Савезна Република Југославија једина је земља у Европи бомбардована касетним бомбама, а НАТО је 1999. на Србији први пут употребио графитне касетне бомбе. Више од 90 одсто жртава касетне муниције су цивили, а страда се и годинама после бомбардовања, каже генерал у пензији Митар Ковач. Најава Бајденове администрације да ће Украјини испоручити касетну муницију подсетила […]
Савезна Република Југославија једина је земља у Европи бомбардована касетним бомбама, а НАТО је 1999. на Србији први пут употребио графитне касетне бомбе. Више од 90 одсто жртава касетне муниције су цивили, а страда се и годинама после бомбардовања, каже генерал у пензији Митар Ковач.
Најава Бајденове администрације да ће Украјини испоручити касетну муницију подсетила нас је да је Србија током НАТО агресије на Савезну Републику Југославију у неколико наврата била бомбардована касетним бомбама.
Графитне касетне бомбе „тестиране“ на Србији
Нажалост, Савезна Република Југославија била је једина земља у Европи која је бомбардована касетним бомбама, како већ познатим врстама тог оружја, тако и новим графитним касетним бомбама, каже за Спутњик генерал-мајор у пензији Митар Ковач, директор Евроазијског безбедносног форума.
Графитне бомбе су касетне бомбе пуњене графитним калемовима и оне су употребљаване за разарање енергетског система, првенствено по великим градовима Србије, а људи из Електропривреде и цивилне заштите први пут су се суочили са том врстом оружја, додаје Ковач.
„Не користећи заштитне маске и заштитна средства, склањали су те графитне калемове, а знало се да су се при склањању тих графитних конаца ослобађале честице које су удисали припадници Цивилне заштите и електропривреде. Велики број њих, нажалост смртно је страдао од различитих врста канцера, пре свега канцера плућа, јер се ради о микро-честицама које су ушле у дисајне органе и изазвале те тешке болести“.
Деминери и цивили страдају годинама после бомбардовања
НАТО је на више локација на подручју Србије дејствовао класичним касетним бомбама, а најпознатији злочин је бомбардовање цивилних циљева у центру Ниша 7. маја 1999. године у 11 часова и 20 минута, кад је погинуло 16 особа од којих једна трудница, а 18 их је тешко рањено.
Већи део дејстава касетним бомбама забележен је на простору Косова и Метохије по рејонима где су припадници НАТО мислили да се налазе положаји Војске СРЈ, посебно у Метохијском делу, а до данас се не зна да ли су та подручја разминирана, додаје Ковач.
„Што се тиче унутрашњег дела Србије, учињено је све да се на познатим локацијама изврши разминирање. При том разминирању неколико деминера је смртно страдало, или су остали трајни инвалиди. По статистици, цивили страдају далеко више него војници и то се десило и код нас. Негде око два и по милиона квадратних метара је контаминирано суб-пројектилима касетних бомби. Већи део је разминиран, али никад не можемо бити сигурни да ли је остао део тих суб-пројектила који су минијатурни, посебно они који се употребљавају за дејство по пешадији“.
Зато и годинама после дејства касетних бомби људи често долазе у контакт са њиховим деловима и у тим случајевима или смртно страдају или остају тешки инвалиди. Нажалост, најчешће страдају деца, истиче бивши генерал.
Цивилне жртве – 90 одсто
Светске статистике показују да су цивили у 90 одсто случајева жртве касетних бомби од којих је кроз историју смртно страдало више од 100.000 цивила, наглашава Ковач.
Уколико дође до употребе касетних бомби у Украјини слика света биће још суморнија, каже Ковач и додаје да нико није објавио колико ће Америка Украјини дати касетне муниције, која се може користити не само са авиона већ и са земаљских платформи. А приче Бајдена и украјинских званичника да ће
касетну муницију примењивати „са обзиром“ не пију воду, јер се то никад није дешавало у историји.
„Верујем да постоје велике залихе и да ће Украјина покушати да надомести своју инфериорност у другим врстама оружја кроз примену касетних бомби. Најновији рат у Украјини подсетио нас је на то колико смо ми страдали од касетних бомби, а нажалост, нико из НАТО није одговарао за дејство касетним бомбама по цивилним деловима Ниша. Забележено је чији су то били авиони, чији пилоти и могле су се поднети тужбе пред међународним судовима, или у крајњем случају пред националним судовима земаља чије су војске учествовале у извршењу тог задатка“, закључио је Ковач.
