Мере за одбрану српске кошарке

Данас је у принт издању реномираног српског дневног листа Политика изашао велики интервју председника КСС др Небојше Човића, који преносимо у целости.

„Крајем овог лета (27. август – 14. септембар) је Европско првенство за кошаркаше чији су домаћини Кипар, Финска, Пољска и Летонија. Нама је прирасло за срце да смо земља кошарке и увек очекујемо највише од наших „златних дечака”. Пуно право на то нам дају не само прошлост, него и садашњост (Србија је светски вицешампион и освајач олимпијске бронзе). Међутим, шта доноси будућност? Тим пре што кошарка нису само сениори, него и сениорке (на Европском првенству ове године од 18. до 29. јуна наше кошаркашице су биле 13), а и млађе селекције у обе конкуренције.

Да би дошло до шута, који ће историја да запамти, потребно је да се годинама улаже много памети. Председник Кошаркашког савеза Србије (КСС) др Небојша Човић позива у офанзиву да се одбрани српска кошарка, јер ново време захтева нова решења.

Може ли кошарка у Србији да се унапреди?

-У циљу унапређења система кошарке у Републици Србији и задржавања српске кошарке на европском и светском нивоу у мушкој и женској конкуренцији потребно је предузети следеће у фундаменталном систему. Прво, успостављање шире базе и усавршавање процеса усмеравања и тренирања и селектирања деце школског узраста. Основне установе са којима треба развити систем су основне школе, по методама анимације, мониторинга, селектирања и усмеравања на тренирање кошарке. Систем треба да буде усмерен на узрасне категорије: од 6 до 9 година, од 9 до 12 и од 12 до 15. Друго, успостављање базе стручних људи, који би радили на систему анимације, мониторинга, селектирања и усмеравања на тренирање кошарке, а који би били под искључивим надзором КСС и који би радили по његовом плану, програму и идејама. Треће, успостављање система регионалних-градских координатора, који би: обилазили школе, правили планове за школска такмичења у кошарци тог града или региона у Србији; сарађивали са наставницима и професорима у складу са плановима КСС; правили базе података талентоване деце за спорт; и заказивали и организовали тестирања у складу са плановима КСС и региона. Четврто, систем развити и на територији Републике Српске у сарадњи са њеним кошаркашким савезом.

Због чега баш тим путем?

-На територији наше земље, према званичним статистичким подацима, од 500.000 основаца само 150.000 се бави спортом, што рекреативно, што активно по спортским клубовима. Дакле, база неактивне деце је око 350.000, што је потенцијал који морамо пробудити и барем 5 до 10 одсто њих анимирати да се баве кошарком, што износи од 15.000 до 35.000 деце. Основни принцип је да се из широке базе, из квантитета, правилним усмерењем и селекцијом може доћи до квалитета и то континуираног, а не повременог, случајног.

Шта потом следи?

-За примарну селекцију је, најпре, потребно успостављање њеног континуираног развојног система такмичарске специјализације за узраст од 14 до 18 година по основним позицијама у кошарци: бекови, крила, центри и деца, која могу по својим карактеристикама бити поливалентни играчи. Затим, обезбеђење тренажне инфраструктуре КСС, а то је дворана која би искључиво била на располагању савезу 365 дана од 0 до 24 часа за рад и развој најталентованије деце у Србији од 12 до 18 година. С тим у вези су едукација и усавршавање тренера деце школског узраста и посебна едукација за оне што вежбају с узрасним категоријама од 15 до 18 година, који би месечно бесплатно имали два дана интерактивно предавање-клинику у организацији КСС. Такмичење играча до 14, 16 и 18 година на градском, регионаланом и републичком нивоу треба усавршити у системском опредељењу да екипе КЛС и ЖКЛС буду обавезне да имају екипе у тим категоријама, које би се у нашим јединственим лигама такмичиле пре званичне утакмице мушких и женских сениорских састава. Тако би тај дан, субота или недеља, у том граду, био дан кошарке. За селектирану телентовану децу до 12, 14 и 16 година би се месечно организовао систем тест викенда на регионалном и републичком нивоу о трошку КСС. Нужна је професионализација тренерског кадра у КСС за све млађе категорије. Они би били ангажовани на мониторингу, селектирању, тренирању, прављењу базе података и редовној комуникацији са клубом, школом и родитељима деце кандидата за европска и светска такмичења.

Шта би се тиме постигло?

-На том развојном нивоу тиме се постиже примарно селектирање и препознавање будућих сениорских репрезентативаца и репрезентативки.

А шта с међународним такмичењима млађих категорија наших репрезентација?

-Потребна је професионализација тренера-селектора узрасних категорија до 16, 17, 18, 19 и 20 година. Мора да постоје перманентна пракса и едукација кроз наше клубове током такмичарске сезоне, као и едукација од наших најискуснијих тренера по принципу менторства, кроз тимске и индивидуалне тренинге са кандидатима током сезоне, а у то да буде укључен и селектор сениорске репрезентације Србије. То би нам у четворогодишњем циклусу рада са селекцијом играча од 16 до 20 година дало континуитет у развоју, мониторингу, селектирању и вођењу репрезентација на међународном такмичењима. Наведеним добијамо тренере на дуже време за системски рад у КСС, као и играче кандидате за сениорске репрезентације у олимпијским циклусима 2028-2032-2036.

А кад постану сениори и сениорке?

-Кроз Кошаркашку лигу Србије треба унапредити јуниорске играче у сениорске. Може се увести правило да свака екипа КЛС буде обавезна да има играча старости од 17 до 20 година и да он мора да игра 10-15 минута по утакмици. Обавезно треба вратити стручни савет од пет чланова, а финансијски подржати клубове ЖКЛ у циљу њеног јачања, проширења и повећања интересовања за њу.

Врхунски играчи нису довољни за освајање трофеја у спорту…

-Системом едукације за управљање клубовима селектирали би се људи, који у будућности могу бити генерални и оперативни менаџери у КЛС, ЖКЛС, клубовима, као и у КСС. Систем скаутинга по пореклу наших грађана у дијаспори путем препознавања, селектирања и организовања тест тренинга од стране КСС био је велики пропуст у прошлости. За рад у Фибиним телима треба селектирати људе и едуковати их да заступају интересе српске кошарке. У обавези смо, као озбиљан савез, да у њеним структурама имамо логистичку подршку и заштиту свих селекција на свим такмичењима.

Какве су могућности сарадње с Фибом?

-Један од циљева нам је постизање договора с њом да шампиони КЛС и ЖКЛС иду директно у Куп шампиона, вицешампиони у квалификације, а клубови од трећег до петог места у Еврокуп. Свима њима треба дати финансијку помоћ за та такмичења. На основу позиционог рејтинга репрезентације Србије, а она је друга на листи, треба обезбедити два места у Фибиној Лиги шампиона и четири у њеном Купу Европе. Кроз њих ћемо ући у такмичарски развој наших клубова, као што су Спартак, ФМП, Војводина, Борац итд, и играча на нивоу Европе што ће имати вишеструко користан ефекат.

Шта треба да се уведе у КСС?

-Апсолутна професионализација. Неопходно је формирати ефикасније механизме управљања у КСС-у и тиме убрзати поступак доношења одлука. Да се унапреди Куп Србије и донесе одлука где ће се играти до 2028.  И да то буде у дворани, која апсолутно у сваком тренутку испуњава услове за тај ниво и за мушкарце и за жене. Увести Куп Србије за играче до 14, 16 и 18 година. Њихове финалне утакмице би биле предигре сениорском финалу и које би преносиле РТС, „Арена” итд. Тако бисмо у фебруару имали праве дане кошарке. Омогућити кандидатима у тим селекцијама да о трошку КСС гледају утакмице сениорске репрезентације у Србији. Тих дана они треба да имају тест тренинге у граду у коме игра репрезентација и неко од репрезентативаца може бити демонстратор. Мислим да је кошарка као наша најбоља „игра“ заслужила најзад да добије адекватан тренажни центар…

Каква нам лига треба?

-Кључ развоја српске кошарке је систем такмичења у Србији. Професионална лига, коју ће водити клубови, је обавезан темељ за враћање суверенитета модела српске кошарке: од система такмичења, формата наше игре, до шансе за развој и спречавање одлива младих играча. Систем кошарке Србије би требало у прва два нивоа да ангажује од 60 до 90 играча узрасних категорија од 17 до 22 године. У стартних 12 играча 22 клуба, без Црвене звезде и Партизана, требало би да имају од три до пет  узраста 17-22 године. Ова база ће бити фундамент за опстанак и развој наше кошарке. Са Суперкупом на почетку сезоне са четири најбоља тима из претходне, и диригованим жребом увод у сезону би обележила борба за трофеј. У том случају бисмо имали затворен календарски формат  од септембра до 1. јуна и три трофеја: Суперкуп у септембру, Куп Србије у фебруару и првенство државе у мају. Исто то треба да прате и јуниорске категорије. Кадети и пионири би имали Куп и првенство с тим што у шампионат у све три млађе категорије треба увести плеј-оф са три најбоља или миксовати четвртфинале са три најбоља, а у завршници да буде Ф4. Све то применити и на женску лигу и млађе категорије у адекватном обиму. Формализовање наше женске кошарке је, такође,  приоритет за даљи развој. Требало би сачувати Јединствену јуниорску и кадетску лигу на републичком нивоу.

У савременом спорту децу се нека врста пилића, који ће једног дана да носе златна јаја…

-Саветовалиште, које би основао КСС,  имало би неколико улога: едукацију родитеља и деце од 12-18 година, будућих кандидата за репрезентативне селекције; саветовање у свим областима, које утичу на развој младог играча, повезивање са стручним људима из области социологије, психологије, исхране, образовања, права итд. Циљ је да се предупреде менаџерске агенције и да се континуираном едукацијом, саветовањем и пружањем правно-консултантске помоћи родитељима стекне поверење у систем наше кошарке. На КСС је да пружањем те помоћи на неки начин одузмемо приоритет поверења у менаџере и агенције. Потребан нам је директан контакт с универзитетима НЦАА, који желе наше играче и играчице, селектоване за кандидате за нашу репрезентацију. Потребно је да буду обавештени и упозорени на рад и улагања кроз систем КСС. Да се уведе правило да су играчи и играчице млађих категорија обавезни да се одазову на сваки позив, акцију, камп КСС… Тиме савез има приоритет да утврди околности, чињенице недоласка, здравствено стање играча, прегледе и све остало у случају неодазивања или избегавања, али без кажњавања, него искључиво у циљу окретања раду са другим кандидатима. Свака селекција мора имати 24-30 кандидата за рад и селектирање. Играч који се није одазвао неће бити избрисан, али ће морати да докаже своју људску и кошаркашку вредност у следеће две године да би био позван, односно укључен на шири списак. Морамо поставити систем са правилом да КСС и репрезентативна селекција не зависе од једног или неколико играча, него да систем може адекватним радом увек изабрати 12 играча или играчица, који ће играти за репрезентацију Србије. Данас већина играча кошарку користи као индивидуални модел за зараду и све је усмерено на број поена и статистику. Наш модел мора бити одбрамбени на свим нивоима. То је стратешко опредељење које ће нам донети жељени резултат. Зато морамо имати широки мониторинг играча и играчица од 12 до 18 година, велику дисперзију и левак за селектирање репрезентативне селекције на основу више критеријума. Овим можемо спречити или ублажити одлив деце. Обавезно мора да се нађе решење за менаџере и агенте који раде против интереса КСС. Исто тако и да се уведу и друга правила и прописи ради спречавања превременог одласка наше деце у иностранство по било ком основу у вези с бављењем кошарком. Намеће се правна заштита интереса рада са млађим категоријама у циљу укидања могућности да деца страни држављани могу играти у такмичењима наших млађих категорија. Могу постојати изузеци када су родитељи на привременом раду у Србији и ако имају овде стално боравиште.

Систем треба да функционише као пољопривреда – 365 дана

Човић је сликовито описао како треба да функционише систем такмичења КСС:

–На првом месту су прва два нивоа система такмичења КСС  да бисмо имали могућност да понудимо избор. Нарочито је битан систем едукације-саветовалишта-правне помоћи. Систем мора функционисати као пољопривреда – континуирана обрада региона, градова, општина 365 дана… Други кључ је професионализација рада КСС на свим нивоима, а посебно су битни тренери… Затим регионални, градски координатори, који би покривали на свакодневном нивоу клубове, школе, обилазили, гледали, скупљали информације итд.

Свакодневним радом и комуникацијом са базом, односно људима на терену, који раде за савеза, можемо бити корак испред менаџера. За менаџере треба да се уведе посебна лиценца КСС.

Враћање статуса и респекта Србије у Фиби

Као један од услова за врхунске међународне резултате председник КСС је навео и углед Србије у Међународној кошаркашкој федерацији (Фиба):

–Да бисмо поправили статус у Фиби и вратили Србији међународни респект обавезно треба да се кандидујемо да сваког лета организујемо европска првенста за селекције до 16, 18 и 20 година и светске шампионате до 17 и 19. Организациони систем који је постављен овог лета са Ервопским првентвом за екипе до 18 година је врхунски. Зато би требало сваког лета десетак дана да будемо центар Фибе или Фибе Европа. Континуирана сарадња са њима је ради успостављања суверенитета нашег система кошарке – професионалне лиге Србије. Умрежавањем КСС-Фиба-НЦАА бисмо континуирано давали предлоге и вршили утицај или притисак на НЦАА путем успостављања неког вида сарадње, где КСС неће бити у подређеном положају да би заштитио интересе репрезентације Србије у млађим категоријама. Треба обавезно имплементирати наше људе у органе Фибе везане за суђење. Све остале земље су развиле лобирање и имају одлично суђење на свим њеним такмичењима Фибе, нарочито Шпанија, Литванија, Француска, Грчка, Италија, Словенија итд. Ми смо ту у великом хендикепу.