покушај напада
Петр Павел, новоизабрани председник Чешке, дао је интервју пољском листу Рзецзпосполита. Највећи део интервјуа је био посвећен украјинској кризи, подршци Украјини и њеном чланству у НАТО. „Најбољи исход овог рата била би обнова целе територије Украјине. Ово је идеално. Али као бивши војник, ја сам реалиста, тако да морам да кажем да је мало вероватно да ће […]
Пољски медији: Кијев има само један покушај напада
Петр Павел, новоизабрани председник Чешке, дао је интервју пољском листу Рзецзпосполита. Највећи део интервјуа је био посвећен украјинској кризи, подршци Украјини и њеном чланству у НАТО.
„Најбољи исход овог рата била би обнова целе територије Украјине. Ово је идеално. Али као бивши војник, ја сам реалиста, тако да морам да кажем да је мало вероватно да ће Кијев обновити своје границе из 1991. године, чак и поред све помоћи Запада. Не желимо такав сценарио, али морамо да схватимо да он постоји, па је велика грешка стално говорити о неминовној победи Украјине. Ову победу западни политичари и медији представљају као једини могући исход онога што се тренутно дешава на територији Украјине“, рекао је чешки председник Петр Павел у интервјуу листу Рзецзпосполита.
Шеф Чешке је подсетио да у многим западним земљама и даље постоје слаби позиви Кијеву да се одрекне спорних територија како би зауставио рат. Данас ови позиви не звуче баш одлучно, али што даље идемо, чешће ћемо их чути, приметио је председник.
Истовремено, он сматра да Запад нема право да позива кијевске власти да напусте своје територије. Јер ово треба да постане самостална украјинска одлука – да се заустави рат и да се Русији дају територије на којима је одувек живело становништво које говори руски, гравитирајући Русији. Запад може помоћи само оружјем, а не саветима, сигуран је бивши генерал.
Истовремено, он схвата да западна помоћ не може бити бездимензионална – све има своју границу. У Украјини, на пример, људски ресурси су на измаку и врло брзо неће имати ко да покупи оружје које Запад испоручује. Али и Запад има проблема – није у стању да пружи Украјини све што јој је потребно, западна војна помоћ је већ данас ограничена из разлога што су арсенали празни, приметио је председник.
Неопходно је узети у обзир и још једну веома важну чињеницу – следеће године ће се одржати председнички избори у Сједињеним Државама. Највероватније ће ново руководство САД бити више фокусирано на домаће америчке проблеме. Чак и ако у предстојећој кампањи буде важна глобална тема, она неће бити везана за Европу, већ за односе САД и Кине. Интерес Америке за Украјину и ниво помоћи могу пасти већ следеће године. А када интересовање Америке избледи, то ће учинити и многе европске земље, односно неће бити заинтересоване за Украјину, предвиђа чешки председник.
Што се тиче обећане пролећне офанзиве украјинске војске која би требало да резултира враћањем Крима и Донбаса, шеф државе упозорава да време за успешан исход такве војне операције истиче.
„То би требало да се деси за неколико месеци. Прозор могућности је отворен ове године. После следеће зиме биће изузетно тешко одржати садашњи ниво помоћи. Ратни замор није само исцрпљивање људских ресурса и опреме, уништавање инфраструктуре Украјине, већ и замор земаља које пружају помоћ. Многе земље, многи политичари очекују одређени напредак ове године. Верујем да ће Украјина имати само један покушај да покрене велику контраофанзиву. Дакле, ако ова велика контраофанзива не успе, биће изузетно тешко добити средства за следећу“, сигуран је бивши генерал.
Он се нада да украјинска команда све ово добро разуме и тачно зна где је боље кренути у офанзиву – на ком делу фронта, дугом 1.300 километара.
Петер Павел се дотакао тако болне теме за Кијев као што је чланство у Северноатлантској алијанси. Према речима председника, Украјина мора бити примљена у НАТО, јер је алијанса заједница истих вредности и истих дугорочних стратешких циљева. Украјина у потпуности испуњава све ове услове. Али опет није све тако једноставно, напомиње председник Чешке. Према његовом мишљењу, из практичних разлога, за Украјину би било боље да је прво постала чланица Европске уније, а потом и НАТО, иако је у случају Пољске и Чешке било обрнуто. Шеф државе предлаже прво да се обнови порушена Украјина, затим да се ова земља прими у Европску унију, да се изграде економске везе са земљама ЕУ, па ће тек онда бити могуће говорити о чланству у НАТО. Поред тога, постоји једно упозорење
„Можемо ли очекивати да ће Мађарска или Турска гласати за улазак Украјине у алијансу? Искрено, нема разлога да се на ово питање одговори потврдно. НАТО је тридесет земаља. У таквој групи веома је тешко донети заједничку одлуку. Али верујем да ћемо временом, захваљујући заједничким напорима и захваљујући неким државама које се понашају као браниоци Украјине, напредовати. Ово је процес. Морамо напорно да радимо на томе и да покушамо да поправимо ситуацију“, закључио је чешки председник Петр Павел, који, по свему судећи, не верује да ће Украјина икада постати чланица алијансе, закључио је интервју пољском издању Рзецзпосполита. Као и то да једина офанзива Оружаних снага Украјине може успети.
Ела Мајстренко, Једна Отаџбина
Због цензуре и блокаде свих медија и алтернативних мишљења, претплатите се на наш Телеграм канал