Намерно гурнут у руке Хрвата?

Како је кренуло, избегли Срби из Хрватске немају више сигурне земље за себе, јер и две деценије од завршетка ратних сукоба, њихова имена у сваком тренутку могу да се нађу на хрватским тајним оптужницама, а они да буду изручени тамошњим судовима и поред недовољно аргументоване оптужнице. Ни чињеница да су нови дом пронашли у Републици Србији, као матичној држави свог народа, не олакшава им ову кафкијанску позицију. Последња два случаја хапшења управо на то упућују. принтсцреен Тајна оптужница: Дујановић није знао да је на потерници Македонске власти су у преподневним часовима у недељу ухапсиле Вељка Дујановића (55), по хрватској Интерполовој потерници због „наводног ратног злочина на подручју Дарувара“. Вељко, иначе држављанин Републике Србије, али пореклом из Хрватске одакле је избегао 1996. године, кренуо је са супругом и таштом у Грчку на одмор. То што им се десило, прво на српском, а затим на македонском граничном прелазу, одредиће судбину њихове породице. Вељкова кривица у магли Вељко Дујановић се сада налази у истражном затвору у Скопљу док чека одлуку да ли ће у наредних 40 дана бити изручен Хрватској. У наредних најкасније месец дана из Хрватске у Македонију треба да стигне оптужница, док је за сада адвокат имао само увид у опис Интерполове потернице. – Ту се наводи да је је Вељко 1991. године као припадник неких војних или паравојних формација ухапсио неке људе на територији неке општине у Хрватској и одвео их у затвор где су они наводно касније убијени. Али, то је све без икаквог конкретног описа кривичног дела, што треба да добијемо у хрватској оптужници и то најкасније за тридесетак дана – каже Двојаков. - Службеница на прелазу Прешево нам је узела пасоше и потом отишла у управну зграду, где се задржала сат времена. Када се вратила, мој супруг је питао да ли је све у реду, а она нам је одговорила да јесте и да можемо да наставимо пут. Када смо стигли на македонски прелаз, поново су нам узели документа и после два сата чекања супруг је отишао да види шта није у реду. Тада му је македонска полиција рекла да постоји хрватска Интерполова потерница за његово хапшење. Вратио се до наших кола сав избезумљен, загрлио ме и рекао да ће бити ухапшен – прича за „Вести“ Вељкова супруга Гордана. Мешају наркотике и ратни злочин! Адвокат Двојаков ће тек данас имати прилику да види свог брањеника, док ће породица морати да причека још недељу дана. У разговору за „Вести“, Вељков бранилац упозорава да је основ за уручење веома контроверзан. – Нелогична је формулација, јер се Хрватска позива на повреду свог закона о наркотицима и истовремено на чл. 20. став 1. Кривичног закона који се односи на ратне злочине. Нема правне логике – чуди се Двојаков, бивши помоћник македонског министра правде. Она инсистира да држава провери идентитет женске особе која је била на српској страни границе и која им је вратила документа са уверавањима да је све у реду. - То вам је као када полицајац задужен да упозори на провалију дубоку пет метара, возача пропусти и каже му да је пролаз безбедан. Наша држава може да провери ко је у то време радио на граничном прелазу и да ли је тачно да је ова жена албанске националности и да је мог супруга практично свесно гурнула у ватру. Да је знао да постоји оптужница, Вељко би остао у Србији, јер сви знамо да изручити неког Србина Хрватској исто што и изручити га у Хаг, где је унапред осуђен – прича Гордана. Све више оптужених Срба Према подацима Документационо-информационог центра Веритас, на основу међународних потерница које је расписао Биро Интерпола у Загребу, широм света је до сада ухапшено 158 Срба из Хрватске и бивших припадника ЈНА, од којих су 53 изручена Хрватској. Процесуирања Срба пред хрватским правосуђем интензивирана су у последње две године, а посебно од почетка ове. – Апсурдно је да што више времена протиче од завршетка рата, а ускоро ће бити 21 година, све се више Срба процесуира у Хрватској и тек покоји припадник оружаних снага Хрватске – примећује директор Веритаса Саво Штрбац. Она најављује и да ће лично поднети кривичну пријаву против дотичне женске особе. И македонски адвокат којег је Вељкова породица ангажовала на препоруку српског конзулата у Скопљу, не може да схвати како Вељка српски органи нису упозорили на потерницу. - Да су га ваши упозорили не би дошло до овога, јер Србија има устав који забрањује изручење сопствених држављана. Немогуће је да на граничном прелазу Прешево нису имали увид у потерницу. Када се прође биометријска пасошка контрола, мимо воље службеника, софтверски систем сигнализира да постоји Интерполова потерница и службеник то мора да види на екрану. Да су могли да га упозоре – могли су, и право је питање зашто то нису учинили – каже адвокат Рубин Двојаков. Гелери још у телу Гордана негира да је њен супруг починио ратне злочине. Наводи да је Вељко свега три месеца био у Хрватској када је почео рат и да су Дарувар напустили када им је уништена кућа. Из Бањалуке су их пребацили у источну Славонију у јануару 1992. где су у селу Ловас били све до 1996. године. Ту се запослили, он као аутомеханичар, а она као комерцијалиста у задрузи. – Мог супруга су као припадника територијалне одбране пребацили код Бихаћа 1994. или 1995, да помогну у одбрани од муслимана. Тамо је и рањен и још увек има гелере у себи – наводи Гордана, и сама инвалид са преживљеним можданим ударом. Од шока због хапшења на македонском прелазу имала је и епилептични напад. То питање се намеће и јавности у Србији, поготову што је само дан пре Вељка по хрватској потерници ухапшен и Ранко Џелајлија (57), његов земљак из истог славонског села Батињани. Џелајлију су српски органи ухапсили на београдском аеродрому, док се спремао на пут у Шведску код ћерке? Отуд не чуди што се ова нова учестала хапшења по хрватским потерницама, и интерно или чак активно учешће државе Србије у њима, доводи у везу са условљавањима Загреба. Тако песник Матија Бећковић цинично примећује да је чуо како ћемо „зарад отварања преговарачких поглавља 23 и 24 морати да ухапсимо и изручимо исто толико Срба“. http://www.vesti-online.com/Vesti/Srbija/577153/Namerno-gurnut-u-ruke-Hrvata