Поука у трећу, Крстопоклону недељу Великог поста
Свети праведни отац Јован Кронштатски Ради олакшања подвига поста, Света Црква је установила изношење животворнног Часног Крста Господњег у саму средину поста. Ко истински пости, тај неизбежно трпи невоље плоти, упорну борбу са духом плоти и као завршетак свега – махинације ђавола који на нашу душу делује преко разних помисли које доносе велику тугу, нарочито онима који још нису учвршћени и који су несавршени у хришћанском битисању. Ради утехе таквим постиоцима се тада и износи на поклоњење и на срдачно гледање и целивање животворни Крст Господњи и ради олакшања њиховог подвига. Да се не лише Његове утехе ни они који не посте истински пост или уопште не посте, да сваки приђе с вером и љубављу и да на њему целива Спаситеља. Да божанствени Страдалац са Крста Свога научи све важној обавези хришћанина – посту и умртвљењу грехољубивог тела нашег. Пошто Крст сам по себи изазива на причу о љубави, онда ћемо и ми данас нешто рећи о величини љубави Божије пројављене са Крста, како би у хладним срцима пробудили љубав ка Богу и животу достојном хришћанина. У самој стварности, ради се о недокучивој дубини љубави Бога Твроца која је изражена на Крсту према твари Његовој, човеку. Творац Неба и земље, свега видљивог и невидљивог, Тај Који је на Небу засијао сунце, месец и безбројан број звезда; Тај Који је излио ваздух ради дисања свега живог; Који је разлио воду по лицу земље; Који је прекрио биљкама целу земљу, Који плоди, уздиже и храни све живе твари, Тај Јединородни Син Божији изволио је да постане човек ради спасења палог по својој вољи од живота у смрт човека, да претрпи за њега страдања најужаснија на Крсту и смрт најсрамотнију – како би Његова страдања била замењена правосудним Оцем небеским, као сопствена страдања читавог човечанства, свих времена и места, и како би се на тај начин човечанство, предано Му вером и љубављу, избавило од незамисливих вечних мука у паклу и од друге смрти. Човек коме очи срца нису потамнеле, види такву бесконачну љубав великог свемогућег Бога према грешном човеку и не може да не плаче од осећања безграничне љубави Божије лијући сузе љубави и благодарности, немајући принети ништа друго осим својих суза. Ономе, Коме су драге наше сузе љубави. Али како се велики део нас одазива на овакву љубав Божију? Неосетљивошћу, спремношћу да по други пут распну Сина Божијег свим могућим пороцима, свакојако угађајући својој грешној плоти, јер као да је велики број међу нама заборавио на Крсна Страдања Господа Исуса Христа, па живимо уопште не ради Неба и душе своје, него ради земље и ради тела свога и једва да, по упутствима Цркве, пристајемо да откажемо од захтева свога тела и сувишног јела на само неколико дана. И тако, ми сами се на све начине удаљавамо од свог спасења. Спаситељ на Крсту је пострадао за нас, али нас та страдања не интересују. Он нам је заповедио да свако ради свога спасења узме свој Крст и да Њега следи у небеској слави, а ми не желимо ни да чујемо за указани нам лек, на умртвљење плоти са страстима и похотама, него се још јаче старамо да удовољимо својим страстима, испуњавајући своје похоте. Шта то значи? Такав ће бити и крај. Бићемо прогутани вечним огњем и нећемо добити ни капи освежавајуће у том пламену геене – зато што смо овде имали сва могућа освежења, сва могућа задовољства за грешну плот. Не дао Господ! Брже – према Крсту, док нам Распети на Крсту још увек даје Своју милост. Амин. Превод ФСК са руског: http://ruskline.ru/analitika/2016/04/02/pouchenie_v_tret_yu_krestopoklonnuyu_nedelyu_velikogo_posta/