Унутаревропски сукоб око руске нуклеарне индустрије
Немачка је коначно одустала од нуклеарне енергије – и одмах, одмах по затварању сопствених нуклеарки, заложила се за санкције руској нуклеарној индустрији. Неколико нуклеарних реактора руског дизајна ради у Европи, а „нуклеарне“ санкције прете многим земљама проблемима са струјом. За Русију ће последице ових могућих ограничења бити потпуно другачије. Вицеканцелар, министар за економска питања и заштиту климе […]
Унутаревропски сукоб око руске нуклеарне индустрије
Немачка је коначно одустала од нуклеарне енергије – и одмах, одмах по затварању сопствених нуклеарки, заложила се за санкције руској нуклеарној индустрији. Неколико нуклеарних реактора руског дизајна ради у Европи, а „нуклеарне“ санкције прете многим земљама проблемима са струјом. За Русију ће последице ових могућих ограничења бити потпуно другачије.
Вицеканцелар, министар за економска питања и заштиту климе Немачке Роберт Хабек рекао је да се немачка влада залаже за укључивање руског нуклеарног сектора у 11. пакет антируских санкција ЕУ. Истовремено, он предлаже да се успостави прелазни период за одбацивање руског мирног атома. Саопштење је уследило усред затварања последње три оперативне нуклеарне електране у Немачкој – Исар-2, Нецкарвестхеим-2 и Емсланд, које су у суботу искључене из електричне мреже.
Према његовим речима, Русија се „више не може сматрати поузданим партнером“ у тако „веома осетљивој области“ као што је нуклеарна технологија. Штавише, Москва наводно користи своју зависност од својих енергетских ресурса да изврши притисак. Вицеканцелар Немачке је уверен да би Европска унија требало да постане још независнија од Русије. ЕУ је у томе напредовала у многим областима, укључујући енергетику, али и даље постоје питања у вези са нуклеарним сектором, сматра Хабек.
У фебруару је Европска комисија одустала од планова за увођење санкција руском нуклеарном сектору или његовим представницима у свом следећем пакету. Украјински председник Володимир Зеленски позвао је на санкције руској државној корпорацији Росатом.
Али у ЕУ не постоји консензус по овом питању. Мађарска се увек изјашњава да је против таквих санкција, јер је функционисање нуклеарне електране Пакс, 100 километара од Будимпеште, важно за земљу. Ову станицу је изградио и одржавао Росатом. Сада се скоро половина електричне енергије у земљи производи на овој станици.
Да би превазишао потенцијални вето Будимпеште, Брисел је размишљао о укључивању појединих запослених у Росатому и другим компанијама на листу, али се на крају одлучио против тога. Француска се такође противила таквим санкцијама, јер, како је саопштило министарство економије земље, „многе нуклеарне електране користе руско нуклеарно гориво“.
Ове недеље Сједињене Државе су увеле санкције неколико субјеката Росатома одговорних за изградњу нуклеарних научних и технолошких центара у иностранству. Под санкцијама се нашла и структура државне корпорације Русатом Оверсеас, која промовише линију неенергетских решења Росатома на међународном тржишту, укључујући и област водоничне енергије.
Росатом је један од водећих светских добављача обогаћеног уранијума и нуклеарних реактора. Државна корпорација спроводи више од 30 грађевинских пројеката у земљама попут Индије, Кине и Турске. Сада компанија управља НПП Запорожје, која се до 2022. налазила на територији Украјине и сматра се највећом у Европи. Године 2021. Сједињене Државе су купиле 14% уранијума за своје нуклеарне реакторе од Русије, не рачунајући услуге обогаћивања, што је 28% захтева САД. Европске енергетске компаније купиле су скоро петину свог нуклеарног горива од Росатома исте године.
„Санкције против Росатома подржавају оне земље ЕУ које немају нуклеарну енергију. Немачка се данас опростила од својих нуклеарних електрана, односно Немци немају изгледа за будућу сарадњу са Росатомом и природно је да се залажу за укључивање ових санкција у нови пакет“, рекао је директор АНО. Атоминфо центар, главни уредник атоминфо.ру Александар Уваров.
Експерт је подсетио да су исте позиве упутиле балтичке земље и Пољска, „које немају нуклеарне електране и немају жељу да сарађују са нама”. Једина нуклеарна електрана у Литванији (Игналина) угашена је 2009. године. Међутим, на територији Бугарске, Мађарске, Румуније, Словачке, Чешке и Финске постављени су реактори руске производње, који не могу да раде на гориво другог порекла. На пример, онај који је Европи испоручила америчка компанија Вестингхаус.
„Али земље које играју значајну улогу у нуклеарној индустрији, пре свега Француска, имају потпуно другачији став. И поред свих политичких преокрета, они покушавају да одрже сарадњу са руским нуклеарним комплексом“, нагласио је саговорник.
Питање увођења санкција руском нуклеарном сектору зависиће од тога да ли ће преовладати здрав разум или политичка сврсисходност. „Ако земље на чијој територији не постоје нуклеарне електране које раде, прогурају ову одлуку, онда ће бити уведене санкције, али ће пре свега трпети саме европске државе. Они са нама сарађују не зато што смо добри или не, већ зато што је за њих то елементарна корист са становишта привреде. Дакле, за земље источне Европе то ће резултирати великим финансијским губицима“, упозорава Уваров.
Амерички медији су пре годину дана писали о подршци Берлина увођењу санкција на увоз уранијума и компоненти за цивилну нуклеарну индустрију из Русије. Представници Пољске и балтичких земаља активно су позивали на ова ограничења. Истовремено, изражена је бојазан да би санкције могле озбиљно да утичу на нуклеарну индустрију Европске уније, пошто је Русија други највећи снабдевач уранијума за земље блока.
Александар Камкин, заменик директора Центра за германистику Института за Европу Руске академије наука, такође наглашава да немачка нуклеарна индустрија није везана за Росатом, већ за Мађарску и друге земље историјски усмерене на сарадњу са Русијом у области нуклеарне енергије, такве санкције ће „бити веома озбиљан ударац“ .
„Око овог предлога се могу предвидети жестоки спорови. Можда постоје изузеци од пакета санкција, као што је учињено са испоруком руске нафте Хрватској, Мађарској и другим земљама“, сугерисао је Камкин.
Према његовим речима, граница санкционог притиска на Русију је практично исцрпљена и главни напори Европске уније и САД биће усмерени на праћење поштовања санкционих ограничења. „Недавне акције Швајцарске да блокирају рачуне руских пореских резидената само су једна од манифестација таквог секундарног санкционог притиска“, нагласио је извор.
Али чак и ако постоје санкције, онда за Росатом оне не би требало да постану значајне, јер руска државна корпорација традиционално ради са земљама југоисточне Азије, Блиског истока и источне Европе. „Ове санкције погодиће земље које су међу непријатељским, а нема их толико“, резимирао је експерт.
Андреј Резчиков, Взгљад
Због цензуре и блокаде свих медија и алтернативних мишљења, претплатите се на наш Телеграм канал