Приватизација ПКБ погрешан потез

Београд – – Судбина Пољопривредне корпорације Београд, као и свих других предузећа у реструктурирању, биће позната у другој половини ове године. Наиме, до 31. маја ће бити извесно да ли ће ПКБ бити приватизован или ће завршити у стечају. Јавни позив за продају ПКБ-а расписан је 31. децембра 2015. године а рок за отварање понуда истекао је 3. марта. На тај тендер се није пријавио нико од потенцијалних купаца из земље и иностранства. Док надлежни припремају нови тендерски поступак за продају тог предузећа, стручна јавност у глас поручује да би приватизација ПКБ-а била лоша и погрешна одлука. Са друге стране, саопштењем су се огласиле МК група и ИМ Матијевић истакавши да компаније којима су на челу бизнисмени Миодраг Костић и Петар Матијевић желе да формирањем конзорцијума учествују на новом тендеру за куповину ПКБ-а. Аналитичар Милан Простран каже за Данас да је апсолутно против идеје да се ПКБ прода било домаћем било страном капиталу. - Не треба журити са продајом ПКБ-а и овај тренутак никако није добар за такав чин. Против сам приватизације тог предузећа, односно сматрам да оно треба да остане у власништву државе. Ако Граду Београду није одрживо да и даље буде власник ПКБ-а, требало би да га врати држави Србији. Продаја би била лоша по интересе државе и грађана и зато се бар у овом тренутку не треба одлучити за тако нешто. ПКБ је предузеће које може да послује сасвим профитабилно. Друга је ствар што надлежни од ПКБ-а захтевају нижу цену производа како би грађани Београда могли да се снабдевају јефтинијом храном. Због тога је ПКБ претрпео пословне неуспехе. Међутим, одговорним и професионалним управљањем то предузеће свакако може да зарађује – категоричан је Простран. Он додаје да уместо продаје, земљиште ПКБ-а треба дати у закуп. - Држава би приватницима требало да омогући управљање ПКБ-ом, али не и да постану његови власници. Такав модел није непознат, примера ради веома се успешно примењује у Хрватској и не постоји ниједан разлог да се исти принцип не примени и у Србији. Такође, један део предузећа би требало одвојити и од њега направити центар за едукацију студената и средњошколаца. Једноставно, ми младима који студирају пољопривреду или завршавају пољопривредне школе треба да обезбедимо праксу која је битна за њихово школовање и стручно усавршавање. Тога сада нема, а могло би бити када би се део предузећа ПКБ-а издвојио за те потребе. Такви центри за едукацију постоје у многим развијеним државама света, међу њима у Сједињеним Америчким Државама и Француској. Стога би тај успешан модел требало применити и код нас – каже Простран. Према његовом мишљењу циљ Костића и Матијевића је да ПКБ купе по нижој цени која ће бити понуђена на новом тендеру. - Та цена је ниска и нереална и преласком ПКБ-а у приватне руке држава би изгубила предузеће које може да ради профитабилно а од великог је значаја. Такође, не треба заборавити и чињеницу да земљиште које поседује ПКБ једног дана може да постане грађевинско и да ће тада вредети много више него сада – закључује Простран. Љубодраг Савић, професор Економског факултета у Београду сматра да је земљиште основни разлог због кога српски бизнисмени желе да се домогну ПКБ-а. - То, наравно, не значи да се до тренутка када би хипотетички земљиште којим располаже ПКБ добило статус грађевинског, Костић и Матијевић у случају да купе то предузеће, не би бавили пољопривредом. Бавили би се сасвим сигурно, али сматрам да је земљиште основни разлог интересовања свих оних који желе да купе ПКБ. И сви желе да га купе по што нижој цени. Сматрам да држава не само да не треба да продаје ПКБ по тако ниској цени која је сада у оптицају, већ да уопште не треба да продаје ту корпорацију. Реч је о предузећу које може добро да ради уз обнављање прерађивачких капацитета који су раније безразложно продати – истиче Савић. Он додаје да је разградња ПКБ-а почела оног тренутка када су продати његови највреднији делови. - Прву штету ПКБ је претрпео 90-их за време санкција и одговорност за то је на тадашњој власти. Након тога, нова штета је начињена када су продати вредни прерађивачки капацитети. Зато ми је сада бесмислено залагање Демократске странке да се ПКБ не прода. Они то раде из политичких разлога а управо је ДС та која је одговорна за продају прерађивачких капацитета ПКБ-а, а данас се залаже против онога што је и сама радила. Стога је закључак да ПКБ никако не треба продавати. Приватни власник би првенствено смањио сточни фонд с којим предузеће у овом тренутку располаже а био би отпуштен и велики број запослених у ПКБ. Такође, постоје јасне индиције да је основни циљ куповине ПКБ жеља да се дође до вредног земљишта а не улагање у производњу. Према томе, тако нешто није решење већ ПКБ треба сачувати у државном власништву. Наравно, потребно је и обновити прерађивачке капацитете јер ПКБ не може да послује профитабилно само ако се бави примарном делатношћу – наглашава Савић. Шта је у понуди У новом кругу приватизације цена ПКБ би требало да буде умањена са 51 на 30 одсто процењене вредности сталне имовине. Продаје се 17.677 хектара земљишта у општинама Палилула, Сурчин и Зрењанин, грађевински објекти који се користе у пословне сврхе, удели ПКБ-а у предузећима ЕКО-ЛАБ, ПКБ Агроекономик, Институт за научно истраживачки рад и трансфер технологије у пољопривреди, Пољопривредна авијација ПКБ, Ветеринарска станица ПКБ. Процењена вредност променљиве имовине ПКБ-а на крају 2014. године износила је 39,6 милиона евра, а сталне имовине 303,9 милиона евра. Променљива имовина обухвата стадо, залихе, засађене усеве и њена тржишна вредност биће утврђена у року од 30 дана од проглашења купца. ПКБ обрађује око 21.000 хектара земље и половина тих површина углавном служи за производњу сточне хране. ПКБ има више од 30.000 грла стоке, од чега 22.000 говеда и 9.000 музних крава. Годишња пројектована производња износи 65 милиона литара сировог млека, што чини између 10 и 12 одсто укупне производње млека у Србији. (Данас) http://www.nspm.rs/hronika/danas-privatizacija-pkb-pogresan-potez.html