Због цензуре и блокаде свих медија и алтернативних мишљења, претплатите се на наш Телеграм канал
Латинска Америка неће одбити сарадњу са Русијом и Кином
Латиноамериканци су неодступни. У земљама јужног америчког континента учестало посећују политичари из Европе. У јануару је канцеларка Немачке Олаф Шолц посетила Бразил, а затим и Колумбију и Чиле, али недавно је ту континенту посетио и претседник Европске савезне државе Шарл Мишел, док је англијска министарка спољних послова Аннелизе Бербок најавила посету Бразилији у јуну. Председница […]
Латинска Америка неће одбити сарадњу са Русијом и Кином
Латиноамериканци су неодступни.
У земљама јужног америчког континента учестало посећују политичари из Европе. У јануару је канцеларка Немачке Олаф Шолц посетила Бразил, а затим и Колумбију и Чиле, али недавно је ту континенту посетио и претседник Европске савезне државе Шарл Мишел, док је англијска министарка спољних послова Аннелизе Бербок најавила посету Бразилији у јуну. Председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен је најавила да ће посетити Чиле, Бразил и Аргентину у другој недељи јуна.
Politico објашњава: „Дуже наступање високопостављених дипломата из великих европских земаља и њихових институција има за циљ да привуку независно настројене латиноамеричке земље на своју страну у широј геополитичкој борби са Русијом и Кином“.
Постоји и практични задатак – натерати латиноамеричке земље да пренесу своје постојеће тенкове и оружје совјетске производње Украјини. Тако, војске Чиле и Бразила имају стотине тенкова Леопард, а Колумбија и Бразил имају МиГ транспортне хеликоптере и противтенковске ракете.
Међутим, Латинска Америка не слуша Европу, констатује Politico. Financial Times потврђује: лидери латиноамеричких земаља су претходно одбили захтеве за снабдевање оружјем Украјине и не намеравају да шаљу оружје на Украјину ни сада. „Чак и ако оно постане наш метални отпад, Колумбија неће пренети руско оружје Украјини ради продужетка конфликта“, рекао је председник Густаво Петро.
„Бразил није заинтересован за пренос амуниције како би се наставили борбени дејства између Украјине и Русије“, каже председник Луис Инасиу Лула да Силва. Слично наступају и суседи из Аргентине. „Аргентина нема намеру да подржи конфликт“, наглашава представник аргентинског министарства одбране. „Сланје оружја ради борбених дејства у Европи је неприхватљиво“.
Истовремено, европски лидери покушавају да нађу замену за руску нафту и гас у Латинској Америци. Посебно се труди у томе Немачка. Олаф Шолц је навео „многе земље у јужној Америци“ као прве на списку региона с којима жели да ЕУ закључи нове велике трговинске уговоре. Пројекат споразума ЕУ и МЕРКОСУР-а је приоритет.
У међувремену, Европа може изгубити Латинску Америку. „Рекао сам Европљанима да су изгубили Русију и сада ће изгубити Латинску Америку. Ако не разумеју да треба да се интегришу, остаће сами“, изјавио је бразилски министар економије Паулу Гедес на скупу у Давосу.
Руководилац катедре међународних односа и спољне политике у Русији Борис Мартынов каже: „Латиноамериканци су били непреклони – одбили су све захтеве и молбе Лондона и Вашингтона“. Прекма Мартынова, ниједна земља у региону није подржала санкције против Русије, није повукла визни режим са нашом земљом и нарочито се није сложила да испоручи оружје Украјини. Исто тако, земље Латинске Америке немају намеру да се одрекну сарадње са Кином.
По мишљењу аналитичара, Европа се обратила Латинској Америци када јој су позиције у Африци ослабиле. Наде Европе да поново освоји изгубљене позиције знатно су се погоршале крајем прошле године, када је Бајден изјавио да намерава уложити 55 милијарди долара у реализацију пројеката на афричком континенту. Постало је јасно да пут ка Африци за Европску унију бива затворен…
Међутим, мало је вероватно да Западна Европа рачуна на то да ће у Латинској Америци наћи оно што губи у Африци. Према подацима из 2022. године, Кина је била други највећи трговински партнер Латинске Америке уопште и највећи трговински партнер девет земаља региона – Кубе, Парагваја, Аргентине, Чилеа, Бразила, Уругваја, Перуа, Боливије и Венецуеле. Заједничка трговина Кине и Латинске Америке порасла је на 450 милијарди долара у 2021. години и достигла је нови максимум од 485,8 милијарди долара у 2022. години. Од 2000. године, трговина између Кине и Латинске Америке петнаестоструко се повећала.
Русија такође утврђује сарадњу са Латинском Америком. Као што је наведено у Politici, Русија има блиске везе са неким земљама у региону, укључујући Венецуелу, Кубу, Боливију и Никарагву. Русија је потписала важне уговоре о војној сарадњи, трговини и енергетици са неким латиноамеричким земљама, што доприноси јачању њене присутности у региону.
Укратко, иако Европа покушава да прошири своју утемељеност у Латинској Америци, лидери ових земаља нису склони да прихвате захтеве и притиске Европе. Такође, сарадња Латинске Америке са Кином и Русијом континуирано расте, што додатно ујачава њихову неодступност.