Aнкарa спрема одговор Берлину

И . СТАНОЈЕВИЋ ДАН пошто је немачки Бундестаг усвојио резолуцију о геноциду над Јерменима у Отоманској империји, из Анкаре стиже ред осуда, ред опроста. Председник Турске Реџеп Тајип Ердоган најављује да ће Анкара предузети „одговарајуће мере“. Премијер Бинали Јилдирим истиче да је Берлин направио историјску грешку доношњем таквог документа, али и чињеницу да су Немачка и Турска „два савезника, веома важна један другом“.   - Тамна страна сопствене историје не може се затворити блаћењем других народа – написао је на „Твитеру“ шеф дипломатије Мевлут Чавушоглу, алудирајући на Холокауст над Јеврејима у Хитлеровом Трећем рајху. Немачка канцеларка Ангела Меркел настоји да смири ситуацију изјавама да Немачку и Турску много тога повезује и да размимоилажења по појединачним питањима неће утицати на узајамно и стратешко партнерство. И Анкара је донекле спустила лопту. Турски премијер Јилдирим каже да нико не би требало да очекује да ће се односи одједном у потпуности погоршати због ове одлуке или сличних одлука. Шеф турске владе додао је да све то, ипак, не значи да Анкара неће реаговати. Сви медији истичу да је Немачка наљутила Турску у веома незгодном моменту, управо сада када је Анкара неопходна за савладавање мигрантског таласа. КАМЕРОН: ТУРСКА НЕЋЕ УСКОРО У ЕУ Британски премијер Дејвид Камерон поручио је да Турска сасвим сигурно неће ући у ЕУ у овој деценији. Доводећи ту своју констатацију у везу с мигрантском кризом, он је у причу увео и своју земљу, додавши да је контрола избеглица могућа само уколико Велика Британија остане у ЕУ. Експерти најављују да ће заоштравање на линији Берлин – Анкара довести и до напетости између Немаца и немачких држављана турског порекла који живе у овој земљи, а чији број премашује три и по милиона. Међу Немцима су дубоке поделе око називања јерменског страдања геноцидом настале још много пре изгласавања резолуције. Ни на страни „погермањених“ Турака нема сагласности са званичним ставом Анкаре. Немац турског порекла Џем Оздемир, копредседник Зелених, један је од главних заговорника да се, прошле године одложено, гласање о резолуцији на крају „прогура“ на дневни ред Бундестага. Оздемир је потомак Черкеза, јер му је отац припадао овој етничкој групи са северозапада Кавказа. Једини који безрезервно поздрављају резолуцију су Јермени, чија популација у Немачкој није велика – око 50.000 – али је, кажу познаваоци, утицајна. http://www.novosti.rs/%D0%B2%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B8/%D0%BF%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D0%B5%D1%82%D0%B0.479.html:608510-a%D0%BD%D0%BA%D0%B0%D1%80a-%D1%81%D0%BF%D1%80%D0%B5%D0%BC%D0%B0-%D0%BE%D0%B4%D0%B3%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D1%80-%D0%91%D0%B5%D1%80%D0%BB%D0%B8%D0%BD%D1%83