Брисање трагова

Ужурбана дипломатија, чести сусрети шефова држава, престројавање на геополитичким тачкама, премештање флота и трупа, уз стварање нових савеза и рушење старих – све то одликује данашњи свет. Уједно, подсећа на периоде уочи Првог и Другог светског рата, када су династије Рокфелер, Морган Чејз и Ротшилд, због финансирања ратних операција, али и планиране зараде у ратној индустрији, добиле карт-бланш за оснивање приватног државног трезора САД, а у њихове руке, након састанка у Бретон-Вудсу, предата је и штампарија долара. Од тада је супер држава, САД, постала приватно власништво, и то као дионичарско друштво. Према подацима из дипломатских извора, поред банкарског картела, арапски капитал има респектабилан улог у укупном капиталу САД. Привлачење арапског капитала процветало је у доба Џорџа Буша млађег. Да ли су тада Арапи, предвођени Ријадом, „купили лиценцу“ за рушење кула близнакиња? Kако да протумачимо податак да је брат Осаме бин Ладена, Салем бин Ладен, посредством James Reynolds Bath-а, Бушовог познаника још из раних седамдесетих, док су били у  тексашкој Националној гарди, уложио новац у Бушову нафтну компанију Arbusto Energy. Салем Бин Ладен  је основао и авио компанију осамдесетих година у Сан Антонију. Фамилија Бин Ладен изградила је све писте за авионе коалиције за време Заливског рата. Заузврат, САД су Ријаду омогућиле модернизацију оружја и прогласиле Саудијску Арабију за стратешког партнера. Од тада Саудијци, тј. Бин Ладенови, поседују акције у америчким привредним дивовима као што су General Electric (GE), Siti Group, Goldman Saks, Boing, Microsoft. Звона за узбуну звоне тек када се саудијски капитал почео преливати у think tank организације, које профилишу будућу политику Беле куће, односно Конгреса, као што су Савет за блискоисточну политику. Од тада се на Бин Ладенове гледа другачије, постепено су финансијски уништавани, неки и похапшени под оптужбом за подстрекавање тероризма. Да ли су Заливски рат и  убиство Садама Хусеина последица Садамовог одустајања од већ договореног инвестирања стотина милијарди долара у послове америчких и британских нафтних компанија на северу Африке? Како објаснити да је оперативац француске обавештајне службе стајао крај заробљеног Гадафија, и након наредбе коју је добио преко мобилног телефона, испалио хитац у Гадафијеву главу? Зашто је уопште Либија нападнута, а Гадафи убијен? Да ли зато што је Гадафи намеравао повући капитал од неколико стотина милијарди долара из САД и Британије, или је ућуткан да се не би сазнало да је Саркозију за изборе донирао 200 милиона долара? Брисање трагова траје до данас. Тај метод препознајемо када америчка авијација бомбардује циљеве у Исламској држави с намером да убије неког од њених челника. Уједно, запаљивим бомбама уништи се складиште новца, те тако сагори 800 милиона долара са «сиријским бројевима», новчаницама из штампарије у власништву ЦИА. Да ли ће «брисање трагова» захватити и Јацењука због уплетености Бајденовог сина у низ трансакција које је његова компанија, иначе пред банкротом, извела? Да ли је «брисање трагова» присутно у поруци коју је Викторија Нуланд пренела Кијеву приликом ненаданог доласка из Хановера, након консултација са Меркеловом 23. априла ове године. Узгред, након тих консултација, Немачка је је послала контингент од 4000 војника у Литванију. Нуландова је пренела поруку којом Кијев треба да «успава» Москву, и предложи специјални статус за исток Украјине, и изборе у тој регији. То, у ситуацији када од последица гранатирања свакодневно гину грађани Луганска, звучи као шала. Нуландова је наредила уједињење свих фракција, спровођење додатне обуке, и обећала немачко оружје. Брисање трагова подразумева уклањање не само људи, него и држава. Брисање држава предвиђено је  у циљу реализације „Пројекта за ново америчко столеће“, који слови за главни амерички стратешки план[1]. Карта „диктаторских земаља“ на Блиском истоку „случајно“ се поклапа са картом главних светских извора енергије у 21. веку. Одбрана, тј. отимање тих извора пројектује ратове који ће се водити наредних деценија. Зато је прегажена Либија, зато се атакује на Сирију. Алжир, Иран и Египат су на „дневном реду“. Након тога, Туркменистан, Казахстан, Азербејџан, Грузија, Чеченија, Бахреин, Уједињени Арапски Емирати. Чак се у наведеном контексту спомињу Саудијска Арабија и источна Турска, територија на којој живе Курди. На означеном простору налази се 75% светских резерви нафте и гаса. То значи да рат против тероризма Америка води у име компанија Ševron, Exson Mobil и Arco. Француска то ради за  Total Fina Elf.  Британци за British Petroleum и Royal Dutch Shell, и друге дивове од компанија које имају стотине милијарди долара капитала, а улажу га у поменуте регије. Запад због нафте, а под плаштом свргавања диктаторских и недемократских режима, отвара кризна жаришта и уводи тзв. „тенковску демократију“. Бжежински, Сорош и Кисинџер су сагласни да ће Украјина, али и Турска, водити рат против Русије „у име Европу“. Украјина је означена као кључна земља без које није могуће постићи распад Русије. Она је важан део сукоба са Русијом, преко које ће, у ствари, са Русијом ратовати НАТО. Прецизније, САД и ЕУ ће користити Украјину и све русофобе за испровоциран напад, а затим ће их „бранити“ од Русије. Поново је на сцени „развлачење“ руских ресурса и увођење додатних санкција. Циљ је исцрпити Русију кроз већи пад БДП, створити незадовољство у народу, а затим Украјина треба да испровоцира сукоб. Услов је да ЕУ обезбеди 20 милијарди долара за консолидацију Украјине, према прецизном Сорошевом прорачуну. Сорош, такође, цени да ЕУ Турској треба да обезбеди 9 милијарди долара у наредне три године, како би Турска могла пратити операције на Кавказу. Порошенко је сменио Јацењука, који је био препрека уједињењу фракција, а нарочито се противио радикалној десници. Ако Порошенко настави да у наредних шест месеци одбија прекид ватре на истоку Украјине, то значи да су се САД одлучиле за скори сукоб са Русијом посредством других, односно за прокси рат, што су усавршили на Блиском истоку. У прилог томе иде чињеница да су САД обавештајно и извиђачки присутне у Црном мору и на Балтику, уз планирано изазивање провокација. Сценариј хаоса није у интересу ни Украјине, ни Турске, ни балтичких земаља. Али јесте интерес опстанка финансијских кругова Лондона и Њујорка, и опстанка неолиберализма. Обама није успео да спречи стварање БРИКС-а, а рат са Русијом ће почети када БРИКС успостави свој вредносни систем и алтернативну светску валуту. Не сме се дозволити алтернатива пропалом долару и банкарском мафијашком картелу Лондона и САД. ЕУ је у томе колатерална штета. Актуелним захтевом, у виду упакованог Трансантланског споразума о трговини и инвестиционом партнерству (ТТИП), ЕУ се уништава економски и демографски. Потписивањем поменутог споразума финансијски сектор ЕУ би се ставио под контролу, са изузетком лондонског Ситија[2]. Обама је у Лондон на састанак са Камероном дошао поводом тог споразума, а не да би Британце уверио да остану у ЕУ. Веома осетљив, за демографију ЕУ важан сегмент, јесте део којим се ЕУ приморава да, попут трећих земаља, без царина увози, не само производе, већ и ГМО семе. ЕУ се компанијама попут Монсанта опирала годинама. У чему је стратешка опасност? Поред економског банкрота низа пољопривредника у ЕУ, због санкција које су Русији уведене, ЕУ треба да остане и без семена. Монсанто ће, као што је то учинио у Азији, Африци, и неким земљама Балкана, прво покуповати радње и дистрибутивне центре семена, и тако ће остварити монопол на семе. У чему је ствар? ГМО семе даје род, али је семе тог рода јалово, те се од Монсанта сваке године мора куповати ново семе. То је пут да Европом завлада глад. Мигрантски таласи, којима САД, користећи Турску, шаље милионе миграната, не само са Блиског истока, већ је у плану и да се део Африке пресели у ЕУ, су оружје којим ће се прво Немачка, а потом и остале чланице ЕУ, приморати да ставе потпис на „смртоносни“ уговор. Долар је важнији од ЕУ. Збигњев Бжежински, идеолог Трилатерарне комисије, на затвореном саслушању пред спољнополитичким одбором америчког Сената, наговестио је да би било добро да православље на Балкану буде уништено због утицаја који Русија има на православне народе, и да би након тога окршај са Русијом био лакше изводив. Бжежински иначе у вашингтонским утицајним круговима пласира тезу да ће након „сукоба цивилизација“[3] у свету остати само две религије, католичанство и ислам. Благонаклон став Брисела и Вашингтона према уништавању православних манастира на Косову треба посматрати у светлу теорије Бжежинског, теорије о брисању држава, народа, теорије о брисању трагова. [1] Прави назив гласи „Стратегија војне снаге и ресурси за нови век“ [2] Банкарски центар у Лондону. [3] Ово је синтагма коју је промовисао Самјуел Хантингтон у књизи „Сукоб цивилизација“