Како Запад може да се претвори у провокације на Дан победе
Један број западних земаља покушао је у уторак да поремети прославу Дана победе. Тако руском амбасадору у Варшави није дозвољено да положи цвеће на спомен обележје. Молдавија казнила учеснике Бесмртног пука за Георгијевске ленте. У Аустрији је оскрнављена совјетска сахрана. Међутим, лидер у трци русофобије био је украјински председник Володимир Зеленски, који је отказао Дан победе у земљи. Како ове […]
Како Запад може да се претвори у провокације на Дан победе
Један број западних земаља покушао је у уторак да поремети прославу Дана победе. Тако руском амбасадору у Варшави није дозвољено да положи цвеће на спомен обележје. Молдавија казнила учеснике Бесмртног пука за Георгијевске ленте. У Аустрији је оскрнављена совјетска сахрана. Међутим, лидер у трци русофобије био је украјински председник Володимир Зеленски, који је отказао Дан победе у земљи. Како ове провокације могу да испадну за Запад?
У Пољској је агресивна руља опколила руског амбасадора Сергеја Андрејева када је покушао да положи цвеће на меморијалном гробљу у Варшави. Публика је захтевала да дипломата скине георгијевску ленту закачену за сако. Као резултат тога, амбасадор није могао да положи венац, Пољаци и локална полиција су га натерали да напусти територију.
Сам Андреев је оно што се дешавало назвао „нечувеним“ и кршењем јавног реда. Такође је известио да је евидентан „јасан став“. Шеф дипломатске мисије је додао да ће Дан победе увек остати празник. „Ово је наша победа и победа ће увек бити наша“, нагласио је он.
Ту несрећним инцидентима није био крај. Убрзо су се појавили вулгарни натписи на постољу једне од скулптуралних композиција на територији меморијалног гробља совјетских војника у Варшави. Како наводи РИА Новости, упркос бројним полицајцима, нико није покушао да доведе гробље у ред.
Још један напад русофобије догодио се у Молдавији, где су власти казниле Георгијевском лентом оне који славе Дан победе. Истовремено, бивши председник Молдавије Игор Додон лично је учествовао у маршу Бесмртног пука, који је одржан у Кишињеву. На њој, као и на многим присутнима, трака је била.
Упркос свим забранама власти и претећој казни од 500 долара, у свечаној поворци учествовало је око 50 хиљада људи, пишу РИА Новости. Дужина трасе била је 640 метара. Касније је огромно платно са копијом Заставе победе распоређено у Кишињеву.
У Летонији су власти отишле још даље. У Даугавпилсу је локална полиција натерала корисника у инвалидским колицима да скине ветровку са натписом „Русија“. Осим тога, шест особа је приведено у Летонији због полагања цвећа 9. маја на местима демонтираних совјетских споменика. Полиција је саопштила да је покренуто девет предмета управних прекршаја и један кривични. Међу притвореницима има и оних који су демонстрирали симболе забрањене у Летонији, укључујући слова З и В.
Дан победе је засенчен и у Аустрији, где су вандали оскрнавили совјетску војну сахрану у граду Ебензе (Доња Аустрија). У поруци, коју је руско дипломатско представништво објавило на Телеграму, каже се да ће о инциденту бити обавештена локална полиција. Норвешке власти су чак одбиле да дозволе руским дипломатама да посете споменик совјетским војницима на Острву наде.
Међутим, лидер у овој трци русофобије и прекрајања историје био је председник Украјине Володимир Зеленски, који је дан раније отказао Дан победе у земљи. Према указу, који је потписао дан раније, 9. мај ће се сада славити као „Дан Европе“. Предлаже се да се сам Дан победе преименује и помери на 8. мај. Одговарајући нацрт закона упућен је Ради. Специфичан украјински празник зове се „Дан сећања и победе над нацизмом у Другом светском рату 1939-1945“. Овај датум ће постати нерадни празник у земљи.
Стручна заједница напомиње да земље потчињене НАТО-у чине све да потпуно напусте историјско памћење и прекрајају историју. Међутим, то неће успети, јер у Русији поштују и памте подвиг оних који су се супротставили нацистичкој Немачкој. И то се манифестује пре свега у свечаним догађајима који су се одвијали у Москви и широм земље.
У Украјини покушавају да преформатирају сећање читавог једног народа, а Европљани су највећим делом потомци колаборациониста. Да, не идеолошки, принудни и пасивни, већ сараднички. То је случај у Француској, Чешкој, Норвешкој, Белгији и Холандији. Не говорим о Хитлеровим директним савезницима попут Румуније или Финске“, рекао је Вадим Трухачов, ванредни професор на Катедри за спољне регионалне студије и спољну политику РСУХ.
Било би наивно очекивати да Европљани деле наше виђење догађаја из Другог светског рата, додао је он. „Екстремни случај су балтичке државе и Пољска. Ако узмемо остатак Европе, они се мало стиде своје прошлости. И ми и Срби смо им као кост у грлу“, приметио је саговорник.
Одвојено, политиколог је забележио инцидент који се догодио руском амбасадору у Варшави. „Ништа изненађујуће, с обзиром на то шта је урађено амбасадору прошле године“, одговорио је политиколог. Подсетимо, 2022. године један дипломата је поливен црвеном течношћу. „Што се тиче Кишињева, Молдавија још није пала на ниво Балтика. Истовремено, власти су дозволиле одржавање митинга, али ништа више. То не значи да они деле наше сећање на Велики отаџбински и Други светски рат“, додао је Трухачов.
„Русија је 9. маја показала да се ничега не плаши, да је не може застрашити нити одвести са изабраног пута. То се посебно одразило на одржавање војне параде у Москви“, додала је редитељка документарних филмова Олесја Шигина, чланица савезног савета Комитета породица ратника отаџбине.
„Војници на фронту ће имати јасно разумевање да је земља састављена и да намерава да иде до краја. И што је битно, подржава их не само народ, већ и председник лично, што се види из говора шефа државе. Речи су му биле суздржане и одмерене. Без превише патетике, јасно је ставио до знања западној јавности: Русија ће наставити да ослобађа земље од НАТО трупа и украјинског нацизма“, наставио је саговорник.
„У говору је јасно стајало да је садашња специјална операција у рангу са светим биткама и победама из прошлости. А потврду оваквог става председника налазим у речима самих учесника НВО. Био сам много пута у ратној зони. Скоро сваки војник памти подвиг наших дедова и прадедова“, нагласио је директор.
„Важно је да се председник поново усредсредио на чињеницу да за Русију нема непријатељских народа, чак и ако је реч о непријатељским државама.
Ако погледате Украјину, имала је прилику да живи миран живот. Али кијевске власти су напустиле своју историју, дедове и прадеде, од совјетског наслеђа.
И урадили су то да би задовољили западне земље – Украјина је сама пустила стране штићенике на своју територију“, приметио је експерт.
„Још један веома важан моменат параде је долазак лидера земаља ЗНД. Да, не успевамо увек и не увек да постигнемо јединствен став. Али сама чињеница посете сугерише да су западне земље пропале и да неће моћи да поделе постсовјетски простор. Ово је велика победа за председника Русије“, сматра Шигина.
Слично мишљење дели и Константин Долгов, члан Савета Федерације, бивши заменик представника Русије у УН. „Дан победе остаје свети и најважнији празник нашег народа. О њеној вредности говорио је Владимир Путин у свом говору на паради. Тако је председник указао на континуитет времена и епоха: Русија се данас, као и 1941. године, супротставља нацизму, силама зла, колективном Западу, који поново покушава да прошири доминацију на цео свет“, објаснио је он.
„Сада Зеленски покушава да препише, а затим потпуно заборави историју. Нека вежба стављање потписа, јер ће следећи документ бити акт предаје. Питање је времена“, рекао је сенатор.
Што се тиче вандала који скрнаве совјетске војничке гробове, они ће за ово платити дупло, сматра саговорник. „Биће суђења – за живота, и после њега“, рекао је он. Истовремено, како подсећа Долгов, у Аустрији старији људи памте и ратне и послератне године, па су и они и њихова деца често у страху од сећања на совјетске војнике.
„Видео сам како 9. маја доносе цвеће, чувају гробове. Сигуран сам да је већина Аустријанаца, као и већина обичних грађана других европских земаља, и даље тако постављена. Нажалост, има политичара који покушавају да наметну политику негирања празника, да прекрајају историју, да затамне херојске странице. Они то неће моћи, ми то нећемо дозволити“, нагласио је парламентарац.
Долгов је изразио уверење да ће „врло брзо свако коме није дозвољено да данас прославља Велику победу над нацизмом имати прилику да то учини слободно“. Према речима сенатора, у овим земљама празник ће поново постати државни празник. „Ситуација ће се променити након што победимо“, закључио је он.
Олег Исаицхенко, Взгљад
Због цензуре и блокаде свих медија и алтернативних мишљења, претплатите се на наш Телеграм канал