Европска Унија брине о целовитости Украјине, заборављајући на Косово

Европска Унија наставља да притиска Србију како би се Београд придружио антируским санкцијама. Притом је нова појава у позицији Брисела постала тежња да се српска страна натера да у потпуности стане на позиције ЕУ не само по оцени ситуације на истоку Украјине, него и по питању Крима – иако је сједињење Крима са Русијом остварено коначно и неповратно. Тражећи од Србије да “казни” Русију за овај корак, Европска Унија тим самим покушава да принуди Србе да ставе под знак питања територијалну целовитост државе Русије. Те исте државе која је историјски подржавала Србију, а последњих година представља најодлучнијег и најуверенијег присталицу очувања територијалне целовитости Србије по питању Косова. Одгварајуће захтеве Брисел је увио у форму специјалне изјаве Федерике Могерини, представника ЕУ за иностране послове и политику безбедности, изјаве коју је 17. марта (уочи друге годишњице “Кримског пролећа”) прихватила ЕУ. Говорећи о присаједињењу Крима, лидери ЕУ су изјавили да организација “и даље подржава потпуну реализацију своје политике непризнавања, у том смислу посредством ограничавајућих мера”, а такође је позвала друге земље да “размотре аналогне мере по питању непризнавања” – другим речима – присајединити се антируским санкцијама. Посебно је карактеристична тачка која је садржана у изјави ЕУ, о томе да “међународно-правни поредак штити јединство и суверенитет свих држава” – а истовремено, велика већина земаља-чланица ЕУ признаје и подржава самопроглашену независност Косова од Србије [http://www.consilium.europa.eu/en/press/press-releases/2016/03/18-hr-eu-crimea/] Како је с тим у вези истакао Ивица Дачић, министар иностраних послова Србије, “не може се истовремено тражити подршка одређених земаља у борби у УНЕСКО и истовремено се присајединити санкцијама против Русије”… Засад Србија чува своју претходну позицију по питању о антируским санкцијама. Тако је и овај пут саветник сталног представника Србије при ОУН Ана Илић изјавила да је непромењена позиција по питању става Београда. Она је подсетила да су “председник, премијер и министар иностраних послова Србије не једном поновили да се Србија никада неће придружити санкцијама против Руске Федерације. Наша позиција се није променила”. [http://www.rbc.ru/rbcfreenews/56ee38619a79471827861db3] Очигледно је да је позиција Србије у значајној мери диктирана трезвеним економским рачуницама – који толико недостају многим европским лидерима. Прелазак српско-руских односа на “санкцијски” терен, горе је него што се може и замислити за национално-економске интересе Београда. Јер узајамна трговинско-економска сарадња представља “двосмерну улицу” и сама Србија је заинтересована не само за извоз пољопривредниг производа у Русију, него и за нарастање одговарајућег увоза. Посебно, без обзира на кризне појаве, руски пољоппривредни извоз у 2015. години је по читавом низу позиција показао упечатљив раст – у том смислу и по питању меса. Није чудо да у тим условима српска страна показује интерес за повећање куповине одговарајућих руских прехрамбених производа. Посебно, према сведочењу генералног директора једног од најкрупнијих руских прозвођача пилетине компаније “Дамате” Рашида Хајрова, његова структура је већ постигла споразум о организацији испорука у Србију, притом главни правац извоза компаније остаје Африка и југо-источна Азија. “Уклањајући границе и раширујући географију продаје, ми смањујемо своју зависност од колебања потрошачке потражње на руском тржишту и добијамо велику могућност за маневрисање. У ситуацији пада потражње унутар земље, извоз нам даје могућност да сачувамо рентабилност производње, а потрошачу – да купује производ по адекватној цени” – то је позиција компаније која у потпуности одговара и интересима Србије. [http://www.rbc.ru/business/20/03/2016/56ebcb9a9a79471a98bf1f27] Међутим, обезбеђење трговачко-економских интереса представља само једну страну руско-српске сарадње, коју не престају да поткопавају у Бриселу. Не мање важно је и политичко узајамно деловање – о коме је у првом реду било говора приликом недавне посете Москви председника Србије Томислава Николића. Како је истакао руски председник Владимир Путин, “Русија и Србија заиста имају богату и засићену догађајима историју и веома добре односе који су потврђени у историји”. [http://www.kremlin.ru/events/president/news/51490] И са те тачке гледишта, као хуљење изгледају сви покушаји одређених српских кругова да обезбеде промоцију своје земље за приступање Европској Унији науштрб интересима Русије. Треба истаћи да већина Срба добро схвата сву суштину избора између ЕУ и Русије. Чак и званичне социолошке службе су принуђене да признају да је за приступање Србије у ЕУ мање од половине становништва земље (отприлике 46%), а више од половине такав курс сматра “неправилним”. Поред тога, треба узети у обзир и опште негативне околности у самој Европској Унији. Како је веома исправно истакло пољско издање New Eastern Europe, “идеје евроинтеграција у Србији и у суседним земљама нису заштићене ни од друге негативне тенденције: заморености земаља-чланица ЕУ од проширења. Имајући на рукама такву количину неразрешених криза, почевши од миграција и спасавања евро-зоне и завршавајући са референдумом о изласку Британије, европски лидери потпуно природно не желе нови талас проширења”. [http://www.neweasterneurope.eu/articles-and-commentary/1923-is-russia-winning-a-battle-of-hearts-and-minds-in-the-western-balkans] Овај текст је био написан још пре последњег терористичког акта у Бриселу, који такође нимало није допринео привлачности ЕУ и њене политике. Ванредни парламентарни избори који ће се одржати у Србији крајем априла, у значајној мери такође представљају плебисцит по питањима спољнополитичких приоритета земље. Европска Унија је своје приоритете у односу на Србију већ одавно поставила – још од краја 90-их година – и они нису нимало позитивни за Београд. Сад су Срби на потезу.