Развод на британски начин

Борис Степанов Уочи референдума у Британији Дејвид Камерон и европски функционери су покушавали да заплаше милионе британских становника страшним последицама напуштања Европске уније. Евроскептике то није узнемирило. Они су чврсто ишли према свом циљу и успели су да убеде своје истомишљенике да је време дa се једном заувек растану са Бриселом. Еврооптимисти су признали свој пораз ујутро 24. јуна. За развод су гласали они који својим радом зарађују за живот и који не желе навалу јефтине радне снаге. Они који су хтели обнову независности Уједињене Краљевине и ред у сопственој кући, којима су почеле да прете стотине хиљада избеглица са Блиског Истока, Севера Африке, Авганистана и Пакистана. Миграција коју нису успели да обуздају ни Меркел, Туск, Јункер и Оланд. Бирач је одлучио да не треба да тоне заједно са Бриселом и Берлином, већ да је много једноставније да престане да издржава сиромашне земље Источне Европе, а да се порези троше на сопствено становништво, да се брине о младима, да се смањи незапосленост. Поборници напуштања ЕУ су победили, пошто су сакупили 51,9%. Разлика није баш велика, али је ипак врло симболична. Британци су успели да се изборе за свој суверенитет и показали су Обами и Ангели Меркел да њихов избор мора да се поштује. Да се Лондону диктирају правила игре из Вашингтона и Берлина преко њиховог човека Дејвида Камерона сада више неће бити могуће. Премијер одлази са премијерске дужности у октобру. Политичар Камерон је схватио да је изгубио и да неће бити баш једноставно подићи се после тако јаког нокаута. На губитку је не само премијер, већ и његова Конзервативна партија у којој су одавно заборавили да Велика Британија своје проблеме може да решава самостално, без инструкција и наређења из штаба ЕУ у Бриселу. Живот мора да се живи сопственом главом, а не да се чека да за тебе мисле други. Хоћу да нагласим да поборника изласка Британије из Европске уније има преко милион и двеста хиљада људи више од оног броја који је за останак у браку са Европом. А њу, како су одавно сви приметили, све више растурају противуречности, кризе које важни бриселски бирократи никако не могу да реше. Час квалификација не дозвољава, час личне амбиције? Јучерашњи просечни регионални политичари, пошто су добили власт над читавом Европом и 508 милиона њених становника, себе су затрпали таквом количином папира да све то систем води према потпуном рушењу. Евроскептици су то разумели и почели да се спашавају од неквалификоване управе из Брисела. У Великој Британији су се нашли људи који су рекли одлучно НЕ, и сада њихов пример могу да следе и други. Ако не на другим местима, а оно у Француској, Мађарској, Шведској, Холандији се већ чују гласови који траже ослобођење од „бриселске и вашингтонске тираније“. За годину дана су избори у Немачкој, ни тамо нису превише задовољни њиховом госпођом Меркел која сада и без дружења са Дејвидом Камероном може да се нађе на политичком рубу. Треба на време ослушкивати глас народа и не заборављати да је обичан бирач тај који власт даје политичарима, и који од њих захтева одговорност када они то забораве. Тако да се ситуација у Европи после 23.јуна јако променила – дошло је до политичког земљотреса. Важно је да се он не понови у догледно време. А шта континент потреса – то показују политички сеизмографи. Најважније је да не почне да се тресе из основа и да се Европска унија не затрпа потпуно.