Треба се спремати за неизбежни тренутак када ће Украјина престати да постоји
Пише: Сергеј ГУРКИН ПРОСЛАВА 25-годишњице независности Украјине протекла је у жанру хистерије. Опет се потврдило да мајданске власти заправо веома мало говоре о својој земљи. У основи, говоре о томе како су се Украјинци својом, 7 хиљада година дугом цивилизацијом, супротставили непријатељу, који свом снагом наваљује на Украјину. То што разговор о Украјини замењују разговором о митском непријатељу и измишљеном рату – није изненађујуће. Земља под овим руководством нема чиме да се похвали. Осим још једним милијардним дугом, још једним политичким убиством, катастрофалним погоршањем животног стандарда, растом криминала и грађанским ратом. Непријатеља су и измислили да би на њега свалили кривицу. Међутим, изненађујући је ниво хистерије. Твитер Петра Порошенка изгледа буквално као да је он лично добио рат. Само што не изговара речи „вата“ и „колоради“ (код Украјинаца погрдни изрази за Русе). Очигледно, Порошенко зна нешто што га чини тако нервозним. Разобличити лаж украјинске пропаганде није једноставно. Украјину је у њеним садашњим границама створио Совјетски Савез. Све, без изузетка, од чега она данас живи, створили су Руска империја и Совјетски Савез. СССР никога није тако подржавао као што је подржавао Украјину и украјинску културу. Совјетски Савез је створио Украјину, али украјински политичари су из целог совјетског времена наследили само комунистички менталитет. Лако је преименовати 25 година независности у 25 година зависности и концизно сумирано показати да се Украјина од слободне републике са огромним резервама претворила у сиромашну државу контролисану од стране америчког амбасадора, са десетинама милијардера, великим порезима, олигархијским медијима, вишемилијардним дуговима и грађанским ратом. Лако се и насмејати новим историјским митовима, у којима древни Укри стварају цивилизацију пре Римљана, Козаци плове у подморницама, а Бетовен краде мотиве из укрофолклора. Сва се ова залуђеност интензивно пумпа, али од тога не престаје да буде залуђеност – и нестаће моментално, чим народ Украјине дође себи. Довољно је погледати вести у последња два дана па честитати Украјини Дан независности. Украјина губи милијарде, купујући гас у Европи за 45 долара скупље него у Русији. Од страних лидера на прослави је био само пољски председник Анджеј Дуда. О конфликту у Донбасу већ почиње да се расправља без њеног председника Петра Порошенка. Потпредседник САД Џо Бајден, без устручавања, признаје да је приморао Порошенка да смени државног тужиоца. Стекавши независност у границама из 1991. године, Украјина је имала јединствену шансу за просперитет: у складу са законима природе и историје, због свог пограничног („у крај“) положаја између Русије и Западне Европе, могла је бити економски и културни мост. Али, украјински политичари су 2013. године коначно изабрали другачији пут: створили државу историјског мита, политичке хистерије и економског лоповлука. Као што у финансијкој сфери живот изван својих могућности мора довести до банкрота, тако у области идеологије, лажи морају довести до краха. У Кијеву ова два процеса иду паралелно. Гледати све те процесе из Русије није лако. Одлазећи и нови амбасадор САД у Кијеву – Џефри Пајет и Мари Јовановић Раздраженост због кијевске крађе и лагања смењује смех због историјских митова и економских програма који долазе отуда. Могли бисмо се опустити, узети кокице и гледати комедију, само да тамо не живе наша браћа и да територија те земље није тако стратешки важна. Закони природе и закони историје не дозвољавају дуг живот таквој држави. Не можете бесконачно повећавати дистанцу између реалности и реторике. Не можете бесконачно пљачкати народ и улазити у кредитне омче. Не можете бесконачно делити оружје, распламсавати приземна осећања и мислити да ће се све некако средити. Неће се средити. Истраживања јавног мњења у Украјини противрече једна другим. Час наводе да грађани жуде за Совјетским Савезом, час – да подржавају интегритет земље. Али, све више људима постаје јасно да земља у таквим граница не може живети у миру, ни бити сита. Ова чињеница се може објаснити на различите начине: идеологијом, економијом, историјом. Али, чињеница остаје чињеница, и двадесет пет година је довољно да се у њу уверимо. Земља мора да има нешто заједничко: ако се спајају два веома различита дела, они морају да покушају да нађу компромис. У условима спољнополитичке борбе, некоме то не одговара, али му зато одговара да од Украјине направи Антирусију. Пронаћи извршиоце овог плана није тешко, јер су они по природи арогантни, непоштени, неразумни и крволочни. Они воде и водиће земљу ка осиромашењу (јер не знају да не краду) и расколу (јер морају да подижу ставке). Питање је само: шта ће се од тога десити пре. Стога, мора се бирати између нормалног живота – и укромита. Између нормалног живота – и сиромаштва зарад вођења „рата са Русијом“ под руководством „демократа“. За становнике Одесе и Харкова ово питање се уопште не поставља. Потребан је само окидач буђења. Неко мора отворити прозор, како би се проветрила соба. И за грађане Русије, и за милионе Украјинаца који у Русији живе и раде, и за оне који имају несрећу да живе под контролом мајданске владе – кијевски проблеми и кијевске глупости нису повод ни за ликовање ни за смех. Само су повод за припрему за неизбежни тренутак када ће Украјина престати да постоји. http://fakti.org/globotpor/quo-vadis-orbi/treba-se-spremati-za-neizbezni-trenutak-kada-ce-ukrajina-prestati-da-postoji