Србија победила Црну Гору и обезбедила пласман на квалификациони турнир за Олимпијске игре

СРБИЈА – ЦРНА ГОРА 63:58 (19:16, 19:15, 15:12, 10:15)

Србија је на Европском првенству у Љубљани победила Црну Гору и обезбедила пласман на квалификациони турнир за Олимпијске игре 2024. у Паризу, што је био примарни циљ нашег подмлађеног тима. Изабранице селекторке Марине Маљковић у недељу од 14.15 сати играће за пето место против Немачке, али овај меч нема велики резултатски значај јер ће обе екипе у квалификације за ОИ.

Утакмица је почела прилично изједначено, уз благу предност Србије, која је после пет минута водила 14:11. Међутим, пропустили смо да се одлепимо због доста промашених зицера, али смо константно држали три поена вишка, па смо на прву паузу отишли са 19:16.

Повеле су Црногорке на старту друге деонице 21:20, да би наш тим појачао одбрану и у 16. минуту први пут направио „плус шест“ – 29:23. Подигла је предност Јанковић, па Андерсон, и минут касније Србија је имала двоцифрену вишак (33:23). Смањио је противник после неспортске личне грешке Јовановић на 30:36, а на велики одмор је Србија отишла са 38:31.

Боље је наша репрезентација отворила и трећи период игре, преко расположене Андерсон повела 42:31 и држала двоцифрену предност све до тројке Лековић за 38:46, Међутим, брзо су наше девојке вратиле двоцифрени вишак, а у 28. минуту је било 51:39, а на крају треће четвртине 53:43.

Сигурније су биле наше кошаркашице, у потпуности контролисале игру и резултат, повисила је Црвендакић на 55:43. Међутим, вратила се Црна Гора у меч серијом 7:0 и пришла на 50:55 у 34. минуту, а онда и на 54:57. Узвратила је Андерсон, па Ђорђевић са линије пенала (61:54), а онда нисмо реализовали три напада, па је Мек промашила два пенала. Промашила је Ђорђевић за три, па Лековић… Изгубили смо лопту и Андресон је направила фаул 23.5 секунди пре краја при резултату 61:56. Погодила је Мек за 58:61, фаулирана је Јанковић која је 9.8 секунди пре краја погодила оба слободна бацања за 63:58 и то је практично био крај и вредна победа за Србију.

Комплетну статистику можете видети овде

https://www.fiba.basketball/womenseurobasket/2023/game/2406/Serbia-Montenegro#tab=boxscore

ФИБА фото галерију погледајте овде

https://www.fiba.basketball/womenseurobasket/2023/game/2406/Serbia-Montenegro#tab=photos

ИЗЈАВЕ

Марина Маљковић:

– Није циљ ове утакмице, већ циљ овог првенства је испуњен… Циљ овог првенства је званично био да покушамо да се пласирамо на Олимпијске игре. Зашто? Зато што сви знамо какав је био пут и претходне генерације, колико је њима требало, шта је било, како је било. Са играчицама које су играле у водећим европским клубовима, много озбиљнијим причама. Ми јесмо направили опет брзо, опет на бум, јако леп резултат оним пласманом на Светско првенство одмах по смени генерације, али, тада смо заборавили шта је истина што се тиче ове генерације. Дошло је до потпуне смене генерације и ове девојке имају право да им дамо шансу да и оне нешто покажу. То не може да се деси преко ноћи. Разлика између Светског и Европског првенства је рад од три и по месеца. Рад од три и по месеца и рад од месец дана никако није исти. Друга ствар, пред Светско првенство све ове девојке су имале боље сезоне у својим клубовима, много боље статусе него сад. Ево, почећемо од Иване Раце, која је освајачица Евролиге. Врло добро знам колико су играле она и Мина Ђорђевић ове године, јер их тренирам, за разлику од прошле године када су играле по 40 минута у Италији и Подгорици, где су биле носиоци игре. Страшан проблем са Јованом Ногић, са многим другим играчима. Тина Крајишник јесте у великом клубу, али знамо да Русија не игра Евролигу. Прошле године Тина је била носилац Галатасараја, који је играо финале Еврокупа. Имала изузетно значајну улогу. Шта год хоћете о мени можете да причате. То уопште није проблем. Ја сам узела часно да их водим, могла сам и да не тренирам ову генерацију, с обзиром на све те реалне ствари и ту разлику у квалитету у односу на претходну генерацију, али сам силно желела и сад желим и када их нападате увек ћу желети да их водим. Једноставно, радим свој посао. Хоћу да и од ове генерације покушам нешто да направим. Ту ће бити успона и падова… Само ставите прст на чело и замислите да тренирам овај тим до фебруара! Да их узмем сад и да их тренирам до фебруара када су квалификације за Олимпијске игре. Дакле… Као што је претходна генерација кренула из Партизана, где је био цео костур ширег списка, ми сада да имамо ту срећу да имамо репрезентативке у два-три клуба… Опет се враћам на лигу, јер нећемо имати среће докле год не будемо имали српску лигу. То је најважније. Ми ћемо учинити све и кроз младу репрезентацију. Мислите да је лако да доведемо Пејџ и Бутулију, јер обе у овом тренутку живе у Америци, да цело своје лето посвете креацији српских играчица које треба врло брзо, већ у новембру, да дођу… То је јако тежак пут… Стојим испред њих, остварили смо овај циљ. Можемо да сањамо. Било би страшно да нисмо победиле Црну Гору, јер не бисмо имали шта да сањамо и чему да се надамо. Не само за сад, за Олимпијске игре, већ када је српска женска кошарка у питању. С обзиром на немање лиге и немогућност ничега… Не бисмо имали ништа. То би био крај! Зато је био и велики притисак на овој утакмици.

О перспективи овог тима…

– Ако ме питате да ту буде сигурно резултата, сигурна прича је да оне буду заједно годину дана. Оне не могу без тога. Пола њих нема клубове, не знамо шта ће се дешавати. И сада сам им то рекла у свлачионици, желим помно да их пратим, да видим шта ће се дешавати. Ми смо прошле године имали ту могућност да радимо цело лето и то је одмах дало резултат. На основу тога, сами закључите шта би било да су оне годину дана на окупу. План је дефинитивно да укључим што пре те девојке из младе репрезентације, јер ту има пар занимљивих девојака. Али, сјајно би било да све то може да буде на окупу и да у Србији постоји јака лига. Онда можете да нападате до сутра и Марину и кога год хоћете. То уопште није спорно. Овако је све мучење. Једном ће бити добро, једном лоше. Једном овако, други пут онако… Неко ће да игра, неко неће. Имате Јовану Ногић, која је шутер. Њој су потребне утакмице, као и било којој другој. Она је прошле године пред Светско првенство имала велике минуте и добар статус у свом клубу. Отишла је на Светско првенство и урадила шта је урадила. Сада је била потпуно друга ситуација. Имала је страшних проблема. Није играла минута. И она, и Ивана Раца које би требало да буду носиоци те следеће генерације. Дошла је овде, нема минуте у ногама, нема лопту у рукама. То су страшно тешке ствари. Да стално у репрезетацији крпимо да бисмо надокнадили тај мањак квалитета, који има једна Белгија, или Француска или Шпанија, једино што видим је да радимо стално заједно и дуже заједно.

Србија у недељу игра против Немачке за пето место.

– Нема ту шта сад. Опет се пребацујемо. Већ сте видели ове старије, колико је могла Тина, Ивон… Шта рећи за њу сем браво и хвала од стране свих у Србији. Против Немачке ће главну реч да воде млађе играчице и размишљања нека ка новембру. Значи никако није ревијална утакмица, није резултат у првом плану. Свака ће добити своје посебне задатке за оно што нас чека у новембру. Буквално ћу сада да им причам оно што је моја глава замислила и што видим за меч са Немачком. У новембру ћу имати свега три дана за припреме.

Александра Црвендакић:

– Ово нам је ублажило мало ове утакмице, нико од нас се није осећао сјајно после оне утакмице против Белгије, али најбитније је да останемо на мапи, да имам шансу да се квалификујемо на Олимпијске игре. То је сада најважније. Нама је ово било финале, делила нас је победа од Олимпијских игара. Тешка утакмица, али успеле смо да се скупимо и одиграмо како треба. Било би лепо да завршимо првенство победом против Немачке. Сигурна сам да ћемо се добро припремити за тај меч.

Тина Крајишник:

– Било је тешко за гледање и за играње… Нисмо желеле да одиграмо овакву утакмицу, то је дефинитивно, али, на крају битна је победа и пласман у на Олимпијске игре. То је важно да се настави низ на великим такмичењима. Нарочито да је нова генерација ту, те девојке су заслужиле да буду међу екипама које су у квалификацијама за Олимпијске игре. Доста се видело сада у игри, неке лаке поене нисмо погодиле, слободна бацања… Колико год смо ми причали и припремале се, осећала се та нека стегнутост целе екипе. Није било те лепршавости. Зато кажем да утакмица није била лака за гледање, ни за играње. Јако је важно из свега овога извући неко искуство, ту су младе играчице. Сада су изнеле утакмицу, верујем да ће њима то у будућности значити.

Photo by FIBA