Баер против Баера

Пре неки дан је амбасадор САД у ОЕБС-у, Данијел Баер, дао интервју „Данасу“[i] који је, вољно или невољно, првенствено био у служби учвршћивања стереотипа савременог америчког дипломате који се бави нашим просторима: арогантан и самоуверен без покрића, дрзак у пропагирању безакоња, неосетљив на људску патњу коју његова земља изазива, уста препуних сладуњавог и лажног морализма. А пре нешто више од четири године, бивши агент ЦИА, Роберт Баер, који је почетком растурања СФРЈ био, по сопственом признању, професионално ангажован управо на том послу, дао је покајнички интервју српско-британском часопису „Бритић“,[ii] који нас, вољно или невољно, подсећа да у свету  још увек има људи којима је остало бар мало савести, макар и оних који су током последње четвртине века радили за америчку државу. Главна порука Баера-ОЕБС је да „Сједињене Америчке Државе имају јасну политику да подржавају наставак консолидације безбедности на Балкану и добро управљање“, што је вероватно одмах изазвало благу језу код оних који су то прочитали, а и порив да се подсете где су им склоништа од бомбардовања из 1999, батеријске лампе, кантице за гориво, конзерве, стара ћебад, свеће и закопани калашњикови. Јер, њихове асоцијације на америчко „консолидовање безбедности“ су ближе ономе о чему говори Баер-ЦИА: „Лично сам био шокиран количином лажи које су ширили ЦИА и амерички политичари… Циљ пропаганде је био да се поделе (југословенске) републике и да се те државе отцепе од матичне Југославије… Постојао је један свеобухватни циљ, а то је подстицање мржње и национализма путем телевизије, да би се заоштриле разлике између људи“… Могли бисмо и сви ми, са пуним правом, да кажемо да смо лично шокирани да Данијел Баер, и америчке дипломате уопште, инсистирају на даљем вређању наше интелигенције тиме што настављају да понављају сличну врсту лажи скоро четврт века касније – али само под условом да верујемо да се ишта у међувремену променило, и да смо преспавали сличне амерички инспирисане „консолидације безбедности“ у Ираку, Либији, Сирији, Судану, Сомалији, Грузији, Украјини. А и у самој Америци, у којој се сваки дан без неког новог масовног убиства може сматрати премијом. Дакле, нема места за шокираност и малограђанско згражавање, већ за чврст, нестентиментални реализам. Од оне врсте коју нам топло препоручују политичари са сјајем ЕУ и америчких звездица у очима. Са своје стране, Баер-ОЕБС нам реално саопштава – оно што смо вам направили, биће тога још. Како другачије тумачити његову изјаву: „… унапред се радујемо дану када ће Косово добити своје место за столом са осталих 57 земаља чланица и учесница ОЕБС-а… мислим да је то нешто што ће појачати и стабилност и безбедност у региону“. Поготово када је сравнимо са оним што Баер-ЦИА говори о стварним циљевима америчке косовске отимачине: „Косово је узето из два разлога: прво, због минералних и природних ресурса, и друго, ради НАТО војне базе на Косову. Њихова највећа војна база се сада налази у срцу Европе“. Преведено на људски језик, Баер-ОЕБС машта о консолидацији, односно легализацији једне класичне империјалне отимачине, коју је у две реченице деконструисао Баер-ЦИА. Али, ни то није све, како се каже у америчком маркетиншком жаргону, there’s more: позив Црној Гори за учлањење у НАТО ће, саопштава нам Баер-ОЕБС, са осмехом препродавца крадених половњака, „учврстити регионалну безбедност“. Није да у томе нема смисла. Биће много стабилније и безбедније НАТО-у да авганистански хероин са „Косова“ пребацује у Европу, преко „невјесте Јадрана“. Заједно са по којим „умереним терористом“ којег САД тренутно топло препоручују као „демократску алтернативу“ Башару ел Асаду. Чисто да се Европа претерано не опушта, и одаје сањарењима о сарадњи са Русијом и синергичним евроазијским добацивањем до обала Тихог океана. Јер, таква сањарења знају да изроде и по коју јеретичку мисао, попут: па шта ће нам онда амерички „кишобран“? Зато Баер-ОЕБС, ради утврђивања градива за домороце, у свом интервјуу никако не пропушта прилику да Русију смести у, за Американце, пожељне оквире: „Русија је само регионална, не и велика сила, па САД нема никакве везе са Русијом у том погледу (односно, погледу ривалитета на Балкану)“. Штавише, Баер-ОЕБС нам свима поручује да ће САД „наставити да на будућност Балкана гледа као на свој национални интерес“, што би се, примереним примитивном речником, могло превести као „обележавање територије“. Ко год има мужјака пса, зна о чему причам. Нажалост, Баер-ЦИА му ту даје за право: „Све је јасно, људи који су тихо подстакли рат и громогласно викали о миру су сада власници компанија које експлоатишу разне минералне ресурсе и слично у земљи. Једноставно, они су од вас направили робове, ваши људи раде за џабе, а профити иду у Немачку и Америку, они зарађују! У крајњој линији, ви треба да плаћате за оно што сте сами произвели, а пошто немате новца, морате да се задужујете. То је прича читавог Балкана!“ Међутим, за разлику од презимењака у ОЕБС-у, некадашњи агент ЦИА, за ког је познати амерички новинар Симор Херш написао да је „важио за можда најбољег теренског официра на Блиском истоку“, нуди смислену оцену и савет: „Изманипулисани сте, а они су добили шта су желели. Било би глупо да наставите да се мрзите. Морате да будете јачи и да покажете да сте свесни шта се десило и ко је одговоран“. Ово ме подсећа на лично искуство са једним западним дипломатом, у Републици Српској, око годину дана после потписивања Дејтонског споразума. Делегација Контакт групе је дошла да тадашњем Председнику Р. Српске, Биљани Плавшић, уручи демарш – не сећам се тачно по ком питању, јер су били редовни. Разговори су били, како је тада по правилу било, тешки, без узмицања било које стране. Ја сам седео преко пута немачког дипломате. У једном тренутку, Немац је, ради појачавања психолошког притиска, оптужујућим тоном поставио питање које је, сматрао је, било реторичко (наградни одговор: Срби!): „А ко је одговоран за сва ова разарања, смрти, избеглице, беду?“ Без много оклевања, не чекајући одговор Председнице, нагнуо сам се преко стола да бих му био што ближе, и одговорио му: „Немачка!“ После тишине од неколико секунди, састанак се наставио. Иста мета, исто одстојање. Али се Немац до краја састанка више није чуо. После ми је дискретно пришао њихов преводилац, млади муслиман из Сарајева, да ми честита. И после, кад би се јављао у кабинет, тражио је да разговара са мном. Док смо се тако понашали у Републици Српској – и док није направљен раздор у руководству – поштовали су нас. Исто важи и за Србију. Ово чисто наводим као доказ да је некадашњи оперативац ЦИА у праву, односно да нису сви Баери исти. Ако неком доказ уопште и треба. После свега, немамо шта да изгубимо – осим својих окова, које смо сопственим глупостима и наивношћу сами себи намакнули. У противном нам се смеши анти-утопија коју нам нуди ново оличење баналности зла, које нам се ових дана јавило из седишта ОЕБС у Бечу. Или, парафразирајући Черчила, изабраћемо срамоту, а имаћемо и рат. [i] http://www.danas.rs/danasrs/politika/__optuzbe_da_sad_zeli_nestabilan_balkan_su_ruska_propaganda_.56.html?news_id=312371 [ii] http://www.ebritic.com/?p=213256