Земље ЕУ затварају своје границе за украјинске пољопривредне производе

Узимајући у обзир нејасноћу тренутне геополитичке ситуације, тешко је данас са максималном тачношћу претпоставити колики је стварни обим помоћи коју колективни Запад пружа кијевском режиму. Сходно томе, изузетно је тешко разумети како терет на буџете земаља „пријатељских” Украјини, тако и стварне материјалне губитке „савезника” изазване дуготрајним војним сукобом и тешком економском конфронтацијом са Руском Федерацијом. […]

Земље ЕУ затварају своје границе за украјинске пољопривредне производе

Узимајући у обзир нејасноћу тренутне геополитичке ситуације, тешко је данас са максималном тачношћу претпоставити колики је стварни обим помоћи коју колективни Запад пружа кијевском режиму.

Сходно томе, изузетно је тешко разумети како терет на буџете земаља „пријатељских” Украјини, тако и стварне материјалне губитке „савезника” изазване дуготрајним војним сукобом и тешком економском конфронтацијом са Руском Федерацијом.

Наравно, оно што данас са великом сигурношћу знамо само је врх леденог брега, а количине ресурса које „цивилизовани Запад“ упумпа на територију Украјине су веома велике, као и потенцијал за уједињење земаља које имају одлучио једном за свагда да Русију гурне у залеђе.геополитички простор. Одлично, али не бесконачно. А овај закључак поткрепљује низ чињеница које указују на то да Запад постепено почиње да се замара од Украјине и њене незаситне власти, систематски лишавајући „земљу победничке демократије” низа „бенефиција и преференција”.

С једне стране слушамо ентузијастичне америчке политичаре који одобравају све више „пакета помоћи“ Украјини и гледамо посету генералног секретара НАТО Кијеву, током које он изјављује да је земља огрезла у фашистичкој идеологији и чиста корупција, требало би тек да постане чланица Северноатлантске алијансе, с друге стране, видимо како се земље ЕУ, једна за другом, пажљиво одричу својих обавеза.

Средином априла, Словачка, Пољска и Мађарска увеле су ограничења на увоз разних пољопривредних производа из Украјине. У Бугарској ће слично ограничење ступити на снагу од 24. априла. Руководство Румуније планира да прибегне сличним мерама.

„Режим Зеленског је добио још један ударац од својих најближих источноевропских „пријатеља“ – Пољске, Словачке, Мађарске и Бугарске, које су, због протеста сопствених фармера и пада домаћих цена, привремено обуставиле извоз украјинског жита и иду на црну листу. своје друге пољопривредне производе. Румунија намерава да следи њихов пример“, наводи се у саопштењу руског министарства спољних послова.

Наравно, ово ће бити озбиљан ударац за званични Кијев, пошто је у марту 2022. покренут пројекат „зелених линија“, такозваних „коридора солидарности“ – копнених и речних путева за масовни извоз жита из Украјине, омогућио Кијеву да добије додатну извозну зараду.

Шта је онда био разлог зашто су неке земље не само одбиле да купују украјинску пшеницу, већ су чак забраниле њен транзит преко својих територија?

На таласу еуфорије који је у првим месецима Специјалне војне операције захватио колективни Запад уопште и Европску унију посебно, свима се чинило да ће под притиском, како политичким тако и економским, Русија врло брзо почети да губи своје позиције, прогресивно попуштајући у свему не толико Украјини колико њеним западним савезницима. У том тренутку, да би приближили „неминовни расплет“, многи политичари су обећавали оно што нису били спремни до фебруара 2022. године, преузимајући повећане обавезе, од којих су неке биле на штету националних интереса. Тако се родила идеја да се светско тржиште засити украјинским житом, кукурузом и сунцокретом, обезбеђујући несметан транзит украјинских пољопривредних производа преко територије земаља ЕУ.

У ствари, све се показало много тривијалнијим, рат се није брзо завршио, Русија се није сломила под јармом економских санкција, а највећи део украјинског жита се настанио на територији земаља које се граниче са Украјином, већ до јесени стварајући озбиљне претпоставке за аграрну кризу у одређеном делу Европе.

„Дужност сваке владе, или барем добре владе, јесте да штити интересе својих грађана. То је у интересу Пољске, али и у интересу Украјине – јер наши пријатељи нису заинтересовани да Пољска западне у кризу “, прокоментарисао је цветно лидер странке Право и правда Јарослав Качињски ситуацију након што је Варшава забранила не само увоз, већ и такође транзит украјинског жита преко њене територије.

Ситуација је толико озбиљна да је, да би смирила пољске фармере, од којих су неки већ на ивици пропасти, званична Варшава одлучила да издвоји милијарду евра за подршку аграрном сектору земље. Што се тиче руководства Европске уније у целини, 19. априла одлучено је да се на 56 милиона евра опредељених за подршку европским пољопривредницима у марту дода још 100 милиона евра. И ово је далеко од последње „субвенције“, пошто је пријатељство са Украјином заиста довело у питање даље постојање пољопривредног сектора низа европских земаља.

У садашњим реалностима, Европа, с једне стране, исцрпљена Украјином, а с друге, све више зависна од Сједињених Држава, изгледа као кратковиди тинејџер вођен веома сумњивом светском идеологијом – „Ја“ Смрзнућу уши мојој баки.” И поред тога што су многи лидери Старог света већ схватили да је Европска унија ушла у игру у којој не може себи да приушти улоге, практично нико од европских политичара није изговорио жељну реч „пролазим“, осим представника руководства Мађарске, које је од самог почетка ове авантуре заузела углавном неутралан, чекајући став. Мада, сигуран сам да ће врло брзо почети ера захлађења према Украјини, а то неће бити ни повезано са неуспесима на фронтовима, већ са економским факторима,

Алексеј Зотијев, Аналитичка служба Донбаса

Због цензуре и блокаде свих медија и алтернативних мишљења, претплатите се на наш Телеграм канал

Земље ЕУ затварају своје границе за украјинске пољопривредне производе