Јесу ли у нову Вучићеву владу ушле и „силе“ које су против њега?

Душан ЈАЊИЋ: Не знам шта је премијер изјавом о непријатељима хтео да постигне. То је као кад сам себи пуцаш у ноге. Али, ту има и старе тактике да се људи контролишу тиме што им се стално исказује неповерење, па онда стално морају да доказују приврженост програму и влади. Рано је рећи да ли у овој влади постоји отпор према премијеру, али има оних којима не моће да верује. На пример Дачићу. У изборима је било толико оптуживања СПС-а за криминал и корупцију, да је просто незамисливо да би један такав СПС могао да буде миран. Ко није миран, нема ни разлога да буде лојалан Посланик Влада ЂУКАНОВИЋ: Изјава да премијер има противнике у влади се односила на претходну владу – нема никакве дилеме. Када су ти људи улазили у владу, знало се ко за кога – на неки начин – ради. Нисмо ни ми глупи. Све силе (Америка, Велика Британија, Немачка, Русија итд) покушавају да у влади имају неког свог, а на вама је да то истрпите. Шта је премијер добио од тога што је то јавно рекао? Мислим да је само био искрен. Све владе до сада су говориле „неће нас нико да притиска“, али је глупо тако лагати Жељко ЦВИЈАНОВИЋ: Уочи склапања последње владе западне силе су захтевале од Вучића да његов утицај у влади буде мањи него у претходној, што је значило више људи које он не контролише. Сами просудите да ли је таквих више у прошлој или у овај влади. И да ли их је више било у претпрошлој него у прошлој Генерал Момир СТОЈАНОВИЋ: Да ли он овом изјавом говори да постоје центри моћи којима он не може да се одупре и да не може да им се одупре око конципирања владе? Ако је тако – онда је то јако лоша ствар. Народ може отворено да пита: ако премијер има отпора и сукоба у Влади, а он сам саставља ту Владу – онда, о чему се ради? Пре бих рекао да су јаки инострани притисци на премијера и у погледу конципирања и вођења Владе. Они се одвијају преко чланова Владе који су блиски амбасадама утицајних земаља У КЉУЧНОМ моменту за формирање своје нове – најновије – владе, Александар Вучић је изговорио: „Знам да су против мене многе силе – што из владе, што из земље и иностранства.“    Да су против њега многи у земљи, па и неки из иностранства – то је јасно и без премијеровог признања.  Али, због чега Вучић јавно говори да су против њега и неки из његове владе, владе коју је наводно сам формирао?     С обзиром да је ово рекао који сат пре формирања нове (најновије) владе – могуће да се то на њу, односно – неке њене чланове, формално не односи. Али, сигурно се односило на претходну владу, а пошто су ње у нову (најновију) ушли сви главни „играчи“ – логично би било претпоставити да су „силе“ које су против Вучића ушле и у нови (најновији) кабинет који је формално саставио сам лидер СНС.         Зато има смисла питање: колико ће „силе“ које су против Вучића, које он бар неће моћи да контролише колико би волео, бити јаке у новој (најновијој) влади?         И: да ли су те „силе“ јаке саме по себи или су их Вучићу наметнули странци који им дају већу снагу него што је реално имају? Ово је најава нестабилног положаја и не знам чиме ће завршити Душан ЈАЊИЋ, Активна Србија • Као аргумент у прилог ванредних парламентарних избора навођена је жеља да се добије влада која ће бити ефикаснија и за чије стварање Вучић неће морати да прави компромисе. Пошто се тај аргумент понавља, значи да он није успео у својој намери и да му избори нису донели владу коју може да направи по својој вољи – као свој тим. Имамо индиректно признаје да је опет правио компромис         ВЕЋ годину дана се развлачи тема притиска, па је чак и као аргумент ванредних парламентарних избора навођена жеља да се добије влада која ће бити ефикаснија и за чије стварање Вучић неће морати да прави компромисе. Пошто се тај аргумент понавља, значи да он није успео у својој намери и да му избори нису донели Владу коју може да направи по својој вољи – као свој тим. Имамо индиректно признаје да је опет правио компромис .         Друго, ту има и старе тактике да се људи контролишу тиме што им се стално исказује неповерење, па онда стално морају да доказују приврженост програму и влади.         Рано је рећи да ли у овој влади постоји отпор њему, али има оних којима не може да верује. На пример Дачићу. Али је у изборима било толико оптуживања СПС-а за криминал и корупцију, да је просто незамисливо да би један такав СПС могао да буде миран. Ко није миран, нема ни разлога да буде лојалан, ако је лојалност заједничка подела одговорности у најтежим тренуцима.         Ову кампању (о притиску) је Вучић покренуо тек 2015, али није је примењивао од 2012. до 2015, када је СНС пролазио кроз стабилност и успон. Зато је ово најава нестабилног положај, и не знам чиме ће завршити.         Ако је ово само маневар, треба га прекинути одмах, јер то не говори о снази онога ко тврди да има велике противнике. Код народа важи правило да када говорите стално о противницима – на крају се повећа број оних који сумњају у вас.         Коме је он хтео да пошаље поруку? Мислим да његове речи неће утицати ни на кога сем на оне који од Вучића очекују функцију, стан или статус. Нарочито не на странце. Особа која је највише спомињана око притиска британско-америчке мултинационалне компаније, на крају постаје министарка. Дакле, могли бисмо рећи да цела прича о мафији и екобизнису, о притисцима којима се одолева пада на примеру Ане Брнабић.         Међутим, ја мислим да је Вучић у њој препознао – не лезбејку, не експонента Континентал вингс-а, него стручњака који се бави локалном самоуправом. Зато не знам шта је овом изјавом о непријатељима хтео да постигне.         То је као кад сам себи пуцаш у ноге. Чак ни Немачка и Француска не могу да се супротставе утицају разних лобиста Влада ЂУКАНОВИЋ, посланик (СНС) • Овде је народ подељен: или је за Русе или за Американце. То отвара простор за притисак. Што ми више будемо били за Србију, већа ће бити наша шанса да смањимо притисак. Народ и почиње тако да размишља: да треба да радимо за Београд, а не треба да радимо ни за Вашингтон ни за Москву, Лондон или Берлин, па ни Брисел који је обична централа         ДА СЕ не лажемо, многи хоће да остваре свој интерес. Ту имате и Американце и Русе и Велику Британију и све могуће друге силе, а свака жели да намести свог министра или свог државног секретара. Сигурно је да има таквих притисака, а на нама је да одолевамо – колико се може.         Изјава да премијер има противнике у влади се односила на претходну владу – нема никакве дилеме. А за ову – сачекајмо да видимо како ће кренути.         Не знам зашто људи избегавају да о томе отворено причају. Ко год буде премијер у Србији – велике силе ће покушавати да утичу, а уколико будемо економски јачи – утолико ћемо више одолевати.         Наравно, није нормално да премијер у сопственој влади има опозицију, али то је – факат.         И много снажније земље од Србије, као Немачка или Француска, не могу да се супротставе утицају разних лобиста.         Када су ти људи улазили у владу, знало се ко за кога – на неки начин – ради. Нисмо ни ми глупи. Само, тада гледате да негде прогутате кнедлу, а негде ви ојачате, зависно од позиције до позиције. Све силе (Америка, Велика Британија, Немачка, Русија итд) покушавају да у влади имају неког свог, а на вама је да то истрпите.         Шта је премијер добио од тога што је то јавно рекао? Мислим да је само био искрен. Све владе до сада су говориле „неће нас нико да притиска“, али је глупо тако лагати. Боље је рећи народу искрено. То јесте гадно. Ужас Божји! Страшно.         Овде је народ подељен: или је за Русе или за Американце. То отвара простор за притисак. Што ми више будемо били за Србију, већа ће бити наша шанса да смањимо притисак. Народ и почиње тако да размишља: да треба да радимо за Београд, а не треба да радимо ни за Вашингтон ни за Москву, Лондон или Берлин, па ни Брисел који је обична централа.         На Балкану се преламају разни интереси и свако жели свој утицај, а утицају не могу да се одупру ни јаче земље као Немачка или Турска.         Факти: Ако је премијер добио поверење народа, а каже да су у влади његови противници, то он онда каже да је у влади био низ људи који су радили против воље и интереса народа?         Тако је, али очигледно нису остварили оно што су наумили. Можете ви некада да прихватите некога за кога знате да није баш неко ко ће радити у интересу државе. Али, када га ви ту ставите, па га онемогућите да ради то што је мислио да ради, онда је он на губитку, а не држава.         Факти: Зашто га стављати у владу?         Да би имао што боље резултате. Гомила њих ради на следећи начин: оно што раде за грађанство, стварно раде добро, али оно где треба да се оствари страни интерес – нешто глобалнији – а да буде на нашу штету, ту се помучи и често се разбије о ледину. Када се то догоди, онда странци кажу: ниси довољно способан.         Румуни су сменили премијера зато што је изгорела дискотека. Утицаји су стравични, а на нама је да се бранимо и наставимо да играмо шах са њима. Вучићев случај сведочи колико су наша политика и друштво премрежени западним утицајем Жељко ЦВИЈАНОВИЋ, главни уредник Новог стандарда • Пре седам година Србија је Џозефа Бајдена дочекивала са улицама потпуно очишћеним од људи, данас га дочекује протестима, и то не неке маргиналне групе него једне парламентарне странке. Пре седам година медији су Бајдена дочекивали у свечаном миру, који је требало да сведочи о нашој пуној потчињености империји, а данас медији са негодовањем урлају о тристомилионским инвестицијама Џорџа Сороша у српске медије, образовање и културу. Можда то није велики корак напред, али много је ближе томе него кораку назад         ПОСТОЈИ много политичких питања у јавном простору која се постављају због нашег непознавања функционисања савремене политике. Али добро, ипак је боље кад се постављају, дајући прилику да на њих буде одговорено, него кад се, како је уобичајеније, на њима граде погрешни закључци.         Наравно да Вучић није изабрао свој тим у прошлој влади – на коју се изјава односи – према својим политичким афинитетима, него према политичком односу снага. Али, онај ко мисли да је то Вучићева рђава специјалност- нека провери да ли је, рецимо, Тони Блер у своје владе стављао свог љутог партијског ривала Гордона Брауна угађајући свом афинитету или поштујући однос снага. Или Барак Обама када је поставио Хилари Клинтон за државног секретара? Или Путин именујући Медведева за премијера?         Ако је по нечему уопште специфичан, Вучићев случај сведочи о томе колико су наша политичка сцена и наше друштво премрежени западним утицајем. Наравно да се са тим утицајем покушавају правити компромиси и наравно да тај утицај настоји да држи главну реч у влади.         Уочи склапања последње владе западне силе су захтевале од Вучића да његов утицај у влади буде мањи него у претходној, што је значило више људи које он не контролише. Сами просудите да ли је таквих више у прошлој или у овај влади. И да ли их је више било у претпрошлој него у прошлој.         Ето, то је оно о чему је говорио Вучић: могу да га разумем што своју позицију види као уникатну, али не могу да разумем тумаче те позиције који тек тако прелазе преко тога и кажу: па зашто не направи владу каква му одговара?! Једноставно, то не бива ни код нас ни било где.         Оно због чега је ипак важно постављати таква питања у јавном простору јесте потреба да се брутални западни утицаји и уцене демаскирају, уместо што се, као до сада, о њима ћутало.         Пре седам година Србија је Џозефа Бајдена дочекивала са улицама потпуно очишћеним од људи, данас га дочекује протестима, и то не неке маргиналне групе него једне парламентарне странке.         Пре седам година медији су Бајдена дочекивали у свечаном миру, који је требало да сведочи о нашој пуној потчињености империји, а данас медији са негодовањем урлају о тристомилионским инвестицијама Џорџа Сороша у српске медије, образовање и културу. Можда то није велики корак напред, али много је ближе томе него кораку назад. Премијер често изјављује да је изложен притисцима и тако тражи подршку народа Момир СТОЈАНОВИЋ, генерал у пензији • Не бих баш рекао да премијер није довољно попустљив кад су у питању уцене и притисци међународне заједнице. И отварање моста на Ибру је прошло без упознавања јавности са тиме о чему се ту све ради, а то је да ће то створити безбедносне проблеме када Албанци са југа почну да шпартају по северној Митровици. Срби ће се осетити несигурнима и почеће да продају имања, чиме ће кренути исељавање севера КиМ. А имам утисак да је отварање моста ипак плод неке полутајне дипломатије         НЕУОБИЧАЈЕНО је да премијер – чак и да има противнике у Влади, или би се пре рекло „оне који мисле другачије” – то износи у јавност. Те ствари би требало да се реше у влади.         Да ли он овом изјавом говори да постоје центри моћи којима он не може да се одупре и да не може да им се одупре око конципирања владе? Ако је тако – онда је то јако лоша ствар.         У најмању руку ме зачуђује таква изјава јер свака таква изјава ствара забуну у јавности. Првенствено око кредибилности Владе.         Народ може отворено да пита: ако премијер има отпора и сукоба у Влади, а он сам саставља ту Владу – онда, о чему се ради?         Пре бих рекао да су јаки инострани притисци на премијера и у погледу конципирања и вођења Владе. Они се одвијају преко чланова Владе који су блиски амбасадама утицајних земаља. О томе се мора јавно говорити и премијер мора да обавести нацију отворено, а не да је остави да размишља о каквим се противницима ради. То није коректно.         Премијер често изјављује да је изложен притисцима и тражи подршку народа.         Факти: Исто тако, често говори да Владом управљају само он и интереси Србије.         Питање је да ли је ова изјава израз немоћи да се одупре тим утисцима или – када погледате састав ове Владе – неки њени чланови су под јаким утицајем других моћних држава. Ово је вероватно покушај премијера да добије подршку домаће јавности за оно што планира да уради.         Међутим, не бих баш рекао да премијер није довољно попустљив кад су у питању уцене и притисци међународне заједнице. И отварање моста на Ибру је прошло без упознавања јавности са тиме о чему се ту све ради, а то је да ће то створити безбедносне проблеме када Албанци са југа почну да шпартају по северној Митровици. Срби ће се осетити несигурнима и почеће да продају имања, чиме ће кренути исељавање севера КиМ. А имам утисак да је отварање моста ипак плод неке полутајне дипломатије.         Наш основни проблем је што у нашем политичком животу нема довољно транспарентности. Опште познато је да су све владе, па и последње две које води Вучић, плод компромиса Истока и Запада, утицајних чланица међународне заједнице и, ето, жеље премијера да има неке одане људе. Мислим да се лако могу препознати људи на које је мислио премијер.         Ако премијер има такве људе око себе, зашто о томе обавештава јавност а не истера из Владе те људе који отворено кокетирају са центрима из међународне заједнице? Зашто их не истера из Владе? Зашто не конципира Владу коју може да контролише?         Свако обавештавање јавности да премијер трпи притиске говори или о слабости премијера или о томе да премијер неће моћи да издржи да не подлегне тим притисцима. извор: http://fakti.org/serbian-point/okolo-gladac/jesu-li-u-novu-vucicevu-vladu-usle-i-sile-koje-su-protiv-njega