Може ли трговац органима да буде председник Срба на Косову

Ако Америка одобри Хашиму Тачију кандидатуру за председника Косова, да ли ће се геноцид дефинитивно обесмислити? И да ли ће Срби, ако буду гласали за њега, амнестирати његове злочине из деведесетих над својим сународницима? Нећу бити премијeр већ председник Косова! Бивши припадник терористичке ОВК, сада министар спољних послова самопрокламоване државе Косово и лидер Демократске партије Косова (ДПК) Хашим Тачи, ових дана „ломи колач“ око две ствари: да ли ће бити нови председник Косова, или ће Косово увести у ванредне парламентарне изборе, ако његов коалициони партнер у Влади не одржи обећање и подржи га за ту позицију. Да ли ће бити прво или друго, знаће се више после његове посте Вашингтону 19. јануара. У међувремену, његови коалициони партнери у Влади Косова, Демократски савез Косова (ДСК) Исе Мустафе, најављују да ће одужати реч и дати му подршку у парламенту. Тако је бар изјавио Мустафа, актуелни премијер Косова. План би могао лако, међутим, да се не оствари, јер се са идејом да Тачи буде први човек Косова не слажу виђенији посланици Мустафине странке, као и комплетна албанска опозиција, уз објашњење да је Тачи симбол нејединства на Косову. У то име, aлбански медији навелико спекулишу да неки посланици Мустафине странке у данима када буде заказана седница за избор председника, „неће бити у граду“, па зато неће ни моћи да гласају. Иначе, према Уставу Косова, за избор председника неопходно је да у прва два круга кандидат добије најмање 80 гласова, док је у трећем кругу потребна проста већина од 61 посланика. Ако и у трећој рунди кандидат не добије потребан број гласова, онда се аутоматски иде на ванредне парламентарне изборе. Резервна опција за Тачија, чији је ратни надимак „Змија“, јесу, дакле, Срби. Посланици листе „Српска“ још размишљају да ли да га подрже. Да ли Змија заиста може да буде председник? Причу о којој се само шушкало у новинарским круговим деведесетих, да на Косову и Албанији постоје логори у које се одводе отети Срби и где им се ваде органи и продају на илегалном тржишту, потврдила је Карла дел Понте, главна тужитељка Хашког трибунала, после одласка са ове дужности у својој књизи „Лов: Ја и ратни злочинци“. Досије „Жута кућа“ данас је устаљен назив у јавности када се говори о трговини људским органима у Албанији и на Косову током 1999. године. Да је тај „бизнис“ био у рукама Хашима Тачија и Дреничке групе, у јавност је званично изнео посланик Савета Европе Дик Марти 12. децембра 2010, кад је у извештају поднетом овој институцији апострофирао Хашима Тачија као вођу мафијашке групе. Овај извештај је усвојен у УН, а Косову је наложено да оформи Суд за специјалне злочине ОВК почињене у периоду 1998-1999. Суд је формиран само на папиру. Елем, Тачи се сматра и једним од оснивача терористичке ОВК. Још 1993. основао је марксистичко-лењинистичку организацију „Народни покрет Косова“, за коју се верује да је основала Ослободилачку војску Косова. Као припадник такозваног унутрашњег круга ОВК, био је задужен за обезбеђивање финансијских средстава, набавку оружја и организацију обуке. Тачи је војну обуку прошао у Албанији, после чега је мало који терористички напад на Космету прошао без њега. Познат је и као командант самозване Оперативне зоне ОВК у Малишеву и као члан Дреничке групе ОВК, коју је основао Адем Јашари, а за коју се тврдило да је контролисала око 15 одсто од укупних криминалних активности на Космету деведесетих. Група је учествовала у кријумчарењу оружја, украдених аутомобила, нафте и цигарета, као и проституцији… Дреничка група била је у вези са албанском, чешком и македонском мафијом, а Тачијеве везе са мафијом учвршћене су родбинским односима после удаје његове сестре за Сејдија Бајрушија, једног од познатих вођа албанске мафије 1996. године. Онолико колико се зна, Тачи је заједно са Дреничком групом одговоран за рањавање пет и убиства два српска полицајца код Глоговца 1995. године. Годину дана касније на душу му је стављено и убиство још једног припадника српске полиције на путу Косовска Митровица — Пећ. Идејни је творац и организатор бомбашког напада на касарну „Милош Обилић“ и Средњошколски центар у Вучитрну, где су били смештени избегли Срби из Книнске крајине. У јулу 1997. године Тачи је осуђен у одсуству у Окружном суду у Приштини на 10 година затвора због тероризма. У фебруару 1998. године за њим је издата потерница, а пет година касније је проширена оптужбом за геноцид. Дакле, ако Америка одобри његову кандидатуру за председника Косова, да ли ће се оптужба за геноцид дефинитивно обесмислити? И да ли ће Срби, ако буду гласали за њега, амнестирати његове злочине из деведесетих над својим сународницима? Бранкица Ристић / Спутњик извор: http://www.vaseljenska.com/misljenja/moze-li-trgovac-organima-da-bude-predsednik-srba-na-kosovu/