Михаило Меденица: Србија побеђује – човек који је родио сам себе
Право да вам кажем- уживам у овим харлекинским предизборним урадцима, који су на кратко бацили у запећак рекламе за креме против шуљева, курјих очију и препарате за потенцију! Омиљена ми је, наравно, она владајућа у којој нас знане јавне личности убеђују да је Александар Вучић налик „Афричкој шљиви“- не пада, или да је за будућност Србије бољи и од оне креме против бубуљица којом је становита баба „свог укуна спас’ла, а онда га и ожен’ла“, илити: „Ја сам мог унука Алековом чудотворном фотографијом спас’ла од митисера, а онда сам га и убац’ла у ботове“! Опозиционе ми делују мање занимљиво, као да је група анонимних алкохоличара на лечењу одлучила да изађе у јавност и проговори о својим мукама, више да човек саосећа с њима неголи да гласа, али горепоменуте су ми „врх“ што би рекла дечурлија. Да хоће да ме ангажују, да онако значајно замишљено станем у кадар и кажем коју о Великом вођи- загледам се у даљину, односно, извесно дивну будућност, заискри која суза радосница а ја одлучним, а опет гласом човека којем се жури да стигне нигде кажем: „Алека познајем откад је био сперматозоид! Од милиона других истицао се својом напредношћу, некако је најбрже и најодлучније грабио ка циљу, родивши се за свега две недеље- није Србија има времена да чека девет месеци на месију! Још у породилишту је имао подршку 52 одсто новорођенчади који су схватили да није мајчина сиса непресушна, већ да се само радом, ко пекар, може постићи да што пре изађу из пелена и проходају ка Европи не запостављајући дубак ни ка Русији! У вртићу је био наша васпитачица, другу нисмо желели! Само он је могао за мање од три минута од коцица да направи градове на води и компоту који смо добијали за ужиницу; фабрике; путеве; школице; да свечано отвори ормариће и упосли 265.000 васпитача! У основној школи је већ првог дана постао председник одељенске заједнице, потом и разредни старешина, а до полугодишта и директор школе, мада му никад није било до власти, већ онај пређашњи није ваљао, вукао нас је у ретроградну прошлост инсистирајући да зарезујемо оловке у десно и учимо историју која не почиње оног дана у породилишту када је на свет дошао ОН, који је, заборавих да поменем, сам извшио порођај, свечано пресекао своју пупчану врпцу, окупао и преповио себе, и ни једног тренутка није заплакао за разлику од осталих беба које су углавном имале ону физиолошку жутицу јер су веровале Пајтићу, Тадићу, Чеди и Живковићу! Средњу школу је завршио током великог одмора, на факултету је био најбољи студент у исторји универзитета и пре него што га је уписао, а памтим да је као директор Спортског центра „Пинки“ лично пунио базен кофу по кофу, и то стојећи у њему постојано кано клисурина и када је вода за две шаке била изнад његове главе. Добро памтим и Србију пре његове власти: го камен на камену, нигде људи, пустахија, прерија по којој су бесно тумарали бизони, атилопе и крда обесних слонова. Населио је, пошумио, донео прво семе жита, кромпира, купуса, паприке, железаре, Прокопа, радних места и евроинтеграција из лондонске гвождаре у којој је радио на тупљењу ексера и оштрењу визије Србије! Сећам се да никад није спавао! Евентуално мало у ходу, али и тада је говорио о стварима о којима нико није смео, разговарао са иностраним инвеститорима, одговарао на питања којима су новинари хтели да га испровоцирају мислећи да хрче, али узалуд им било… Зато ћу гласати за Вучића! Верујем му, а и добио сам сендвич, упаљач, хемијску и качкет! Наравно, и добронамеран савет шефа да посао није живот, лакше се изгуби у несрећи на бирачком месту неголи… Овај, гласаћу јер знам да само он може да укроти она бафала и тако повећа сточни фонд Србије, уз слонове са знаком „мерцедеса“, које же свечано али тихо, не желећи јефтине политичке поене, представити за који дан! Србија у коју верујем- Канада! Овај, пардон, Србија! Остајте овде, јер за сунце туђег неба немате, а и шта ће вам, горки сутамо залогаји хлеба, зато га овде и нема… (ФБ страница М. Меденице) извор: http://www.nspm.rs/hronika/mihailo-medenica-srbija-pobedjuje-covek-koji-je-rodio-sam-sebe.html