Турска против Русије: доста сигнала указује да Анкара спрема „Ударац у леђа 2”

Ратна морнарица Турске има 16 фрегата, 8 корвета и 14 подморница. Управо би подморнице могле бити инструмент провокације, нарочито подморнице типа 209. Њих нечујност и скромне димензије чине је изузетно неуочљивом у плићим водама. Њихово основно наоружање су 14 торпеда DM2A4 која производи немачка компанија „Atlas Elektronik”. Тај торпедо држи рекорд по домету од 140 км и има брзину од 92,6 километара на сат. Тежина бојеве главе торпеда једнака је 460 килограма ТНТ Савремена торпеда земаља НАТО брзине 28 чворова су изузетно нечујна (бука од 14 децибела једнака је шуму лишћа) и нашој хидроакустици на противподморничким бродовима групације Ратне морнарице Русије код обала Сирије (патролни бродови „Ладни”, „Питљиви” и „Сметљиви”) ће бити тешко да на време примете претњу из дубина Сценарио може бити следећи. Лансирање торпеда DM2A4 подморница типа 209 извешће из територијалних вода Турске (из околине градова Северног Кипра или границе Сирије и Турске). Могуће је и лансирање из различитих праваца са различитих подморница истог типа. За гађање ће се бирати растојања 30−50 километрара од мете. Торпеда ће доћи до рејона погађања мете нечујном брзином од 28 чворова а по откривању мете ће прећи на пуну брзину од 50 чворова на малом растојању од 1-2 километра. Шансе да брод избегне торпедо ће бити практично никакве Због ове опасности се подморница класе 636.3 „Ростов на Дону” већ прикључила се нашој групацији код обала Сирије. Право решење су модерни антиторпедни системи „Пакет-НК” који су већ инсталирани на фрегатама класе 22.350 и корветама класа 20.380 и 20.385. Ти бродови имају и системе за откривање торпеда на великим растојањима           ОСМОГ децембра омладина Странке правде и развоја Реџепа Ердогана практично је прекинула говор у парламенту премијера Турске Ахмета Давутоглуа. Посланици су викали „Удри још! Нека не гурају свој нос код нас!” — то јест тражили су да се наставе напади на руске авионе.          Хоће ли се наставити? Да ли је могућа нова провокација и одакле би могла да дође?          Ево са каквим упозорењима тим поводом је иступио московски војни аналитичар Алексеј Леонков. Да ли то значи да ће се провокације наставити?          Највероватније, да. Јер, Ердогану је хитно потребан спољни непријатељ којем ће моћи да се припише настанак економских рупа због одсуства руских туриста и „нафтних лира” из трговине са ИД.          После прве операције „Ударац у леђа”, како је оно што се догодило назвао Владимир Путин, државно руководство Турске није повукло ниједан потез за деескалацију конфликта с Русијом. Сви њени каснији демарши, као и размештање трупа на територији Сирије и Ирака, указују само на једно — провокација ће бити још.          Турска се понаша по украјинском сценарију. Кијев је ради увлачења Русије у међународни конфликт починио чудовишни злочин у Одеси и геноцид против сопственог становништва на југоистоку у Доњецкој и Луганској области. Изгледа да омладина Ердоганове странке заиста гледа у будућност: наше авионе ће покушавати да обарају упркос размештању система С-400 у Сирији, покривање од стране флоте и пратњу најбољих ловаца?          Не, тај „пут” је затворен за турске провокаторе. Али, сетимо се прве провокације: она је била могућа зато што  су у Турској и НАТО знали карактеристике нашег авиона. Између осталог, то да станица за упозоравање на радарско зрачење СПО-15С у авиону недовољно поуздано покрива авион из доње полусфере, одакле је и био извршен ничим изазвани напад турског F-16.          Сада је Русија предузела мере заштите групације Ваздушно-космичких снага, размештањем система С-400 у авио-бази „Хмејмим”. Наше авионе током борбених летова прате ловци наоружани ракетама класе „ваздух-ваздух”. Ракетна крстарица „Москва” приближила се обалама Сирије и својим системима ПВО обезбеђује додатну заштиту. То је сасвим довољно да се заштите авиони Ваздушно-космичких снага. Мислите да ће мета следеће провокације бити другачија?          Да, циљ такве провокације може бити један од бродова Ратне морнарице Русије из групације која се налази испред обала Сирије. Сматрате ли да су могући напади на те бродове од стране турских морнаричких специјалних јединица SAT?          Зашто компликовати? Ратна морнарица Турске има 16 фрегата, 8 корвета и 14 подморница. Управо би подморнице могле бити инструмент провокације, нарочито подморнице типа 209. Њих је за Турску изградило бродоградилиште Howaldtswerke-Deutsche Werft AG из Кила.          Подморница типа 209 је практично идеална за приобална позициона дејства. Нечујност и скромне димензије чине је изузетно неуочљивом у плићим водама. Наоружање јој омогућава борбу како против бродова, тако и против подморница. Њено основно наоружање су 14 торпеда DM2A4 која производи немачка компанија „Atlas Elektronik”. Тај торпедо држи рекорд по домету од 140 км и има брзину од 92,6 километара на сат (50 чворова). Опремљена је и модерним системом за навигацију и везу, што јој омогућава прецизно управљање торпедом на целом растојању гађања. Тежина бојеве главе једнака је 260 килограма експлозивне материје еквивалентне 460 килограма ТНТ. Све те карактеристике, које превазилазе карактеристике противбродске ракете „Екзосет”, чине тај торпедо озбиљном претњом за сваку мету. Али, торпедни напад се прилично лако открива средствима за детекцију која имају бродови руске групације?          Војни аналитичар Максим Климов је не тако давно писао да је за НАТО већ направљен високопрецизни торпедни систем за неприметно гађање циљева. Упоређујући по ефикасности наша противбродска торпеда са страним, он је истицао да је то као упоређивање карактеристика снајперске пушке с карактеристикама пиштоља. Климов је такође говорио да је стављање акцента искључиво на противбродске ракете као једино средтво за гађање погрешно, наглашавајући улогу управо торпеда.          Савремена торпеда земаља НАТО брзине 28 чворова су изузетно нечујна (бука од 14 децибела једнака је шуму лишћа) и нашој хидроакустици на противподморничким бродовима групације Ратне морнарице Русије код обала Сирије (патролни бродови „Ладни”, „Питљиви” и „Сметљиви”) ће бити тешко да на време примете претњу из дубина. Али, како ће турски брод-носач торпеда прићи на растојање за лансирање? Јер, он ће се после тога наћи у домету наших бродова, што је колективно самоубиство!           Сценарио може бити следећи. Лансирање торпеда DM2A4 подморница типа 209 извешће из територијалних вода Турске (из околине градова Северног Кипра или границе Сирије и Турске). Могуће је и лансирање из различитих праваца са различитих подморница истог типа. За гађање ће се бирати растојања 30−50 километрара од мете. Торпеда ће доћи до рејона погађања мете нечујном брзином од 28 чворова а по откривању мете ће прећи на пуну брзину од 50 чворова на малом растојању од 1-2 километра. Шансе да брод избегне торпедо ће бити практично никакве.          Опасност при таквом сценарију је то што противподморнички бродови имају системе за борбу против подморница. Они немају антиторпедски систем против високопрецизног торпеда. Због тога је вероватноћа погађања великог брода — крстарице, великог десантног брода или транспортног брода прилично велика. А шта је са узвратним нападом?           Нећемо моћи да погодимо агресора. Као прво, подморница ће бити у приобалним територијалним водама земље НАТО — Турске. Као друго, покушај откривања такве подморнице биће доживљен као акт директне агресије против Турске, чија ће Ратна морнарица већ бити у стању пуне борбене готовости. Као треће, биће практично немогуће одредити одакле је дошао торпедо и доказати да је у питању акт агресије. Сателити и бесилоптне летелице ту неће моћи да нам помогну. Сајт „Викиликс” тврди да су с припремама за напад на Су-24М Турци почели још у октобру. Може да се испостави да се операција „Ударац у леђа 2” већ припрема. По којим обележјима може да се препозна да је она почела?          Вероватноћа таквог сценарија је прилично висока. Први корак је промена локације француског носача авиона „Шарл де Гол”. То је већ саопштено, али из неког разлога нико није обратио пажњу на чињеницу да је Ратном ваздухопловству Француске згодније да бомбардује Исламску државу оз околине обала Сирије него из Персијског залива.          Други корак ће бити провокације трговачке и путничке флоте Турске, чији ће бродови почети „случајно” да доспевају у близину родова Ратне морнарице Русије. Нашу групацију ће почети да „чувају” бродови НАТО. Како то тренутно чини разарач америчке Ратне морнарице „Carney”, који се налази у неутралним водама Кипра. Не треба заборавити беспилотне летелице, чији се број у зони деловања Ваздушно-космичких снага Русије повећао неколико пута. Њихово масовно појављивање поред групације Ратне морнарице је такође озбиљан симптом појачане шпијунаже.          Трећи корак могу да буду провокације које одвлаче пажњу на Криму или на турско-јерменској граници. Како се заштитити од те могуће претње? Има ли наше министарство одбране одговарајућу „пилулицу”?          Наравно да има. Као хитну меру треба ангажовати подморнице класе 636.3 Црноморске флоте за патролирање, откривање и, у случају агресије, уништавање подморница противника.          То је већ учињено: подморница класе 636.3 „Ростов на Дону” која је пловила из Балтичког мора кориговала је свој курс и прикључила се нашој групацији код обала Сирије. У будућности ће је, мислим, заменити подморница исте класе, а „Ростов на Дону” ће се вратити у своју базу.          Ипак,  главна одлука треба да буде следеће. Модерни антиторпедни системи „Пакет-НК” већ су инсталирани на нашим новим регатама класе 22.350 и корветама класа 20.380 и 20.385. Ти бродови имају и системе за откривање торпеда на великим растојањима. Зато, злу не требало, треба хитно решити питање слања тих бродова до места дислокације наше групације код обала Сирије. Свака провокација се може спречити, ако се на време предузму све неопходне мере. извор:http://fakti.org/globotpor/quo-vadis-orbi/turska-protiv-rusije-dosta-signala-ukazuje-da-ankara-sprema-udarac-u-ledja-2