Оланду банке важније од народа

Уколико би се председник побунио и почео да спроводи предзиборна обећања, банке и крупна индустрија би му отказали „пријатељство“. Сукоби на улицама Париза: Синдикати не попуштају Оланду Прво је прошле недеље у Скупштини одбачен предлог о измени Устава и новог Закона о одузимању држављанства, а онда је око милион студената, радника, службеника, ђака изашло на улицу одлучни да оборе предлог Закона о раду. Био је то још један шамар председнику Оланду изабраном 2012. године да би остварио наде француске левице о социјал-демократском моделу друштва. „Оланд – издајник“, писало је између осталог на транспарентима иако је било и типично француских порука као „Не – ноћном раду – ноћу водимо љубав“. Висока незапосленост За сада Француска остаје једна од земаља са највишом стопом незапослености у ЕУ. Као незапослени воде се сви који немају минималну зараду од око 1.200 евра и не уплаћује им се пензијско и здраствено осигурање. Када би се у Француској увели немачки закони о раду, јасно је да би већ због начина пребројавања, незапосленост била смањена бар за пола. Француска је презадужена и свакодневно узима нове кредите по веома ниским каматама да би отплатила старе. Уколико би се председник побунио и почео да спроводи предзиборна обећања, банке и крупна индустрија би му отказале „пријатељство“. То делимично објашњава зашто Оланд ништа није урадио да се уведу таксе за берзанске трансакције, да се приморају мултинационалне компаније да плаћају порезе уместо да све иде на леђа грађана и малих и средњих предузећа. Остаје међутим оно што највише забрињава – а то је како смањити незапосленост која износи 10 одсто. Послодавци у Француској тешко се одлучују да било кога запосле за стално јер је отпуштање административно и правно компликованије од развода. Зато запошљавају углавном на одређено време, а са таквим уговором о послу не можете ни да изнајмите стан, ни да дигнете кредит за стан. Предложени Закон о раду назван „закон Ел Комри“ по презимену министарке рада предвиђа, између осталог, измене које би олакшале отпуштања радника и фактички укинуле максимално радно време од 35 сати недељно – најкраће у ЕУ. Влада премијера Валса унела је неке компромисне измене о могућности да држава плаћа раднику одштету ако није отпуштен својом кривицом, као и да исти закони не важе за велике корпорације и мала и средња предузећа. Послодавци одбијају компромис, а удружени синдикати такође неће ни да чују. http://www.vesti-online.com/Vesti/Svet/562565/Olandu-banke-vaznije-od-naroda