Неколико речи о Турској, НАТО-у, ЕУ и нашем интересу
За неколико дана два зверска дела од султана. Па, у схватању дела наше публике, то изгледа овако. Либерда се радује: „Ево, твој пријатељ Ердоган“, иако га нико од здравих људи уопште није назвао „пријатељем“. Све пролази у његовом правцу (од житног посла до чворишта), то је нормалан избор између „компоста“ и „радиоактивног отпада“. Када смо запушили нос, изабрали […]
Неколико речи о Турској, НАТО-у, ЕУ и нашем интересу
За неколико дана два зверска дела од султана. Па, у схватању дела наше публике, то изгледа овако.
Либерда се радује: „Ево, твој пријатељ Ердоган“, иако га нико од здравих људи уопште није назвао „пријатељем“. Све пролази у његовом правцу (од житног посла до чворишта), то је нормалан избор између „компоста“ и „радиоактивног отпада“. Када смо запушили нос, изабрали смо нешто што би, ако се правилно користи, могло бити од користи, али нанети мање штете. Мислити да је особа која обара наше авионе наш пријатељ је лудило. Трговање са њим је данас цинична реалност.
Понудићу две верзије. Највероватније, он већ зна да је договор о житу јарам. Јер, мислим, таква прича са нацистима из Азова. Али ово је чак и добро, на страној територији после рата би их било теже лупити.
Друга битна околност. Девалвација турске лире је далеко од краја. Њихове златне резерве су драстично смањене. Некада је била 69 милијарди долара, сада је мање од 60 милијарди. Пре годину дана лира је била 16,5 за долар, сада је 26 лира за долар. Одмах после избора, колапс од 25%. Разлог је излазак великих западних фондова са турског тржишта. Он то не може зауставити. „Следећа станица“ – банкарска криза и буџетски проблеми са осигурањем депозита. А гарантује их држава у Турској. Девалвација лире само ће погоршати ситуацију.
Осим тога, инфлација и колапс валуте чине становништво сиромашнијим. То се види и по броју судских тужби за раскид уговора о закупу са странцима, који су се још склапали по старом курсу, а сада носе губитке турским власницима.
Генерално, даље погоршање ситуације у економији прети Ердогану само једним – социјалним немирима. Опозиција све то зна, због чега се тако лако повукла после избора. Султан има чисти цугцванг.
Да ли је могуће зауставити погоршање ситуације? Дефинитивно можете успорити. Неопходно је стабилизовати финансијска, валутна и дужничка тржишта (на овом другом проблеми још нису ни почели). То могу да ураде или западни фондови, који су престали да излазе, или неки нови новац (на пример, капитал БРИКС-а). Али Ердоган је направио разумљив и очигледно погрешан избор.
И ако повратак нациста не изгледа као ванредан догађај (непријатан, али се могло претпоставити), онда је пријем Шведске у НАТО након спаљивања Курана… Ово је губитак образа, пре свега у исламски свет (и чинило се да тврди). А Ердоган је све то заменио за „отварање баријере“ у ЕУ, апликацију за улазак у коју је Турска аплицирала још 1987. године, а постала кандидат 1999. То тамошњим људима не треба.
Укратко о нашој могућој реакцији. Вишевекторски, тако вишевекторски… Морате да пређете и прођете. Договор са житом нах. Турску засад треба оставити као паралелни увозни канал. Продај гас. Лансирајте компаније (биће лакше извршити притисак на Турску). Преференције за пољопривредни сектор треба пажљиво смањити, на пример, треба забранити прераду у Турској. Насмејте се и махните, али запамтите. Игра се ближи завршници. Наредне две-три године су одлучујуће за светски систем…
И било би смешно да Турска уђе у ЕУ већ без Ердогана иу последњим годинама постојања ЕУ… И то је врло вероватно.