Доња Градина – раседлавање хрватске „истине“

Наслеђе површног односа према српским жртвама у НДХ, систематски и плански неговано у време „братства-јединства“, свако мало покаже своје накарадно лице, чак и када службена политика вежба старање о Србима, као видно патриотско доброчинство. „Политика“ слови за одговоран лист, те стављање вести на насловну страну у том листу, има посебну тежину. У броју од 20.-ог августа, описана је комеморативна свечаност у споменичком комплексу Доња Градина, где је био део логорског система Јасеновац , током постојања  НДХ! Прогласити  Преображење из 1941.године, за дан када је почео геноцид у НДХ, врло је неозбиљно и надасве неодговорно, у времену када цела државна машинерија Хрватске као чланице и ЕU и NАТО, систематски и плански ради на релативизацији геноцида над Србима, Јеврејима и Ромима, почињеног у дугом четворогодишњем трајању. Проглашење НДХ, у Загребу 10. априла `41.године, означава систематски почетак прогона Срба, јер су одмах почела хапшења истакнутих првака, државних чиновника, бивших добровољаца и четника, те су и истакнути Хрвати из ове категорије, били истовремено жртве. Хапшење је чињено са намером  да се убију, а не да се ставе у изолацију или сабирни логор, како данас упорно тврде „хрватски повиестничари“ , позивајући се на накнадне мемоарске белешке истакнутих ратних злочинаца, објављиване у Аргентини или Шпанији, где су нашли уточиште после слома фашизма! Још пре рата, Павелић и најуже усташко руководство, разрадили су план да се у крашке јаме на Велебиту смести око 1000000 Срба (побијених), јер је Велебит планински ланац  дуг скоро две стотина километара, са више од стотину безданица, како се називају те крашке јаме. Зато је Јадово и било први логор за ликвидацију Срба и Јевреја, где су већински убијани градски Срби, интелектуалци, чиновници, свештеници СПЦ, трговци, жандари и полицајци. Довожени у теретним вагонима као стока, без хране и воде, само са уредно удараним спроводним жиговима на теретним листићима, од Мостара до Сремских Карловаца, одмах после усвајања расних закона у хрватском парламенту, већ 17. априла 1941.године! Дакле, за почетак геноцида са сигурношћу се може узети дан када је донет  сет  расних закона у хрватском парламенту, те то јасно показује да држава стоји иза тога злочина!  Ови транспорти, били су могући и због тога што су већ постојали спискови „непоћудних“ (штетних) за хрватску државу, сачињени у свим местима дотадашње Бановине Хрватске,те је машинерија смрти одмах прорадила. Зато да би се усташке главешине  уселиле у њихове виле као и у српске, допремљени су у логор Јадовно богати Јевреји, после донете уредбе о обавезном исељавању Срба и Јевреја из елитних делова града. Ти прогнаници  најпре су смештени на периферију Загреба у бараке, али су убрзо  трајно збринути на Велебиту. ЈАДОВНО, логор за ликвидацију а не боравак и рад, радио је преко 80 дана, све док српски устаници нису угрозили транспорте смрти упућене у Госпић, крајем јула `41.године. Када је талијанска окупациона власт проширила своју зону, доспео је Велебит у њихову надлежност почетком августа месеца `41., те су запрепашћени Талијани утврдили бестијални злочин, сакупивши обилан доказни материјал на терену, одмах упућен у РИМ да се упозна Дуче, влада , краљ, али и Ватикан, који је благосовио то дело своје духовне деце. Тек тада је руководство хрватске државе донело наредбу о преселењу последнје групе затворени ка из казнионе у Госпићу, који су чекали излет на Јадовно, као спас за дотадашње муке. Јасеновац је изабран плански, био је у унутрашњости хрватске државе, био је на железничкој прузи те је транспорт тако олакшан, а већ је постојао и индустријски објекат. Ту је већ била радионица,тзв „ланчара“, где су израђивани предмети за пољопривреду, те је одмах послужила за израду ножева за клање и маљева за разбијање лобање Србима! Сам објекат је био власништво Србина, и хрватска држава је само издала решење о његовом преузимању (правна држава,зар не?), разумљиво без накнаде, па српско је! Први су логораши били смештени на отвореном, под ведрим небом, јер су логорски чувари само за себе средили бараку за смештај. Они логораши који су умели да раде ковачки посао, израђивали су приручни алат за хрватске екологе, те је ту искован и посебан нож „србосјек“, да се корисник сувишно не замара, док обавља друштвено користан посао за НДХ. Овај ће „србосјек“ уз маљеве и сјекире, бити достављен свим радним јединицама „Усташке радне службе“ које су чиниле систем логора за ликвидацију, да се користи у раду, тако да није Јасеновац једини, јер их је укупно било двадесет и два, на подручју НДХ! Овакво бестијално убијање, изазвало је згражање чак и код немачких нациста, који су вршили истребљење Јевреја и Словена у Источној Европи, али употребом гаса  и стрељањем! Када су фолксдојчери у Осијеку, као најнемачкијем граду НДХ, извршили рацију и покупили Јевреје за ликвидацију, проводећи упутство о „коначном решењу“, почела је власт НДХ да систематски упућује Јевреје у логоре за ликвидацију, па и у Јасеновац, те је НДХ била једина држава, чланица фашистичке коалиције, где су домаћи фашисти а не Немци, систематски извршили холокауст, и то на својој територији (нису Јевреји слати у Аушвиц)! Управо у време када је извршено преселење остатка затвореника из Госпића у Јасеновац, донели су Немци уредбу о ликвидацији Рома, те су затим и хрватски фашисти почели систематску примену те злочиначке уредбе, на територији НДХ! Поставити радну тезу, да су само у Јасеновцу убијали Србе, Јевреје и Роме, а заборавити стотине српских села у којима су систематски убијани мирни становници, као живад нахватана, стотине јама и бездани где су бацани, почесто и живи, врло је неодговорно. Педантни Немци, оставили су запис у документацији, да је само до краја августа `41.године ликвидирано скоро 300000 Срба, на територији НДХ! Када је први пут одржан парастос на Јадовном, рече владика Атанасије Јевтић, да се набрајају сва српска мушка имена јер су ту сва заклана, истичући тако сву трагику српску и сву тежину геноцида, који се не може заборавити, а никако не сме умањивати! Без обзира на сугестије из ЕU, која никако да скине слепачке наочари и прогледа, али и осуди злочин геноцида који је починила хрватска фашистичка држава, а не никако „дивље усташе“, како гласи тренутна радна верзија хрватских повиестничара! Срби, као народ коме упорно уваљују кукавичије јаје „геноцидности“, треба да се изборе за  истину о хрватском геноциду над њима, учињеном  уз активну подршку Ватикана и нациста и фашиста, предака данашњих становника земаља ЕU и NАТО! Време је за резолуцију о геноциду, која свакако треба да стигне и до ОУН, где ће добити активну  подршку оних чланица, над чијим народима је такође извршен геноцид!                                            Можда се тада и добри отац Франциско опсети, да у тајном делу ватиканске библиотеке постоје записи опата МARCONEA, који је у Загребу на Каптолу боравио, док је тај злочин геноцида чињен широм „божије државе НДХ“, уживајући гостопримство  Алојзија  Степинца!       Фолксдојчер — израз за припадника немачке националне мањине. Каптол — жаргонски израз за седиште РКЦ  у Хрватској.