Светска здравствена организација (СЗО) поново је показала да је на услузи крупне индустрије објавивши „студију“ из које прозилази да је „веома мало вероватно“ да је супстанца глифосат, састојак већине пестицида, коју производи амерички концерн Монсанто, узрок канцерогених обољења код људи. Овај закључак објављен је само годину дана после упозорења Међународног центра за истраживање канцера, институције у саставу СЗО, да је глифосат канцероген. Иако је ово упозорење изазвало велику пажњу јавности, хемијска и агроиндустрија нису се предавале нити седеле скрштених руку и покренуле су своју армију лобиста у ЕУ у Бриселу. Резултат: панел стручњака који саветује Европску комисију по научним питањима једноставно је порекао оно што су изјавиле колеге из Међународног института објавивши да глифосат просто није канцероген. Употребљена је класична формула крупне индустрије шта год да је у питању – било осиромашени уранијум, било пластичне амбалаже, било пестициди или ГМО – нема доказа да је канцероген. Европска комисија тако је могла, упркос извесној нелагоди, да изађе пред Европски парламент са препоруком да се глифосатима продужи дозвола за употребу за 15 година. Ипак, довољно посланика није излобирано па је ЕП у необавезујућој резолуцији усвојио препоруку да се дозвола продужи само за седам година. Пошто садашња дозвола за глифосате истиче у јуну, потребно је пре гласања ојачати „научну“ одбрану глифосата. Зато се индустрија окренула поново Светској здравственој организацији која је сада пожурила да изда саопштење да је „мало вероватно“ да ће они који употребљавају пестициде са глифосатима оболети од канцера као и они који једу храну третирану пестицидима. Исти је случај био са осиромашеним уранијумом пре 15 година. У монографију су ушли само „подобни“ радови а остали нису узети у обзир. После тога сви могу да се позивају на „студију“ СЗО као реч науке. Тврдњу СЗО да глифосат није канцероген тумачи немачки портал Дојче виртшафтс нахрихтен истичући да је Светска здравствена организација или „хаотична група или је под страховитим притиском“. Агенција Ројтерс такође се бави спектакуларним обртом, позивајући се на анонимне експерте Светске организације за храну (FAO) и СЗО, који тврде да хемикалија не изазива промене у људском генотипу, а да притом не износе ниједан доказ за то. Немачки Шпигелконстатује да нове процене стручњака из СЗО и FAO иду на руку коначној одлуци у Бриселу. – Експерти су након детаљне анализе свих доступних података закључили да за конзументе трагова глифосата у исхрани не постоје здравствени ризици – рекла је за за онлајн издање овог недељника Ангелика Тричер из СЗО. – Од државних органа се захтева да поставе и контролишу граничне вредности у циљу заштите потрошача. Наравно, мора се узети у обзир да су пестициди по себи токсични. Отуда је одговорније опхођење са њима основна претпоставка за заштиту здравља. Зашто се СЗО на услузи крупне индустрије? Зато што индустрија финансира СЗО. У почетку после Другог светског рата СЗО се као део мреже организација УН финансирао искључиво из државних буџета, а заједнички циљ је био унапређивање светског здравља. И поред великих успеха као што је искорењивање вариоле седамдесетих година под руководством Јапанца Накаџиме, почиње финансирање из приватних извора које је сада достигло две трећине укупног буџета тим пре што је већина држава презадужена и у касама има дефиците. Систем приватног финансирања омогућио је крупној индустрији да стави науку под ноге. Тако на пример велике прехрамбене индустријске фирме финансирају студију СЗО о дечјем дијабетесу. Какву објективност очекивати од такве студије? У време афере свињског грипа испоставило се да је стручњак СЗО који је прогласио светску епидемију имао финансијско-уговорне односе са фармацеутском индустријом и произвођачима вакцина. Зато ништа од СЗО не треба да чуди. Њени функционери шта год да раде заштићени су имунитетом, имају високе плате и пензије, не плаћају порез – једном речју живе као повлашћена каста за то да не би „таласали“, а то се зове „легална“ или „мека“ корупција. Французи против Европска унија ове недеље гласа о даљој дозволи за пестицид. Француска је сигурно против, а уколико њена министарства не постигну сагласност, Немачка ће се уздржати од гласања, чиме се доводи у питање већина у ЕУ за продужетак дозволе. Подељена Немачка У Немачкој је велика коалиција такође у колизији што се тиче наставка коришћења глифосата. Министарка за заштиту животне средине Барбара Хендрикс је најавила да ће министарски ресори које води њена партија SPD гласати против продужења лиценце, док је министар пољопривреде Кристијан Шмит из баварске CSU изјавио да нема „никакво разумевање за такву назадну одлуку Хендриксове“. Злочинац помагао СЗО У време док је био на челу СЗО Јапанац Накаџима у финансијску помоћ позвао је и земљака Сасакаву, иначе бившег ратног злочинца који је после одслужене казне у затвору после рата постао један од главних власника ланца коцкарница у Јапану. Сасакава је основао и фондацију и финансирао бројне пројекте не кријући амбицију да добије Нобелову награду која му ипак никада није додељена. Профит у милијардама Глифосат се користи још од 70-их година у европској пољопривреди. Према једном истраживању Универзитета у Гетингену, хемикалија се користи на 37 одсто њива у Немачкој. Монсанто га продаје под називом RoundUp и прошле године је остварио обрт од 4,8 милијарди долара. Такође, и други концерни производе овај пестицид, између осталих и неки из ЕУ и Кине. Врло је вероватно да су ови концерни извршили велики притисак на ЕУ. извор: https://facebookreporter.org/2016/05/17/светска-здравствена-организација-сз/
