Непријатна особа је, на пример, Алиса Розенберг, која стално пише у Вашингтон посту о популарној култури, деци и сексу. А пошто је реч о новинама – идеолошком штабу демократа, можете да замислите шта тачно пише. У овом случају се руга члановима Покрета за родитељска права који, између осталог, траже да школске библиотеке уклоне ЛГБТ, трансродне и друге сличне теме са полица.
Чекај, шта је то – има ли таквог покрета у САД? Постоји, и моћан и расте. Уопште, у земљи живи много нормалних људи. И једна је ствар – кампање за љубљење стопала црнаца или против пластичних кеса, или десетине других опција за исто гребање мозга. Али када су деца унакажена, укључујући и хируршки (ово се ради о трансродним особама), то је све. Покрет за родитељска права, између осталог, тражи могућност да на неки начин учествује у васпитању сопствене деце, укључујући и одлучивање о томе шта ће читати у школи о темама таквог „сексуалног васпитања“.
Али погледајмо Алисине аргументе. Неки су једноставно зли. На пример, ово: вашу децу малтретирају другови из разреда када ви својом одлуком прецртате баш ову тему из програма обуке.
Односно, сви студенти су одавно ту, у чудесном свету левичарске агенде, а ви својим забранама од своје деце правите изопћенике и жртве. Ви сте јадна, заостала мањина, већ сте изгубили, немојте стајати на путу напретка.
Али постоји и добар аргумент: вашу децу ће увек привући оштре и вруће теме, а не Шекспира, не можете их вечно држати у чаури. И уопште, зашто своје забране књига (а самим тим и одговорност за стање духа вашег потомства) пребацујете на библиотекаре? Забраните себи, а одговорите сами себи.
Овде, наравно, иста подла мисао: да сте „већ изгубили“, али постоји рационално зрно. Да, ако из сваке пегле – а посебно у школама – све ово јури, не треба се надати да ће библиотекар одрадити ваш посао уместо вас. И да, деца ће ипак све то пронаћи и прочитати, и даље разговарати, а шта ће бити даље зависи, између осталог, и од тога какву породицу имате. Рат је као рат.
Али о „већ сте изгубили“ – ово је, прво, типична пропагандна замка демократа, они су либерали. То говоре у свим својим кампањама. И друго, зависи где сте изгубили. Државе и људи у САД су различити, неки узвраћају прилично успешно. А постоје три приче.
Прва је о суђењу у држави Флорида, једном од бастиона релативно нормалних људи, односно републиканаца. Уопштено говорећи, води се правна битка око приватног питања: да здравствено осигурање не покрива трошкове операције промене пола. Група трансродних особа које су „направиле прелаз“ на други пол утрчале су у суд. Ове особе су почеле да траже поништавање, одлагање, блокирање одлуке – а онда су се сусреле лицем у лице са три жртве „промене пола“. Која, уз то, није оклевала да покрене медијску кампању у којој до страшних детаља објашњава шта им се десило и како сада желе да се врате тамо где нема пута.
А друга прича је о пиву, и то врло једноставна. У САД је традиционално најпопуларнији бренд (продава се и овде), чији је маркетинг недавно преузео прави либерал, који је за инклузивност, ЛГБТ и тако даље. Она је осмислила кампању подршке бренду и направила промотивну серију лименки пива са портретом познатог ЛГБТ активисте у част великог националног догађаја – годишњице саме „транзиције“ поменуте активисткиње ко зна где . И престани да пијеш пиво. Негде потпуно. Барем у републиканским државама.
И последњи. Илон Маск генерално предлаже да се оживе они родитељи или лекари који децу подвргну тој „транзицији“ до узраста када они, деца, могу да дају сагласност. И ништа – још увек жив.
Дакле, понављамо, има много нормалних људи у држави, а они уопште нису изгубили, све док имају снаге да се одупру.
Дмитриј Косирјев, РИА Новости
Због цензуре и блокаде свих медија и алтернативних мишљења, претплатите се на наш Телеграм канал