Ћеранић: Изетбеговићев ментор Ердоган је вођа калифата

Аутор Фонда стратешке културе Предраг Ћеранић рекао је да је политички ментор Бакира Изетбеговића турски предсједник Реџеп Тајип Ердоган и да, у ствари, Ердоган прави калифат, а не (вођа „Исламске државе“ Абу Бакр) Ал Багдади. Ћеранић је на скупу о Суду и Тужилаштву БиХ, одржаном у Београду, истакао да избор новог директора Обавјештајно-безбједносне агенције (ОБА) БиХ Османа Мехмедагића треба посматрати у ширем контексту онога ко га је предложио и ко стоји иза њега. Он је рекао да је за шефа ОБА на инсистирање Бакира Изетбеговића постављен ратни пратилац његовог оца Алије Изетбеговића упркос противљењу Американаца, те оцијенио да то показује да је снага Бакира Изетбеговића, у ствари, у турском предсједнику Ердогану, који је његов политички ментор. Ћеранић је навео да је Изетбеговић, поводом одлуке Уставног суда БиХ којом је 9. јануар као Дан Републике Српске проглашен неуставним, поручио Србима да су то „превише емотивно примили“, што је иста реченица коју је упутио Ердоган Русима поводом обарања руског авиона у Сирији. „Ако пратите ситуацију на Блиском истоку и ширем региону, доћи ћете до закључка да Ердоган прави калифат, а не Ал Багдади. А, у том пројектованом калифату је и Блиски исток и Балкан, односно дијелови Србије и БиХ“, истакао је Ћеранић. Он је нагласио да се референдумом о Суду и Тужилаштву БиХ истовремено доводи у питање рад и постојање Сипе и Обе, с обзиром на то да су ове агенције, а поготово Сипа, везане за Тужилаштво БиХ. „Референдум није жеља за сепаратизмом, него протест против неправде и дискриминације“, рекао је Ћеранић, доцент на Високој школи унутрашњих послова Бањалука. Наводећи да је, према најновијим подацима Центра за истраживање ратних злочина Републике Српске, правоснажно за ратне злочине осуђено 147 Срба на 1.541 годину затвора или 79,2 одсто, 36 Бошњака на 221 годину затвора или 11,4 одсто и 22 Хрвата на 183 године затвора или 9,4 одсто, Ћеранић је оцијенио да је референдум одговор на то. Он је истакао да су непредвиђене и антидејтонске институције Суд и Тужилаштво БиХ, које, умјесто да допринесу помирењу конститутивних народа у БиХ и грађењу заједничке будућности, дуплим стандардима одржавају замрзнуте стање међунационалног неповјерења. „Дејтонским споразумом нису пројектоване ни агенције за провођење закона – Сипа и Оба, а Тужилаштво је више трансмисија ових агенција, које често знају да буду креатори одређених појава и самог процесуирања“, рекао је Ћеранић. Београдски аналитичар Слободан Антонић поручио је да је важно да у Републици Српској власт и опозиција постигну национални консензус да би Српска опстала и да је потребно утврдити јасне критеријуме онога шта је у интересу српског народа, а шта је борба за власт. Наводећи да је у БиХ извршено 65 недемократских потеза, с обзиром на то да је 65 надлежности узето од Српске и пренесено на БиХ, Антонић је оцијенио да та стратегија „као да нема краја“ и да је идеја референдума о Суду и Тужилаштву да се тај процес заустави. Он је навео да су, упркос међусобним оптужбама, власт и опозиција у Српској сагласне да су Тужилаштво и Суд БиХ дискриминаторни према Србима и навео да нису процесуирани неки од најстрашнијих ратних злочина над Србима. Антонић је рекао да је за свега десет од 7.480 убијених српских цивила донесена пресуда, што показује да у Суду и Тужилаштву БиХ нешто није у реду, а то су признале и САД када је њихов представник рекао да је главни тужилац под великим утицајем бвошњачких политичких снага, а тужилаштво под утицајем тврдокорних сљедбеника СДА. Адвокат Славка Којић из Фонда стратешке културе рекла је да у Анексу 10 Дејтонског споразума нема термина да високи представник има овлашћење да доноси било какве правне акте, те додала да су правосудне функције у надлежности ентитета, а Српска се никада није сагласила да их пренесе на БиХ. Она је навела да наметањем рјешења и узурпирањем уставно-правне власти, високи представник грубо крши Дејтонски споразум и Устав, дајући себи за право да уређује материју која се може уредити само Уставом. Којићева је навела да Дејтонски споразум не познаје Савјет за провођење мира (ПИК) и бонска овлашћења, а прави циљ оснивања ПИК-а након Дејтона јесте да се изврши ревизија Дејтонског споразума и унитаризује БиХ противно вољи народа у Републици Српској. „Бонска овлашћења, у ствари, не постоје јер ПИК нема те ингеренције, а високом представнику је њима дато овлашћење да противправно дјелује и развлашћује Српску. Србима не преостраје ништа друго него да посегну за референдумом и да прекину то правно насиље високог представника“, рекла је Којићева. Она је додала да је јако битно да се након спровођења референдума о Суду и Тужилаштву у БиХ у Републици Српској воља народа спроведе одлучно и досљедно и да се донесу одговарајући закони. Стефан Каргановић из „Историјског пројекта Сребреница“ рекао је да пријетња бонским овлашћењима високог представника да се спријечи одржавање референдума о Суду и Тужилаштву БиХ у Републици Српској или пониште резултати референдума није само пука теоретска могућност, него реални сценарио и да руководство и јавност Републике Српске морају бити спремни да реагујују на одговарајући начин. Каргановић је навео да се текст о бонским овлашћењима нигдје не може наћи и подсјетио на анализу британског политиколога Џона Локмана да формално-правно бонска овлашћења не постоје и да их Дејтонски споразум не познаје и да означавају, у ствари, подстицај ПИК-а да високи представник максимално користи своје већ постојеће прерогативе за Дејтонски споразум. „Бонска овлашћења Дејтон не познаје. Значи – ПИК преноси овлашћења на високог представника, а он их користи за ваниституционално, самовољно и противпранво мијењање уставноправног поретка у БиХ. Бонска овлашћења су дрски и безобразни блеф, чије су жртве Срби“, рекао је Каргановић. http://pressrs.ba/info/vijesti/ceranic-izetbegovicev-mentor-erdogan-je-voda-kalifata-28-11-2015