Љуби љуби, ал памет не губи

Најава да ће се као оптималан модел за релаксацију претеће опасности од исламског екстремизма на простору некадашње Југославије, применити успешни тзв. хрватски модел односа са ИВЗ (Исламска верска заједница) о чему ће се практично едуковати председници држава региона у оквиру сусрета Брдо-Бријуни све под диригентском палицом каубојског чика Бајдена, ваљда већ оперативно задуженог за линију ватре против насртљивих Руса, сасвим случајно православних и доказане словенске браће српске, звучи крајње цинично! При сусрету државничком, поприхватио је Тома без земље  хрватску врховницу (упркос темељне НАТО обуке, ипак небудну!) љубећи је по „српски“ (трипут Бог помаже!) да се то овековечи, притом ни не сањајући за план „едукације“ и њега као  небудног и необавештеног Србина! Подсећања ради, ваља се присетити, како је настао „хрватски модел“ суживота са ИВЗ! Након проглашења за државну религију у Аустро-Угарској, заживео је Ислам на подручју некадашње покрајине Хрватске и то одлукама владе у Пешти као тада територијално надлежне, а тадашњи Аграм (Загреб) као  провинцијска варош није ни имао те надлежности. У Великом рату, муслимани су у саставу БХ регименти починили масовне злочине над српским цивилним становништвом заједно са хрватским домобранима у Мачви и Подрињу, а као „шуцкор“ у аустроугарским помоћним полицијским формацијама започели прогон и етничко чишћење српског становништва, на његовом етничком простору. Желећи мир и опоравак после стравичног српског страдања у Великом рату, новостворена краљевина Југославија није свесно законски санкционисала те злочинце. Муслимани су неометано оформили своју ИВЗ са седиштем у Сарајеву, и наставили изградњу верских објеката уз пуну слободу вероисповести на целом територију без икаквих погодних посебности у делу који чини тадашња бановина Савска (обухватала већи део покрајина са хрватским становништвом!) у Југославији. Али, део некадашњих шуцкораша заједно са усташким терористима већ тридесетих година прошлог века, подржао је нацистичке тежње великонемачких експанзиониста у пројекту Drang nach Osten и одмах по проглашењу НДХ, утркују се у Сарајеву Хрвати и муслимани у злочинима над недужним Србима и Јеврејима. Роме ће прогонити тек од јула месеца 1941. године, па ће тако истребити и део Рома муслиманске вероисповести (да угоде Немцима)! Муслимани су тада проглашени за „хрватско цвијеће“ а њихове оружане формације НДХ носити ће фесове, као део традиционалне одеће и као видан континуитет са некадашњим злочиначким формацијама „претече ЕУ“ из Великог рата! Донета је одлука да се изгради и џамија у Загребу, а трг где ће бити добио је име Кулина бана.     Потпредседник владе НДХ је муслиман, као видљиво улагивање хрватске фашистичке власти. Жељени одговор није изостао, и више од половине оружаних састава НДХ у БиХ  чиниће муслимани. Додуше треба истаћи једну ситницу, већина тих муслимани изјашњава се да су Хрвати још у краљевини Југославији! На подручју Бихаћке регије уследиће одмах стравичан масакр над Србима у ком учествују домаћи муслимани, некадашњи припадници елитне „BH zwei“ регименте КуК војске! Раме уз раме по злочинима стоје са њима муслиманске усташке формације у Подрињу, које су добиле „радни задатак“ да заједно са Црном легијом Јуре Францетића истребе Србе до Дрине, предвиђене за границу НДХ! Само захваљујући самоорганизовању српског становништва и умешности Јездимира Дангића да се вешто одупру овим удруженим злочинцима, претекао је српски народ на тим просторима уз стравичне последице организованог геноцида. Видљивом подршком Јерусалимског великог муфтије, организоваће се у НДХ 13.СС дивизија, названа „ханџар“, која ће бити већински састављена од муслимана и починити ће ратне  злочи не над Србима, у скоро свим српским земљама. Ни у „браваровој“ држави злочинци нису кажњени у име братства-јединства, а многи су током    четворогодишњег рата само променили ознаку на капи и уместо U понели звезду петокраку. Тако ће НДХ допуковник Филиповић (мајор у југословенској војсци) бити генерал мајор ЈА, први управник града Сарајева, у ком ће се тада судити Јездимиру Дангићу за наводну сарадњу са немачким окупатором током рата а он након бекства из немачког логора у Пољској, био командант бригаде покрета отпора у Варшави! У време ангажовања ЦИА у Авганистану на стварању и обуци муџахедина, изграђена је у Загребу тада највећа џамија и створен исламски центар као трансмисија између Беча (европски исламски центар) и Турске. Координисано јачање веза између муслиманских екстремиста и хрватских неофашиста видљиво је одмах након победе ХДЗ  у мају 1990.године. Бројни муслимани из БиХ али и из Рашке области (сорош-тете и секе из НВО као баштиници србофобије упорно је називају санџак!) стигоше у некадашњу партијску школу у Кумровцу, да се практично обуче за оружано рушење суверене државе, чланице и оснивача ОУН! Међу њиховим инструкторима били су и пријатељи из НАТО, већ добрано искусни у том занату. Већина полазника те обуке потиче из усташко-домобранских породица, које мрзе Србе генерацијама уназад, обављајући своје прљаве послове за разне господаре. Активни отпор видљивом неофашизму пружили су Срби у РСК и Р Српској, упркос савета неких фактора  стабилности у региону и шире, који су упорно казивали да ће тзв. међународна заједница (читај НАТО и ЕУ) ипак наћи „прихватљиво решење“ за српску етничку заједницу (статус народа одмах су изгубили по њима!) у овој „демократизацији“ само Хрвата и Бошњака. Из нафталина је одједном извађен  назив који је увела администрација Аустро-Угарске, превод немачке речи – die Bosniachen – а сви који су осуђивали „великосрпску агресију на младу демокрацију“ почеше га обилато користити. Исламски центар у Бечу постао је тада логистички центар за снабдевање армије БиХ опремом, наоружањем и кадровима, а хрватске луке Ријека и Сплит уз луку Плоче, сабирним центрима истоварене „помоћи“ која је стизала из целог света, јер демократи нису гадљиви на арапске петро-доларе а вишак наоружања из некадашњег Варшавског пакта ипак је требало искористи ти. Све ово се дешава након успешно постигнутог Сплитског договора о стварању муслиманско-хрватске федерације, под диригентском палицом САД. Упркос свих тих хуманиста и НАТО усрећитеља, успео је српски народ у БиХ да се само организује, окупи око језгра српских официра и полицајаца и оружјем одбрани своју слободу и земљу. Када су у Дејтону најзад прогласили мир и признали два ентитета као суверене у имагинарној Републици БиХ, планирали су НАТО усрећитељи девастацију Републике Српске уз обилату помоћ и новостворене Републике Хрватске, али нису планирали да пробуде исламски радикализам у „европском“ моделу Ислама како је са поносом у Бечу истицано све до оног 11.- септембра, када су рани радови полазника семинара за исламско убеђивање практично показани у Светском трговинском центру! Сви  досадашњи покушаји да их некако приведу к спознанију права нису успели, и сада би ето да се овде на брдовитом Балкану обрачунају са „спавачима“ (увек будним!) исламских екстремиста, макар то значило и да ће се Срби као пешадија истурити да поново буду заштитници угрожене „кршћанске“ мултикултуралне и мултиконфесионалне ЕУ, све под диригентском палицом потомака Црне легије Францетића и муслиманске усташке милиције уз вероватну помоћ потомака и обожавалаца Аћиф-ефендије и сличних кољача у Рашкој области! Ко то тако унапред ограничава природно право Србима да се одупру евентуалним покушајима злочинаца да поново потпале ратни пожар, или ипак чика Бајден жури да и овде доведе добре Турке да штите умерену опозицију исламским екстремистима, барем до последњег Србина?! Ако је то циљ саветовања и едукације, истрпети ће хрватска врховница и да је Тома без земље љуби и тридесеттри пута, само да нестане Р Српска! То што ће после евентуално да уследи мала расправа међу савезницима и евентуални жестоки обрачун (можда отуд и изненадна САД донација вишецевних реактивних бацача), регулисаће на крају увек неки каубојски надзорник. Рачун им је ипак нереалан, јер Срби увек имају поред фактора стабилности у региону и радољубивих шетача и понеког Јездимира Дангића или њему сличне, који увек кажу љубазно НО, НО, неће моћи, па потом и практично покажу да стварно неће моћи! Џаба сте топили српске тенкове у железари, људе који су намерни и одлучни да одбране свој народ и себе, нисте ни истопили ни преумили, а тенкови ће се увек наћи буде ли требало! Нормални Срби, свесни своје историјске искуствене несреће и злочина геноцида нанетих од Хрвата и муслимана, неће свакако за рачун НАТО  да навлаче на себе мржњу муслиманских фанатика и екстремиста из бела света, доста им је и драгих комшија Хрвата и муслимана, који стрпљиво чекају своје ново полувреме! И зато Томо само љуби, љуби, ал искуствену памет српску не губи!