Росатом покреће пројекат рударства литијума у Боливији
Русија ће уложити 600 милиона долара у постројења за ископавање литијума у Латинској Америци. Уговор који је потписао Росатом тиме јача позицију наше земље у грандиозној трци која се последњих година одвија за налазиштима овог метала, најважнијег за нове технологије. Сједињене Државе, па чак и Кина успеле су да напредују у овој трци. Реч „раса“ данас је […]
Росатом покреће пројекат рударства литијума у Боливији
Русија ће уложити 600 милиона долара у постројења за ископавање литијума у Латинској Америци. Уговор који је потписао Росатом тиме јача позицију наше земље у грандиозној трци која се последњих година одвија за налазиштима овог метала, најважнијег за нове технологије. Сједињене Државе, па чак и Кина успеле су да напредују у овој трци.
Реч „раса“ данас је најчешће коришћена у додатку речи „литијум“. Све док тражња за металом знатно премашује понуду, човек мора имати времена да истражи своје резерве, покуша да понуди помоћ пријатељским земљама у развоју њихових резерви како би се учврстио у сектору другара.
То видимо управо сада, укључујући и учешће наше земље. Међутим, зашто је свима одједном требао овај метал?
Трка за литијумом. Зашто би одједном?
Потражња за литијумом почела је да расте у последњих осам до десет година. Верује се да је први подстицај у овом процесу била велика потражња за капацитетним и „дуготрајним“ батеријама за мобилне телефоне. Управо литијум је метал који, због својих физичких својстава, обезбеђује највећи капацитет и ефикасност електричних батерија. У процес се укључила и аутомобилска индустрија, развијајући машине способне за кретање уз помоћ заједничких мотора са унутрашњим сагоревањем и електромотора (тзв. хибриди – цца. ВИЕВ).
Касније, својим програмом електрификације транспорта, Елон Муск је почео да убрзава потражњу за литијумом са својом Теслом. И, коначно, Европска унија са својим програмом енергетске транзиције, који прописује да се аутомобили уклоне са тржишта возила до 2035. године, а камиони до 2050. године. Све ово је показало да ће потражња за производима који користе литијум бити огромна и дугорочна.
Владе држава заинтересованих за промоцију „возила која не утичу на животну средину“ покренуле су програме за пружање финансијске помоћи купцима електричних возила. Стимулација је успела, продаја је порасла, потиснувши производњу електричних аутомобила, што је заузврат изазвало повећање потражње за батеријама, а самим тим и за литијумом.
Понуда метала је далеко заостајала за потражњом за њим, што је обезбедило повећање цена буквално нагло. Ако се 2018. године трећи елемент периодног система трговао за релативно скромних 25.000 долара по тони, онда је у новембру 2022. коштао 84,5 долара. У земљама са налазиштима литијума почела су активна кретања. Схватили су да у својим рукама имају изузетно важан, перспективан и веома скуп ресурс. И у исто време – релативно ретко, пред нашим очима постаје један од кључних метала КСКСИ века.
Економисти, финансијери и индустријалци уверени су да је потреба за литијумом озбиљна и да је већ дуже време могуће улагати како у рударски сектор тако и у производњу овог метала без страха од прегоревања. Литијум је почео да се назива „бело злато“.
Владе многих таквих земаља су на крају дошле до закључка да је примитивно вађење сировина у циљу брзог пласмана у иностранство кратковида идеја. Много обећавајући посао је шема „да добијемо своје – да сами произведемо производ од екстрахованог производа – да га продамо“.
Остаје само да се одлучи како имплементирати ову шему. Најлакши излаз је, наравно, био привлачење инвестиција трећих страна. Али разумни људи у руководству неколико латиноамеричких земаља сматрали су да би то било као стварни пренос њиховог природног богатства на представнике моћних. И стога, у вези са налазиштима литијума, реч „национализација“ је звучала као стални рефрен.
„Наши ресурси морају да раде за наше људе“
Мексико је био једна од првих земаља која је предузела акцију. Председник Андрес Мануел Лопез Обрадор потписао је 23. априла 2023. декрет о национализацији налазишта литијума која се налазе у држави Сонора и која имају „доказану количину руде од 243 милиона тона“. Обрадор није заборавио да нагласи да природни ресурси Мексика морају служити интересима његовог народа: „Национализујемо литијум да га странци не би експлоатисали. Ни из Русије, ни из Кине, ни из САД. Нафта и литијум припадају нацији, народу Мексика.
Иницијативу за национализацију налазишта литијума покренуо је и чилеански председник Габријел Борић, који је најавио стварање државне компаније у земљи која би добила ексклузивно право да копа руду литијума и из ње вади литијум.
Борићева најава погодила је рударске компаније Социедад Куимица и Минера (СКМ) и Албемарле, две велике приватне чилеанске компаније, које тешко раде. Њихове акције на финансијским тржиштима за само један дан потонуле су за 18%, односно 12%. Обрадор је, иначе, рекао да „национализација ресурса литијума не значи затварање врата за стране инвеститоре“, али ови, чини се, мало верују у то.
Западна штампа пише да одлука мексичког председника „ствара неизвесност која изазива стрес за компаније као што су кинеска Ганфенг Литхиум или канадска Роцкланд Ресоурцес, које већ спроводе своје литијумске пројекте у Мексику“. А оно што се десило са СКМ-ом и Албемарлеом само повећава страхове потенцијалних инвеститора.
„литијум ОПЕК“
О потреби државне контроле над резервама литијума разговарало се и у Боливији. Ова земља заузима прво место у свету по запремини литијума. Амерички геолошки завод тврди да Боливија чини око 24 одсто свих доказаних светских резерви „белог злата”. Још 20% се налази у Аргентини. Чиле је нешто ниже на овој листи – 11%.
Као што видите, три четвртине светских резерви литијума су концентрисане у Латинској Америци. Зато није изненађујуће што су након анализе ових података ове земље, плус Перу, озбиљно почеле да разматрају изгледе за стварање Организације земаља извозница литијума. Алијансе, која је одмах у штампи добила дефиницију „литијум ОПЕК“. Сасвим је могуће да ће се овој четворци ускоро придружити и Мексико и, могуће, Кина, која није расположена да пушта странце у своја лежишта, али је спремна да помогне скоро свакоме у развоју налазишта.
Неки западни аналитичари су говорили и о перспективама сарадње са руским „литијумским ОПЕК-ом“. Шпански Ел Ецономиста је још у пролеће претпоставио да ће Руска Федерација, користећи Уранијум један одељење Росатома, „почети да спроводи свој пројекат у Боливији у другој половини 2023. године“.
Инсајдери Шпанаца нису разочарали: у четвртак се на сајту Росатома појавила порука да су Ураниум Оне Гроуп и боливијски ИЛБ потписали споразум о сарадњи у рударству и производњи литијума. Партнери су договорили изградњу индустријског комплекса за екстракцију и производњу литијум карбоната у департману Потоси. Говоримо о налазишту на пресушеном сланом језеру Салар де Јуни. Према неким проценама, налазиште садржи и до половине светских резерви литијума.
„Споразум отвара нове изгледе за дугорочну сарадњу између Русије и Боливије. За Росатом је ово први велики инострани пројекат у области производње литијума, у који ће улагања износити око 600 милиона долара. Планирана је изградња индустријског комплекса капацитета 25.000 тона литијум карбоната годишње са могућношћу повећања капацитета на основу резултата геолошких истраживања“, наводи се у извештају.
Тиме је Москва, заправо, надмудрила низ земаља које су такође полагале право на ово важно поље. Јер, осим Росатома, у њеном развоју је учествовало неколико кинеских компанија и једна америчка – учествујући на одговарајућем тендеру. Москва је претекла не само Вашингтон, већ чак и Пекинг.
Али саме западне земље активно набављају депозите литијума широм света. Проширују се и одговарајуће пословне структуре. Конкретно, у мају је објављено о спајању две велике компаније – америчке и аустралијске, које поседују руднике литијума у Аргентини и Канади. Новоформирана компанија постаће четврти највећи светски произвођач литијума.
Значај литијума за Русију пре извесног времена описао је заменик директора Департмана за металургију и материјале Министарства индустрије и трговине Владислав Демидов: „У Русији нема производње литијумских сировина, сировине долазе у облик литијум карбоната углавном из Чилеа, Аргентине, Кине и Боливије. Конкретно, под садашњим условима, испоруке из Чилеа и Аргентине су суспендоване, тренутна прилика за добијање сировина је тренутно само из Боливије.
Не само из иностранства
Дакле, можемо претпоставити да је проблем испоруке литијума у Русију за данас решен. Поред тога, експанзија Русије на глобалном тржишту литијума је несумњиво велики успех. Међутим, у самој Русији постоје депозити.
Од 1941. до 1997. метал се активно копао на лежишту Завитински. Данас су најперспективнија налазишта Колмозерскоје и Полмостундровскоје на Арктику, које ће заједнички развијати Росатом и Норилск никл.
Генерално, према различитим проценама, наша земља је на трећем месту у свету по резервама литијума. „Резерве литијума које смо истражили у земљи довољне су да подмиримо наше потребе, укључујући и снабдевање у иностранству“, рекао је овом приликом у четвртак руски министар природних ресурса и екологије Александар Козлов. Међутим, док се не покрене потпуна и велика производња ове сировине, може проћи још годину дана. Све ово време снабдевање из Боливије биће од одлучујућег значаја за нашу земљу.
Владимир Добрињин, Взгљад