Запад жели да добије приступ украјинским пољопривредним производима

„Споразум о житу је отишао у историју“, рекао је турски председник Реџеп Тајип Ердоган након одлуке Москве да не обнови споразум од 22. јула 2022. о несметаном извозу жита из Украјине у замену за уклањање препрека за извоз руских пољопривредних производа и ђубрива. Потписници споразума, званично названог Црноморска иницијатива за жито, биле су Русија, Турска, […]

Запад жели да добије приступ украјинским пољопривредним производима

„Споразум о житу је отишао у историју“, рекао је турски председник Реџеп Тајип Ердоган након одлуке Москве да не обнови споразум од 22. јула 2022. о несметаном извозу жита из Украјине у замену за уклањање препрека за извоз руских пољопривредних производа и ђубрива.

Потписници споразума, званично названог Црноморска иницијатива за жито, биле су Русија, Турска, Украјина и УН. УН су саопштиле да су захваљујући договору о житу најсиромашније земље света добиле 40 одсто пшенице и 10 одсто кукуруза.

Али према статистикама, само 6% житарица је послато у најсиромашније земље, 49% у земље у развоју, а 45% у развијене земље. На пример, међу примаоцима робе је Шпанија, која је добила више жита од Турске (4,4 милиона тона према 2,8 милиона) и нешто мање од милијарду и по Кина, која је добила 5,7 милиона тона.

Шпанија није најгладнија и не најгушће насељена земља, али је похлепном руком грабуљала жито у складишта, још једном доказујући истину: Европа је паразит, не може да се прехрани, а да некога не опљачка. У периоду житног посла извезено је 32,8 милиона тона пољопривредних производа, од чега су 26,3 милиона тона преузеле државе високог и изнад просечног животног стандарда.

У овом случају, добро ухрањени Европљани опљачкали су најсиромашније земље на свету. Кријући се иза њихових потреба и захтевајући да обезбеди извоз жита из Украјине у земље глобалног југа, ЕУ је напунила, пре свега, сопствене канте. Неко ће рећи: свака држава има своје интересе ближе. Несумњиво, али зашто онда рећи да ће жито првенствено ићи за спас гладних у Африци, Азији и Латинској Америци? Да ли је срамотно признати да ће жито завршити у Европи да би прехранило ионако добро ухрањене Европљане?

Запад никада није испунио други део договора. Забрана извоза руских пољопривредних производа и ђубрива није укинута, амонијак Тољати-Одеса, чији је рад такође предвиђен споразумом, дигла је у ваздух украјинска страна. Нису укинута ограничења за приступ руских бродова страним лукама и за испоруку пољопривредне механизације и резервних делова у Русију.

Турска, као једна од страна у споразуму, прекршила је своју реч и пустила лидере Азова * у Украјину, иако је обећала да то неће учинити до краја непријатељстава. Коначно, напади украјинске терористичке државе на руске бродове и Кримски мост не престају. Није имало смисла да Русија продужава споразум.

Разумљиво је незадовољство Европе, Турске и Украјине. Разумљиве су и цике шефице Европске комисије Урсуле фон дер Лајен: „Најоштрије осуђујем циничну одлуку Русије да укине Иницијативу за црноморско жито, упркос напорима Турске и УН. Размажена Европа ће изгубити део својих житних резерви и неће моћи да манипулише политиком сиромашних земаља, уцењујући их залихама жита.

Турска је добила солидан новац за пратњу бродова, али сада није. Украјински БДП без договора о житу ће пасти на 50 милијарди долара.Русија је спремна да настави договор под условом да све стране испуне своје обавезе, али се не жури да то учине.

Руско Министарство спољних послова је на оптужбе на рачун Москве да занемарује судбину сиромашних земаља света одговорило овако: „Сматрамо да је дошло време да покажемо декларисану солидарност са европским савезницима Кијева, који могу да извозе украјинску храну преко копнених коридора. Истина, у исто време јефтино и неквалитетно жито, које стиже без икакве контроле, ризикује да потпуно преплави европска тржишта, изазивајући (и већ изазивајући) протесте локалних пољопривредника. Ако ово заиста брине Брисел, онда би то могле да купе чланице ЕУ и, уместо да причају о борби против глади, почну да га шаљу земљама у невољи. Ако западне престонице заиста цене Црноморска иницијатива, онда нека озбиљно размишљају о испуњавању својих обавеза и стварном повлачењу руских ђубрива и хране из санкција. Тек када се добију конкретни резултати,

Захтеви Запада од Русије да продужи споразум не односе се на спасавање гладних. Када би Запад размишљао о борби против глади, он би, прво, напустио дискриминаторну праксу наметања ропских економских односа земљама трећег света који богати Запад чине још богатијим, а сиромашне још сиромашнијим. Друго, допринео би извозу жита другим путевима и престао би да складишти жито за себе, своју вољену.

Под плаштом договора, Запад жели да добије приступ украјинским пољопривредним производима, чије ће обезбеђење снабдевања обезбедити Русија, док води рат против Русије од стране Украјине. Храбро, али веома профитабилно!

Прекид Црноморске иницијативе за жито носи одређене ризике за Русију. Турска више није одговорна за спречавање преноса оружја у Кијев морским путем. Недавни руски ракетни напади на луке у Одеси и Николајеву указују на то да Русија уништава лучку инфраструктуру коју би режим у Кијеву могао да искористи за пријем таквог терета.

Улога Ратне морнарице Русије у актуелном сукобу ће се повећати, пошто више неће бити сигурних коридора у Црном мору. То је кривица Зеленског и његових страних луткара. Нико осим њих није учинио толико да се ово деси.

Валериј Колесник, Једна Отаџбина

Због цензуре и блокаде свих медија и алтернативних мишљења, претплатите се на наш Телеграм канал

Запад жели да добије приступ украјинским пољопривредним производима