Допинг контроле америчких професионалних лига „мазе“ своје клубове и играче

У NHL НИ ЗА ПОНОВЉЕНИ ДОПИНГ НЕМА НИ 8 ГОДИНА НЕИГРАЊА НИ ДОЖИВОТНЕ СУСПЕНЗИЈЕ Супербол У америчкој Националној фудбалској лиги (NFL), чије је финале – Супербол – постало малтене национални празник, такође се користи сопствена листа забрањених супстанци. На пример, тестостерон се не сматра допингом за NFL играче, јер се ова супстанца налази у организму, и због његовог вишка нико неће покретати поступак и тек неће започињати судски процес. А супстанце, које не могу помоћи побољшању резултата се уопште не узимају у обзир приликом обављања медицинских тестова И у NBA су антидопинг правила веома демократска. Постоји колективни уговор, којим је прописна забрана за лаке и тешке дроге, за стероиде и низ других препарата, као и за супстанце које маскирају њихово дејство. Четири пута у току сезоне се играчи тестирају, укључујући и припреме у предсезони. За прво падање на тесту следи грејање клупе од 10 утакмица, за поновљени прекршај – 25. Тек после трећег пута следи суспензија од годину дана Русија годишње прослеђује у буџет Антидопинг агенције око милион долара – око 700-800 милиона као аванс, а преосталих 300-400 као донације за истраживања WADA од којих је, додуше, одустала 2016. године. Тренутно више од Русије у антидопинг организацију улажу само Канада – 1 милион долара, Јапан – 1,5 милиона и САД – 2 милиона долара         РУСКИ олимпијци су десетковани отпутовали на највећу светску смотру спорта у Бразилу. Само због препарата мелдонијума, који његов творац, који је иначе Летонац, не сматра допингом.         Допинг-хајком на Русе дириговали су, наравно, Американци. Чак и не кријући превише да су им побуде политичке и геополитичке. На истој таласној дужини били су и Британци и Немци.         Због свега, има смисла завирити иза завесе формалне борбе против допинга на светском плану.         Светска Агенција за борбу против допинга (WADA), формирана крајем 1999. године, а замишљена је као независна организација која ће координирати борбу против допинга на међународном нивоу.         Тренутно ова независна организација сваке године добија донације од влада у свету, које нису сразмерне њиховој величини и моћи.         Русија годишње прослеђује у буџет Антидопинг агенције око милион долара – око 700-800 милиона као аванс, а преосталих 300-400 као донације за истраживања WADA од којих је, додуше, одустала 2016. године. Тренутно више од Русије у антидопинг организацију улажу само Канада – 1 милион долара, Јапан – 1,5 милиона и САД – 2 милиона долара.         Доприноси других влада су вишеструко мањи.         Кодекс WADA, основни документ светске анти-допинг заједнице, последњи пут је претрпео измене 2015. године, када су пооштрене казне за прекршаје. На снагу је ступио 2004. године.         Потпис испод овог документа значио је пролаз у свет великог спорта, и често не само олимпијског и параолимпијског. Документ је усвојен од стране свих националних антидопинг-агенција, свих водећих спортских савеза и од низа других организација, које су тиме демонстрирале своју посвећеност борби против допинга под покровитељством WADA. Међутим, неке организације и даље игноришу светли покушај WADA да се бори са преступницима па и даље функционишу по својим правилима. И то раде прилично успешно.         Можда и најважнији пример су – комерцијално успешне прекоокеанске лиге, који не користе услуге WADA за допинг контролу, и које не плаћају адекватне обавезе. Наравно, тамо не влада потпуна некажњивост, већ се лиге задовољавају интерном контролом. При чему играчи ових лига учествују на Олимпијадама и светским првенствима, где их тестирају антидопинг агенције под покровитељством WADA.         На пример, Национална хокејашка лига (NHL) има своју листу забрањених супстанци и своје казне. Нико неће суспендовати играча на четири године због једне повреде правила, за такаво дело хокејаш ће пропустити свега 20 утакмица. За поновљени прекршај – не чека га ни 8 година ни доживотна суспензија, већ „бановање“ са 60 утакмица.         После трећег пута, прекршиоцу прете две сезоне „одмарања“. Казне су много хуманије са тачке гледишта закона WADA, али за играче такве мере – сигурно не значе зелено светло за употребу допинга. Са сваком пропуштеном утакмицом они губе значајну количину новца, тако да то нико не жели. Ипак, годишње се дешавају 2-3 случаја да у NHL неко пада на тестовима, углавном на лаке дроге. Али све то пролази „без хистерије и скандала“, тако карактеристичних за неке сличне случајеве у олимпијским спортовима.         Ове године, у светлу сензационалног скандала са мелдонијумом, због кога је на прошлогодишњим тестовима пао огроман број спортиста, NHL је изашао са саопштењем, у којем је истакнуто да неће разматрати питање стављања мелдонијума на листу забрањених супстанци, јер је нејасно, колико играча га је могло користити, с обзиром да није био забрањен.         А да ли знате, зашто се лига понаша тако разумно? Зато што је то комерцијално такмичење, у којем су установљена правила и ограничења, и што је најважније – у њему се праве паре. Стога лиги није потребно да постоји неко споља ко ће одређивати како треба или како не треба да се понашају, кога да кажњавају и због чега.         Али не, ово није легализација допинга и корак ка укидању сваке контроле.         Лига не „жели да пљује“ на своје звезде, нити жели да их губи због изненадне смрти услед овердоза забрањеним супстанцама. У лиги и даље постоји контрола, постоје казна и постоји статус „чистог спорта“. Али, ипак без свакаквих интервенција и покушаја утицања на лигу споља.         Да ли можете да замислити да неко дисквалификује „Тампа Беј“ или „Ајлендерсе“ због три допинг-теста за редом? Или да забрани хокејашима лиге да играју за националне селекције, јер је за годину дана било више од пет позитивних узорака? Цифре могу бити свакакве, али оба питања изазивају смех и узвик „Каква глупост!“. И, тако је.         Ево још неколико примера вишемилионског комерцијалног успеха, где антидопинг правила не праве шоу, већ су само мера контроле.         Национална фудбалска лига (NFL), чије је финале – Супербол – постао малтене национални празник, такође користи сопствену листу забрањених супстанци. На пример, тестостерон се не сматра допингом за NFL играче, јер се ова супстанца налази у организму, и због његовог вишка нико неће покретати поступак и тек неће започињати судски процес. А супстанце, које не могу помоћи побољшању резултата се уопште не узимају у обзир приликом обављања медицинских тестова.         Резултати тестова нису доступни јавности, али ако се догоди случај позитивног теста, играчу следе санкције. У зависности од тежине прекршаја биће дисквалификован са одређеног броја утакмица – као и у хокеју. Овде сматрају нерационалним суспендовати играча на сезону или више њих. При разматрању ствари у NFL-у, руководство се води здравим разумом и тренутним околностима, а често су вођени претпоставком невиности, коју WADA категорички одбацује.         Главна бејзбол лига (MLB) се прилично снажно бори против „нечистоће“ у вези са допингом. Овде за прву грешку играч пропушта 50 утакмица, а за трећи прекршај бива дисквалификован доживотно. Овакав оштар приступ је повезан са одлуком лиге да појача правила контроле. Међутим, професионални бејзбол нема ништа заједничко са WADA, нити планира да има.         Истим путем иде и NBA, где су антидопинг правила веома демократска. Постоји колективни уговор, којим је прописна забрана за лаке и тешке дроге, за стероиде и низ других препарата, као и за супстанце које маскирају њихово дејство. Четири пута у току сезоне се играчи тестирају, укључујући и припреме у предсезони. За прво падање на тесту следи грејање клупе од 10 утакмица, за поновљени прекршај – 25. Тек после трећег пута следи суспензија од годину дана.         Наравно, са тако „меким“ стандардима нико неће утврдити, које супстанце играчи уносе у организам између тестирања, уз то однос према допингу у лиги је веома различит, постоји много гласина о абнормалним физичким подацима низа играча и њиховој лудачкој издржљивости, упркос згуснутости распореда . Међутим, лига на прво место ставља задатак прављења новца, а то укључује озбиљан посао на стварању имиџа лиге. Зато нико не жели да изгуби репутацију због независних допинг истрага типа „сви у NBA седе на стероидима“, као ни због позитивних узорака истих тих звезда.         Али, главно је то, што став, да у професионалном спорту нема борбе против допинга или да се тамо прекршајима гледа кроз прсте, одговара, веровали или не, пре свега WADA.         Ово, наравно, нису сви примери лига, које успешно спроводе интерну контролу, али и у другим лигама прича је иста. Због позитивног узорка се не прави скандал, казна није толико оштра, и што је најважније – постоји претпоставка невиности. И нема никаквих принципа колективне одговорности, који су се однедавно појавили у неким поступцима…         Данас је спорт као бизнис, и не може бити изненадног спољашњег утицаја и било какве произвољности. Зато WADA не треба да има везе са њим.         Превео: Срђан Ђорђевић извор: http://fakti.org/sport/doping-kontrole-americkih-profesionalnih-liga-maze-svoje-klubove-i-igrace