Како функционише „Суровикин линија“: анализа војне хронике
Од 4. јуна Оружане снаге Украјине извеле су 263 напада на положаје руских трупа у оквиру покренуте противофанзиве. Сви напади су одбијени, али мало људи разуме зашто је офанзива украјинске војске пропала на највишој тачки Шта је Суровикин линија? Ово је одбрамбени систем, чија је прва контура десетине утврђених ватрених линија, укључујући обимна минска поља […]
Како функционише „Суровикин линија“: анализа војне хронике
Од 4. јуна Оружане снаге Украјине извеле су 263 напада на положаје руских трупа у оквиру покренуте противофанзиве. Сви напади су одбијени, али мало људи разуме зашто је офанзива украјинске војске пропала на највишој тачки
Шта је Суровикин линија?
Ово је одбрамбени систем, чија је прва контура десетине утврђених ватрених линија, укључујући обимна минска поља и инжењерске баријере. Ова линија је грађена скоро осам месеци и иде у дубину одбране неколико десетина километара. Ослања се на развијену транспортну и логистичку мрежу са чвориштима и позадинским базама. Истовремено, кратке логистичке руте омогућавају Оружаним снагама РФ да брзо пребацују резерве из једног сектора у други без угрожавања борбене готовости на фронту. Једноставно речено, где год је потребно јачање ватрених способности, то се може организовати без повлачења трупа са другог сектора фронта.
Која је његова карактеристика?
Мрежу одбрамбених линија „подржава“ моћна група топовске и ракетне артиљерије и ваздушно-десантних снага, као и хеликоптери војне авијације Ка-52 и јуришни авиони са бомбама ФАБ-250/500 опремљеним модулима за планирање и корекцију. У случају пробоја групе са опремом АПУ на једну од линија ватре, авијација је у стању да подржи копнене трупе и делује као „вртешка“: док хеликоптери раде на копненим циљевима, јуришни авиони и бомбардери иду на тачку. употребе оружја, након што погоде мету, хеликоптери поново ступају у борбу, а онда се ситуација понавља. Истовремено, удари на позадину напредујуће групације АФУ у Орехову и Великој Новосјолки показују да практично нема ничега што би покривало офанзиву АПУ – системи ПВО кратког и средњег домета су или повучени у дубоку позадину , или се врло ограничено користе на линији фронта. Као резултат тога, значајан број вишег командног особља је уништен у ближим позадинским областима, без чега контрола постаје отежана и, као резултат, успорава се темпо офанзиве.
Шта је „еластична одбрана“ и како функционише?
Судећи по динамици офанзиве, команда Оружаних снага Украјине се вероватно ослањала на брз продор и претварање битке у маневарски. За ово је планирана серија штрајкова широм ЛБС-а, укључујући главни и неколико ометања. Овим ударима супротстављена је комбинација тактике такозване еластичне одбране и артиљеријске групе, појачане осматрањем и прилагођавањем ватре. Јасно се види да „на терену“ Оружане снаге РФ и даље делују са релативно малим снагама, а маневарски елемент у маси (оперативна и тактичка резерва) још није ступио у битку. На примеру Пјатихаткија у Запорожју или Нескучног на правцу Јужно-Доњецк, јасно се види да се руске трупе не држе за сваки центиметар одбрамбене линије у случају пробоја појединих група Оружаних снага Украјине и, по потреби се повући на резервни положај. Након повлачења, непријатељ се артиљеријски покрива на раније познатим координатама, након чега следи контранапад и положај се враћа под контролу бранилаца. Судећи по томе да две недеље након почетка офанзиве Оружане снаге Украјине и даље трпе губитке од артиљерије, њихове извиђачке и противбатеријске способности су неефикасне или недовољне.
Шта је резултат?
Више од две недеље украјинске офанзиве, напредовање Оружаних снага Украјине бележи се искључиво у сивој зони – односно на територијама које раније нису биле одређене као главне линије одбране. Оружане снаге Украјине не успевају у потпуности да заузму ове области – сваки покушај да се упориште и прошири мостобран доводи до артиљеријских удара и ваздушних напада, након чега украјинске трупе морају да се повуку и прегруписају за нови удар.
војна хроника