Нови услови ММФ-а за Србију – отпуштање у јавном сектору
Нови Сад, Београд – Готово неопажено у овдашњој јавности прошла је вест да је борд директора Међународног монетарног фонда (ММФ) одобрио трећу контролу програма са Србијом. Стекао се утисак да смо ревизију прошли глатко и да готово никаквих услова није било. Тек када је ММФ пре неколико дана на свом сајту објавио Меморандум о економској политици, постало је јасно да је ово заправо била најтежа рунда преговора са фондом. Јер, Србија је морала да испуни чак пет услова пре него што је борд директора ММФа одобрио трећу ревизију. Први и основни био је усвајање буџета за 2016. годину. Такође, управо на инсистирање Фонда, Министарство финансија спремило је Нацрт закона о финансирању локалне самоуправе. Овим прописом приходи општина смањују се за осам милијарди, већ су израчунали незадовољни општинари. Међутим, ММФ је остао на становишту да општинама, уместо досадашњих 80 одсто прихода од пореза на зараде, треба да остане 50 одсто. Јер, овај порез свуда у свету представља прилив централне, а не локалних каса, образложење је Фонда. Такође, ММФ се оштро противио изменама овог закона које су пре четири године ишле у обрнутом смеру. На инсистирање тадашњег министра економије Млађана Динкића општински приходи од пореза на зараде повећани су са 40 на 80 одсто. ММФ је тада упозоравао да ће то направити рупу у републичком буџету, а да ће општинари средства, уместо за инвестиције, користити за ново запошљавање и повећање плата. Анализе Фискалног савета показују да је тако и било. Зато је ММФ сада тражио да се поново успостави буџетска равнотежа. И управо је то био један од услова да борд одобри аранжман Србији нацрт овог прописа оде на јавну расправу. Следећи захтев односио се на отпуштања. С озбиром на то да је држава, како је сама известила Фонд у званичној преписци, до краја септембра број запосених у јавном сектору смањила за свега 4.200 људи, ММФ је сада тражио да власт покаже већу одлучност када је о овом проблему реч. Захтевао је да влада усвоји документа на којима је прецизно наведено колико је прекобројних у ком ресору. План је да се до краја ове године број запослених смањи за 14.500, а догодине за 20.000 људи. Свако одлагање отпуштања у овој, креаторе фискалне политике сачекаће у следећој години. Још један од услова био је да се дефинишу јасни критерију за ангажовање независкне ревизорске куће која би требало да процени финансијску ситуацију у којој се „Србијагас“ налази, али и да предложи конкретне мере за финансијско реструктурирање. На крају – један од услова био је и измена Закона о пољопривреди којим се смањују субвенције. Тек сада је јасно на шта је мислио Џејмс Руф када је после завршене друге ревизије аранжмана из предострожности рекао да су најтежи задаци тек пред нама. Како сада ствари стоје, догодине ће бити још теже. Јер, влада после августовског поскупљења струје, сада треба да нађе начин да грађанима саопшти да их чека још једно. И то већ у мају 2016. године. Струја поскупљује у 2016. и 2017.? Меморандум о разумевању са Међународним монетарним фондом (ММФ) предвиђа смањење броја запослених у 2016. години Железницама Србије, Електропривреди Србије, Путевима Србије и Србијагасу, као и поскупљење струје у мају, док се оставља могућност повећања цене струје и у 2017. години, пише Политика. Политика подсећа да је електрична енергија поскупела 1. августа за 12 одсто, а циљ је, пише у документу са ММФ, да се цена усклади са тржишном. Од 1. јула 2016. године предвиђено је да се ЕПС трансформише у акционарско друштво, а предвиђено је и да се број запослених смањи за хиљаду људи. Очекује се да број запослених у железници следеће године буде мањи за 2.800 људи, док се планови реконструкције Србијагаса и Путева Србије очекују следеће године. РТВ-Фонет-Политика http://www.vaseljenska.com/ekonomija/novi-uslovi-mmf-a-za-srbiju-otpustanje-u-javnom-sektoru-izmena-zakona-o-poljoprivredi-kojim-se-smanjuju-subvencije-poskupljenje-struje/