W-586 потврдио да Маркале нису српски злочин

ХОЋЕ ЛИ БЕОГРАДСКИ „СТУБ СТАБИЛНОСТИ” ПОВОДОМ СВЕГА МРДНУТИ МАКАР МАЛИМ ПРСТОМ? ЈЕЛЕНА ГУСКОВА: Сведочење W-586 на суђењу Ратку Младићу веома је важно како за оптужене Србе, тако и за утврђивање истине о догађајима у БиХ 90-тих година. Сведок потврдио да је руководство БиХ планирало цивилне жртве, како би испровоцирало Србе и изазвало негодовање светске јавности. Иако је сведокW-586 припадник специјалне јединице „Бисери„ и био у служби безбедности Алије Изетбеговића – тужиоци Хашког трибунала не верују у његово сведочење. Јер, то мења целу формирану шему оптужбе о кривици Срба за све НЕНАД КЕЦМАНОВИЋ: Тешко је процијенити колико ће Младићу то ваљати. Сигурно је да Хашки трибунал неће одустати од негативне предрасуде према Србима и инерције по којој све вријеме ради, а поготово када се ради о српском војсковођи. У значајном дијелу националне елите превладало је увјерење да нам је најбоље да се с тим помиримо, све признамо и свима се извинимо. Многи изгледа мисле да је, пошто већ не можемо да се изборимо за истину о прошлости, боље да се не инатимо са јачима и да се окренемо будућности. Међутим, тако себи одузимамо шансу да једног дана, који није далеко, цијелу причу о рату у БиХ вратимо на почетак МИЛИВОЈЕ ИВАНИШЕВИЋ: Уколико судско веће усвоји ово сведочење – нормало је очекивати радикалне промене у пресудама, а отворила би се и могућност обнове процеса осуђеним на доживотну казну затвора. Да Трибунал не инсистира на српској кривици, можда би и са муслиманске стране истина пре продрла у јавност         СВЕДОК W-586 потврдио је безмало јавну тајну: да Маркале-1 нису организовали и извели Срби већ Алеија Изетбеговић и ратни верски поглавар б/х муслимана Мустафа Церић.         Чак је прилично детаљно објаснио и како је све било издоговарано и како потом изведено. Открио је, дакле, и инспираторе и налогодавце и извршиоце.         Његово сведочење има утолико већу потенцијалну тежину што је био припадник „Бисера”, јединице која је обезбеђивала и Алију Изетбеговића.         Иако је W-586 инсајдер који нема мотив да лаже, и даље је отворено главно питање: да ли ћеNATO-трибунал прихватити његово сведочење?         Из овог питања проистиче и друго које је процедурално још важније за Радована Караџића и Ратка Младића у чијим су оптужницама Маркале-1 једна од централних тачака: хоће ли их NATO-трибунал ослободити макар те подметнуте кривице?         Отворено је и: хоће ли трибунал Маркале-1 издвојити у посебан поступак и бар затражити да се кривцима за тај злочин суди у Сарајеву?         На крају, хоће ли званични Београд – с обзиром да изиграва регионални стуб стабилности и да дели милионе евра Сребреници – поводом свега померити макар мали прст? Потврђује се да Хашки трибунал није место за тражење истине Јелена ГУСКОВА, руководилац Центра за изучавање савремене балканске кризе Института за славистику Руске академије наука         ОТКРИЋЕ сведока W-586 на суђењу Ратку Младићу веома је важно како за оптужене Србе, тако и за утврђивање истине о догађајима у БиХ 90-тих година.         Већ смо имали доказе о Маркалама 2. О томе је отворено говорио, након што је спровео сопствену истрагу, руски пуковник Андреј Демуренко још 1995. године. И, нико од судија не може да оспори те чињенице. Али, за Маркале 1 досад таквих доказа није било, иако су сви били уверени да је то била муслиманска провокација.         Иако је сведок W-586 – припадник специјалне јединице „Бисери” и био је у служби безбедности Алије Изетбеговића, тужиоци Хашког трибунала не верују у његово сведочење. Јер, то мења целу формирану шему оптужбе о кривици Срба за све.         Веома је важно и то што је сведок потврдио да је руководство БиХ планирало цивилне жртве, како би испровоцирало Србе и изазвало негодовање светске јавности. То што је у томе учествовао и муслимански верски поглавар Церић, наноси озбиљну штету угледу исламске заједнице.         Желела бих да верујем да ће судије Трибунала поверовати сведоку и да ће сада бити повучене оптужбе против руководства РС Радована Караџића, генерала Ратка Младића за злочине против цивилног становништва на пијаци Маркале 1994. године. Мада, лично искуство сведочења у Трибуналу, као и анализа многих суђења, указује да Хашки трибунал није место за тражење истине. Сасвим супротно, судије су необјективне, корумпиране, унапред избегавају сведочења у корист Срба.         Те судије и овај пут могу да се претварају да такав сведок није постојао. Задатак новинара и научника је да што више говоре о објективним и поштеним сведоцима у Хашком трибуналу, склапајући праву слику догађаја у тешким 90-тим годинама. Церићева улога ме не изненађује, он је један  од јастребова бошњачке политике Ненад КЕЦМАНОВИЋ, професор Факултета политичких наука у Бањалуци         ОД ОВОГ признања српска страна тренутно не може да добије много, али дугорочно и није тако.         Непуних четврт вијека о Србима, не само у Српској, глобално и систематски се шири слика као о „лошим момцима” кривим за рат, за агресију, за силовања, за злочине, за геноцид итд.         Одавно је створен један интерпретативни оквир у коме се занемарује све што се не уклапа. Није чудо што сензационално свједочење овог инсајдера блиског врху бошњачке власти није добило никакав публицитет у свјетским медијима. Али, то ни у нашим медијима нигдје није ударна вијест!! Као да се и домаћа јавност саживјела са том „кривицом” и огуглала на све што је демантује.         У значајном дијелу националне елите превладало је увјерење да нам је најбоље да се с тим помиримо, све признамо и свима се извинимо. Многи изгледа мисле да је, пошто већ не можемо да се изборимо за истину о прошлости, боље да се не инатимо са јачима и да се окренемо будућности. Међутим, тако себи одузимамо шансу да једног дана, који није далеко, цијелу причу о рату у БиХ вратимо на почетак. Чим Хашки трибунал оправда вањске политичке и војне интервенције и буде затворен, то његовим спонзорима више неће сметати.         Тешко је процијенити колико ће Младићу ово ваљати. Сигурно је да Хашки трибунал неће одустати од негативне предрасуде према Србима и инерције по којој све вријеме ради, а поготово када се ради о српском војсковођи. Али, имали смо ономад ништа мање значајно свједочење Жозеа Кутиљера који је ауторитативно из прве руке објаснио чијом је кривицом, изнутра и споља, дошло до грађанског рата.         Слушао сам у Хагу експертизе војних балистичара из Београда који су јасно и прецизно објаснили да је не само граната на Маркале, него и она на ред за хљеб, заправо дошла са муслиманске стране. Експерти тужилаштва нису ни покушали да их оповргну. Има још таквих дисонантних свједочења и експертиза које ће ипак, колико-толико, морати да буду узете у обзир у конкретном суђењу.         Улога Церића ме не изненађује! „Реис емеритус”, како се показало и у посљератним годинама, један је од јастребова бошњачке политике. Почетком рата Изетбеговић га је довео умјесто недовољно радикалног реиса Селимовског и током рата су СДА и ИВЗ дјеловали као безмало јединствена организација. Након Алијине смрти та вјерско-политичка симбиоза се наставила, само што главни више није био онај са беретком него онај са ахмедијом на глави.         Све донедавно када је на једвите јаде сишао са врха ИВЗ-а, Церић је био доминантна фигура у бошњачкој политици. Индикативно је да се послије тога ангажовао у међународним исламским организацијама, а познато је да се ни као реис никад није оградио од терористичких акција босанских вехабија. Ратни реис Мустафа Церић је највеће зло међу муслиманима, али и за саме муслимане Миливоје ИВАНИШЕВИЋ, председник Института за истраживање страдања српског народа у ХХ веку         МАЛЕ су разлике, а можда и не постоје, у очекивањима српске стране и генeрала Младића, односно свих осуђених за случај Сарајева.         Многи стручњаци за експлозив, а међу њима и наша Зорица Суботић, све су то оспорили и доказали да Срби нису гранатирали Маркале.         Добро је што је то поткрепљено и од сведока инсајдера. Исте тврдње смо имали још у случају Радована Караџића.         Да Трибунал не инсистира на српској кривици, можда би и са муслиманске стране истина пре продрла у јавност.         Уколико судско веће усвоји ово сведочење – нормало је очекивати радикалне промене у пресудама, а отворила би се и могућност обнове процеса осуђеним на доживотну казну затвора.         Ратни Реис ел Улема Мустафа Церић је највеће зло међу муслиманима, али и за саме муслимане.         Сетите се текста који је 2003. постављен на улазу у Меморијални центар у Сребреници са његовим потписмом. У каменом блоку уписана је молитва са поруком: „Нека освета буде правда”!         Диана Милошевић извор:http://fakti.org/serbian-point/okolo-gladac/w-586-potvrdio-da-markale-1-nisu-srpski-zlocin-hoce-li-to-ista-vredeti-karadzicu-i-mladicu