“Рат санкцијама”: нови губици Европске уније

Министарство за економски развој Русије опубликовало је карактеристичну статистику – коју многи на Западу, као и раније, радије игноришу. Из ове статистике следи да су земље ЕУ, САД, Канада, Норвешка и Аустралија изгубиле због “рата санкцијама” које су саме иницирале, годишње тржиште од 8,6 милијарди долара. У природном показатељу извоз прехрамбених производа из тих држава смањен је за 98,9% – са 4,331 милиона тона до 45,6 хиљада тона. “Може се констатовати да је губитак тржишта са Руском Федерацијом еквивалентан суми скраћења тог извоза пољопопривредних производа из горе наведених земаља” – истиче се у саопштењу руског Министарства за економски развој. Ресор је такође навео и приближну оцену губитака земаља ЕУ изражену у ценама и тај губитак износи 50 милијарди евра годишње. То чини отприлике 0,4% укупног девизног унутрашњег производа ЕУ. [http://www.vestifinance.ru/articles/73561] Цифра није мала ако узмемо у обзир да је током 2015. године по подацима агенције Eurostat, укупан економскми раст земаља ЕУ износио 2% од БНД, а за државе еврозоне – 1,7%. Још карактеристичнији показатељи су релативни подаци за последњу деценију – који омогућавају да се урачуна не само и период финансијско-економске кризе, него и “сите” за ЕУ године. Према подацима Eurostat, почевши од 2004. године, економија целе ЕУ је расла у просеку за 1% годишње. У еврозони тај раст је износио 0,8%. [http://ec.europa.eu/eurostat/tgm/refreshTableAction.do?tab=table&plugin=1&pcode=tec00115&language=en] На тај начин “рат санцијама” са Русијом практично је “изјео” отприлике половину средњег годишњег економског раста у ЕУ. Но, то су усредсређени подаци за целу Европску унију. Још очигледнија слика се добија ако је екстраполирамо на поједине земље и узмемо у обзир не само директне, него и индиректне трошкове. Тако, у складу са подацима стручњака холднга General Invest, само током 2014. године – у првој години деловања санкција – губици само италијанских компанија које су директно трговале са Русијом, износиле су отприлике између 20 и 22 милијарде евра. Овде улазе и губици не само оних компанија које су директно трговале са Русијом, него и оних које су биле присутне на руском тржишту посредно, преко других земаља-чланица ЕУ. Италијански часопис La Stampa је забринут: “Због санкцијског рата са Русијом дошло је до “савршене олује” услед чега је силно пострадала италијанска производња. Наш извоз у Москву се прошле године буквално урушио (опао је за 34%) са 10,7 милијарди евра у 2013. години, до 7,1 милијарде у 2015. години”. “Област машинске индустрије на коју је отпадало 34% целокупног извоза у Русију, у 2015. години је изгубила 648 милиона евра, текстилна индустрија – 539 (минус од 31%), аутотранспорт – 399 (минус 60%), сектор обуће – 369, сектор намештаја – 230” – наводи податке ово издање. [http://www.lastampa.it/2016/07/01/economia/cos-la-guerra-dellexport-con-putin-ha-messo-in-ginocchio-il-made-in-italy-DSnXpU5fcdfkQPb502bVPI/pagina.html] Италијански стручњаци се не налазе случајно међу онима који већ одавно говоре о погубности “санкцијског рата” са Русијом. Управо Италија, у месецима који долазе, може бити та бомба која ће разорити крхку финансијску (а самим тим и политичку) стабилност у Европској унији. «Brexit није ни изблиза најсложенији проблем са којим ће морати да се суоче у Европској унији. Излазак Велике Британије из ЕУ и последице тог догађаја на европску економију и политику завређују пажњу, но, према мишљењу многих стручњака, има и већих невоља. Финансијска криза у Италији представља ту болест која може да уистину доведе до растурања Европе” – прогнозира Рафаело Лорето на таласима “Радио Слобода”. [http://www.svoboda.org/content/article/27855641.html] “Плашим се да ће ситуација у Италији и њене последице за целу Европу представљати главни макрополитички ризик друге половине ове године” – потврђује Федерико Санти, аналитичар консалтинг групе политичких ризика Eurasia Group. У банкарском систему земље скупио се огромни баласт неуредног сервисирања кредита – у том смислу “захваљујући” и агресивној политици Немачке и Deutsche Bank, које користе кризу у еврозони да би ојачали сопствене позиције. Владини чиновници у Италији саопштавају о 200 милијарди евра “лоших” кредита (око 10% од њиховог укупног обима), међутим, независни стручњаци су овде додали још 160 милијарди евра сличних кредита – што подиже њихову вредност до линије 15-20% (показатељи без преседана за национални банкарски систем, који су упоредиви само са Грчком). Посебно у трећој по величини италијанској банци – Monte dei Paschi di Siena – обим несервисираних кредита износио је у 2015. години 46,9 милијарди евра. Кабинет Матеа Ренција је већ ступио у жестоку полемику са Берлином, оптужујући их за неспособност и непостојање жеље да се ефикасно реше финансијски проблеми еврозоне и тражио да се омогући националним владама да предузимају сопствене антикризне мере, полазећи од конкретне социјално-економске ситуације – у том смислу и да спроводи рекапитализацију дугова. Исувише много тога и политичког и финансијског у Италији је стављено на карту, да политичари не би донели план за рекапитализацију италијанских банака” – сведочи Николас Спиро, стручњак компаније Lauressa Advisory. Притисак на владу Ренција по том питању чини и опозициони покрет “Пет звезда”, који сматра неопходним да се спроведе референдум о изласку земље из еврозоне. Међутим, Брисел и Берлин се не одлучују за доношење сопстевних хитних мера ради спасавања банкарског система Италије, на рачун новца европских порезника – имајући у виду изборе у Немачкој и Француској који су на прагу. [http://www.vestifinance.ru/articles/73524] Подаци из “стрес-тестова” банкарских институција ЕУ које је спровела Европска централна банка (који су обнародовани крајем јула) забележили су да је управо “чвор” Италије, Француске и Немачке, способан да у скорије време разруши цео финансијски ситем Европске уније. Само током последњих месеци, акције Deutsche Bank су изгубиле 25%, француска банка Société Générale – 23%, италијанска банка UniCredit – скоро 30%. У односу на горе поменуту банку Monte dei Paschi di Siena, на чијем балансу је нађено 47 милијарди “лоших” кредита, то износи више од 40% читаве банкарске кредитне торбе. Финансијски проблеми и скраћење производње представљају сами по себи истинску “експлозивну смесу” не само за Италију, него и за читаву ЕУ. Међутим, видимо да власти ЕУ, као и раније, сматрају Русију за главну претњу за своју организацију, а као кључни елемент европске политике – наставак “рата санкцијама”.