Браћо Србљи, вође су вам слепе!

Велимир Гајић „Браћо и другови, саслушао сам све говоре па вас молим да и ви мене чујете. Сви нам договори и разговори не вреде докле год смо ми у овом неплодном крају. На овој прљуши и камену није могло рађати ни кад су биле кишне године, а камоли на овакву сушу какву ваљда нико никад није запамтио. Докле ћемо се овако састајати и напразно разговарати? Стока нам полипса без хране, а још мало па ће нам и деца скапавати од глади заједно с нама. Ми морамо изабрати други начин, бољи и паметнији. Ја мислим да је најбоље да ми оставимо овај неродни крај па да се кренемо у бели свет, да тражимо бољу и плоднију земљу јер се овако не може живети“ – овако је у приповетки Вођа крајем 19. века писао велики Радоје Домановић. Ако бисмо то „превели“ на савремени језик којим говори шачица из политичког врха англоамеричких послушника, онда бисмо добили фразе које је у разним приликама изговарао најсилнији од поменутих, то јест Александар Вучић. Читање тога испразног текста била би нам једна од најтежих казни јер би у међувремену полудели од шизофреније. Домановићев вођа је био слеп, данашњи су и слепи и глуви јер никада нису разговарали са народом. Додуше, нису ни смели да казују шта су све потписивали у Бриселу и Вашингтону али и испод диктата ММФ. На нашу „срећу“ о томе сазнајемо од амбасадора! Можда ће неко помислити да се они боје народа! Не, они су дебело заштићени: погледајте само Народну скупштину у којој и нема опозиције, Уставни суд који се и не бави својим послом, официрски кор је понижен најпре у Хагу а потом му је као једина тема натурена „мајор Хелена“, полиција која штити криминалце у врху владајуће елите… А можда је у Европској унији светла будућност српског народа! Зар не видимо како су напредовали Бугари и Румуни? Ако не верујете да су тамо „мед и млеко“, седите пред телевизијски екран и слушајте Вучића, Дачића, Николића… Мени немојте никада говорити о тој Европи јер сам видео њену стварност и знам шта нас чека, после свечаног отварања једног од 35 коверата.