Хоће ли победа реформиста у Ирану означити отварање према Западу

Н. БАБИЋ Хоће ли победа реформиста у Ирану означити отварање према Западу или даље јачање партнерства са пријатељима из времена санкција? Иран је саопштио резултате избора за парламент и Савет експерата, две кључне институције у земљи, које доносе све одлуке. Резултати гласања показали су значајно јачање положаја предсједника реформисте Хасана Роханија, док су симпатизери конзервативаца претрпели пораз. Противници либерализације и нормализације односа са Западом изгубили су изборе у Техерану, а постоји опасности и да изгубе већину у парламенту, те да им буде умањена улога у Савету експерата, где су највећи број гласова добили председник Рохани и његов колега и бивши председник Али Акбар Хашеми Рафсаџани. Још увек није све решено јер је у парламенту од 290 места за већину потребно имати 146 посланика, што реформисти могу да обезбеде само у коалицији са независним кандидатима, док се у неким изборним јединицама, због недовољног броја гласова за кандидате, избори морају поновити у априлу. Противницима промена није помогло активно коришћење административне подршке, али ни посредна подршка иранског врховног вође ајатолаха Алија Хаменеија. Избори су се претворили у референдум о поверењу реформама покренутим у земљи после сензационалне победе умереног теолога Хасана Роханија на председничким изборима 2013. године. С обзиром да је проглашена 1979. године, Исламска Република Иран препуна је примера председничких и парламентарних избора са непредвидивим резултатима, затим интрига око питања како обезбедити власт после релативне побједе на изборима или борбе за контролу парламента и Савета експерата. Конзервативци су водили рововску борбу против Роханија до последњег тренутка. ИРАНЦИ ТРАЖЕ НОВИ ПУТ Као што из Техерана преноси руски Комерсант, уочи гласања тензије су досегле врхунац и догодила се једна од ретких свађа, боље речено препирки, између првог и другог у хијерархији иранске власти – врховног вође ајатолаха Хаменеија и председника Роханија. „Хаменеи је у свом говору оптужио реформисте за узимање новца од странаца, којима ће помоћи да се докопају Ирана. Председник је негирао оптужбе, називајући их клеветама“, јавља посматрач на изборима виши истраживач на Институту за оријенталне студије Лана Раванди-Фадеи. Свој оштар говору уочи гласања Хаменеи је посветио „махинацијама спољних сила“ и рекао да за све вријеме од 37 година Исламске Републике стране силе преко својих агената у земљи покушавају да утичу на резултате избора. Највећи ауторитет у земљи није скривао симпатије за конзервативце. „Конзервативци су најчвршће присталице идеала Исламске револуције, док су умерењаци спремни да предају земљу странцима“, изјавио је Хаменеи. Ипак, конзервативци су на крају претрпели пораз. Њихови резултати су у главном граду били катастрофални и реформисти су у Техерану освојили свих 30 заступничких места. Према резултатима објављенима 28. фебрара, конзервативци, који су до избора контролисали 65 одсто парламента, могу изгубити парламентарну већину. „Народ је још једном показао своју снагу и подржао легитимну владу, која је сада учврстила своју позицију“, коментарисао је резултате Хасан Рохани. Он је обећао да ће радити свим снагама на изградњи иранског друштва и сарађивати са развијеним земљама, а обећао је да ће Иран после укидања санкција постати један од водећих извозника нафте. Иако су избори показали да Иранци траже нови пут, не би требало говорити о поразу конзервативаца као неком великом стратешком заокрету и одустајању од зацртаних циљева. „Говорити о потпуном поразу конзервативаца је претеривање, али последњи избори су јасно показали да су стратешку иницијативу у Ирану коначно преузели реформисти. Бирачи, који су уморни од оштре реторике из времена конфронтације са Западом, рата, санкција и потраге за унутрашњим непријатељима, желе да брзо виде праве плодове нове власти, и то очекују од Роханија. То омогућава реформистима да формирају нови политички тренд“, рекао је директор руског Центра за стратешке студије Владимир Сотников. У последње време приметан је, посебно после укидања санкција, велики интерес за иранска богатства, ресурсе, замрзнуте финансије и улагања у ту земљу. Али чврсто веровати да је Иран заборавио деценије санкција Запада, сурадњу Вашингтона и Европе са Израелом и Саудијском Арабијом као и улогу САД, ЕУ, Турске и заливских монархија у разбијању „Осовине отпора“, коју чине Иран, Ирак, Сирија, Либанон и Палестинци, прилично је наивно. Ирану су потребна страна улагања, али стратешки сектори остају у власништву државе и сама структура економије неће се мењати. Потребне су им неке нове технологије, иако не све, као и низ других производа које им може понудити Запад, и ту не би требало сумњати у сарадњу. Међутим, говорити о неком великом закрету у спољној политици је научна фантастика. ХАМНЕИЈЕВО „БАЛАНСИРАЊЕ“ ИРАНА Не би требало заборавити ни да председник Рохани годинама ради на јачању партнерства у са Шангајском организацијом за сарадњу, Евроазијском економском унијом, односно Русијом, Кином, Пакистаном и Индијом и низ других земаља у ширем подручју Централне Азије. Јасно је да Иран улази у нову еру, пре свега због уклањања санкција и победе Роханијевих реформиста. Сада Исламску Републику очекује нагли раст економије и врућа фаза у борби за излазак на светско тржиште. Неки се питају да ли је Русија пропустила прилику у околностима у којима се, према неким политиколозима, Техеран приближио Западу? За неке су исход парламентарних избора и јачање позиције реформиста и присталица Хасана Роханија на неки начин „катастрофалан пораз“ противника либерализације и нормализације односа са Западом, што се гледа и као на претњу руско-иранској сарадњи. Међутим, то је само мит који неће утицати на већ чврсте односе Русије и Ирана. Роханијеви противници су веровали да су западне санкције против Ирана створиле високу незапосленост и инфлацију, тако да ће то Роханију отежати могућност добијања чврсте већине у парламенту. То се није догодило. Ирански бирачи показали су да на њихов избор није толико утицала стварна ситуација у економској и социјалној сфери, него њена динамика. Чињеница да су избори одржани у време оштрог убрзања економског раста у Ирану. Чак и сад, када су цене нафте на ниском нивоу, британски Економист предвиђа да ће Исламска Република у надолазећим годинама имати континуиран раст БДП од 5-7 посто, али не због нафтног сектора. Ако претпоставимо да би нафта могла да нагло поскупи, то би довело до правог економског чуда и експлозивног раста. Поготово ако се узме у обзир чињеница да Исламска Република има изгледе за повећање производње и извоза нафте и без већих додатних улагања. Све ово је посебно важно, јер се следеће године у Ирану одржавају председнички избори. Иако радикали верују да преговори са Западом немају смисла, јер ће Запад увек лагати, Рохани је ипак покушао да успостави дијалог и тражи компромисе, чак и у таквим усовима. Резултат његове политике је укидање санкција, али у време кад се Запад најзад уверио да санкције не дају жељени учинак и да ће инсистирање на њима обезбедити динамичнији раст економије Ирана. Наравно, само са другим партнерима. У политичком процесу Ирана важну улогу има духовни вођа ајатолах Али Хаменеи, који је нека врста фактора стабилности. Због тога ни велики изборни помаци никад нису прекидали континуитет у политици земље, чак ни у националној економији. Он обезбеђује релативно глатку и стабилну транзицију демократске власти, чак и кад је реч о љутим политичким супарницима. Један од кључних начела ајатолаха Хаменеија је управо жеља да се обезбеди равнотежа снага. То значи да, кад нека политичка група почне да губи утицај или популарност, он предузима кораке како би се обезбедила њена заступљеност у управним телима Ирана. Наравно, све зависи од људи и њиховог гласа, али духовни вођа има инструменте којима може да обезбеди да у софистикованом политичком процесу буду заступљени чак и губитници. Дакле, већина политичког вођства Ирана и даље се ослања на градњу веза са Русијом и сигурним партнерима. Међутим, иако су политички односи између Москве и Техерана сада на врло високом нивоу, а две војске се раме уз раме боре против тероризма у Сирији, еконоска сарадња није на пожељном нивоу. Москва – што је тешко разумети – уместо да подржава проруски оријентисане структуре Техерану, као да не улаже довољно напора за то. У главном граду Ирана још увек није отворен ниједан руски културни центар иако дозвола за његово отварање постоји већ дуже време. Alter Mainstream Info http://www.standard.rs/svet/34039-%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B0-%D0%B5%D0%BF%D0%BE%D1%85%D0%B0-%D0%B8%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B0