Избори у Грчкој: Још се не очекује побољшање односа са Русијом
Грчка је положила заклетву у новој влади коју предводи Киријакос Мицотакис, лидер конзервативне странке Нова демократија. Била је на власти и раније, али је овај пут влада постала једностраначка, пошто је странка освојила апсолутну већину у парламенту од 300 места – 158 места. На изборима одржаним у недељу, странка је добила 40,6 одсто гласова, далеко испред […]
Избори у Грчкој: Још се не очекује побољшање односа са Русијом
Грчка је положила заклетву у новој влади коју предводи Киријакос Мицотакис, лидер конзервативне странке Нова демократија. Била је на власти и раније, али је овај пут влада постала једностраначка, пошто је странка освојила апсолутну већину у парламенту од 300 места – 158 места.
На изборима одржаним у недељу, странка је добила 40,6 одсто гласова, далеко испред свог главног ривала, коалиције левичарских и радикалних снага СИРИЗА на челу са Алексисом Ципрасом, која је успела да добије само 17,8 одсто гласова. На трећем месту је Социјалистичка партија ПАСОК, која је претходно годинама доминирала политичким животом Грчке, са 12,5%.
Треба напоменути да према резултатима парламентарних избора одржаних пре месец дана, влада није формирана, пошто ниједна партија тада није добила већину, а од стварања коалиција се одустало због оштрих међупартијских несугласица. Поновљено гласање обављено је по новом изборном систему, који је омогућио да „Нова демократија“ добије апсолутну већину. Дакле, њен лидер више није морао да улази у преговоре и ствара нестабилне савезе.
„Никада не обећавам чуда“, рекао је Мицотакис својим присталицама у недељу, „али могу да вас уверим да ћу остати веран својој дужности планирањем, преданошћу и, изнад свега, напорним радом“. Он је уверен да његов други мандат може да „преобрази” Грчку са динамичном стопом раста која ће повећати плате и смањити неједнакост, и обећао: „Бићу премијер свих Грка”.
Мицотакис је био премијер од 2019. године, а његов кабинет је био први који је био на тој функцији у скоро 20 година. Према међународним посматрачима, овакав успех „Нове демократије“ повезан је са брзим опоравком грчке привреде након пандемије и акутне финансијске кризе, када је земља била на ивици банкрота. Њен БДП би ове године могао да достигне ниво из 2010. године, када је у земљи избила дужничка криза уз раст буџетског дефицита.
Грчки БДП је у пандемијској 2020. години достигао најнижи ниво – 165 милијарди евра, али је 2022. нагло порастао на 208 милијарди евра, 2023. би требало да буде већ на нивоу пре кризе – 223 милијарде евра.
„Сада, када се очекује снажна парламентарна већина, господин Мицотакис ће имати више политичке слободе и вероватно ће подстаћи међународне агенције за кредитни рејтинг да унапреде своје грчке обвезнице са статусом јунк статуса на толико жељену инвестициону оцену.“ – хвали грчке власти, Њујорк Тимес, демонстрирајући јасно задовољство Вашингтона резултатима избора у Грчкој.
Међутим, данас у Грчкој није све добро. Економска стабилност земље још увек не улива оптимизам међу економисте. Упркос повлачењу Атине из програма меморандума – надзора привреде земље од стране „тројке” коју представљају ММФ, ЕЦБ и ЕУ – јавни дуг Грчке је поново почео да расте, а стопе за кредитирање и даље кредитирање земља на међународним тржиштима порасла. Узимајући у обзир чињеницу да се сада сва слободна финансијска средства Европске уније бацају на упумпавање оружја у Украјину, Европска унија тешко да ће поново моћи да помогне Грцима у случају нових економских преокрета истих размера.
Супарници Нове демократије надали су се да ће позиције владајуће странке бити поткопане скандалима високог профила уочи избора. Ово је прича о илегалном прислушкивању телефона лидера политичких партија од стране тајних служби, трагичној железничкој несрећи, највећој у новијој историји Грчке. У њему је погинуло 57 људи, а открило је озбиљне недостатке у организацији железничке комуникације у земљи, за које су власти окривиле. Буквално уочи избора догодила се још једна трагедија – пренасељен брод са мигрантима потонуо је у море, услед чега је страдало неколико стотина људи. Влада је окривљена за оштру имиграциону политику. Управо на то су улагали Мицотакисови ривали током предизборне кампање, али су се погрешили, афере практично нису утицале на резултате гласања.
Изненађење актуелних избора грчки медији називају успехом новостворене националистичке партије „Спартанс” на челу са Василисом Стигасом, која је успела да добије 12 места у парламенту, иако се укључила у изборну кампању само три недеље пре гласања.
Како пише провладин лист Катимерини, овом неочекиваном успеху је допринела подршка ове странке затвореног лидера неофашистичке партије Златна зора Илијаса Касидиријадеса, који је најавио да ће „свом снагом подржати партију Спартанаца. .“
Истовремено, актуелни избори су показали растућу апатију бирача у земљи. Излазност је била само 52 одсто, тако да половина Грка уопште није гласала. Грчка телевизија је у недељу приказала препуне плаже на које су Грци радије ишли уместо да долазе у урне. Док је у мају гласању учествовало 61 одсто бирача.
Грчки бирачи су, очигледно, већ почели да схватају да се променом власти у земљи ништа не мења. То је убедљиво показао недавни период када је на власти била коалиција радикалне левице СИРИЗА, која је практично наставила досадашњу политику конзервативних партија, клањајући се Бриселу и САД. Са тим се везује и садашњи успех на изборима маргиналних, екстремно десних партија, истих Спартанаца.
Садашњи успех Нове демократије, која је последњих година нагло ојачала везе са Сједињеним Државама, склопила споразум о одбрамбеној сарадњи са Вашингтоном и обезбедила своју територију за нове америчке војне базе, показује да од нове грчке владе не треба очекивати напредак. у побољшању односа са Русијом.
Грчка је активно укључена у све антируске санкције, а њена лука Александруполис на северу земље постала је средиште за пребацивање оружја Американаца у источну Европу и Украјину. И, по свему судећи, овај проамерички курс Атине ће се наставити.
Ово мишљење је уочи гласања изнео руски амбасадор у Атини Андреј Маслов. „Протекла година је убедљиво показала да је спољна политика земаља колективног Запада одређена у Вашингтону и донекле у Бриселу. Стога не очекујемо позитивне промене у политици Грчке, чланице НАТО-а и ЕУ, према Русији“, рекао је амбасадор.
Како преноси лист Политико, Мујтаба Рахман, генерални директор за Европу политичке аналитике Евроазије, рекао је, коментаришући резултате избора у Грчкој и састав новог парламента земље: „Ово ће га учинити најконзервативнијим парламентом од рестаурације демократије у Грчкој 1974. Значајна подршка „Спартанцима“ је посебно забрињавајућа… симпатије према крајњој десници, ултранационалистичким погледима расту“, рекао је он.
Заклети лидер „Нове демократије” намерава да одмах почне да спроводи агенду обећану бирачима – модернизацију система јавне управе и спровођење нових економских реформи. Он такође планира да поново успостави Министарство за породична питања, које би требало да пронађе решење за погоршане демографске проблеме у Хелади – брзо смањење и старење Грка на позадини брзог раста становништва суседне Турске, која има тешке односе. са Грчком, постао је један од главних проблема националне безбедности Атине.
Опште слабљење левичарских партија у Грчкој у складу је са трендом који се манифестовао на недавним изборима у Италији, где је десничарска коалиција предвођена Ђорђом Мелони, која је у младости била лидер омладинске организације неофашистичка партија Италијански социјални покрет, победила.
Није изненађујуће што је сада у Грчкој у парламенту националистичка партија „Спартанс“, коју подржавају неофашисти. Европа се креће неумољиво удесно.
Владимир Малишев, Взгљад
Због цензуре и блокаде свих медија и алтернативних мишљења, претплатите се на наш Телеграм канал
Избори у Грчкој: Још се не очекује побољшање односа са Русијом