„Окупациона бајка“. Прибалтика под ударом архивских чињеница

У Савету Федерације РФ одржана је презентација јединственог зборника докумената „Совјетски модел економије: савезни центар и прибалтијске републике. 1953. – март 1956.“ Тежак том архивских података који бацају сумњу  на комплетну „окупациону доктрину“ прибалтијских земаља, према којој је савезни центар током више деценија пљачкао све три прибалтијске савезне републике. Питање преиспитивања историје се појавило од самог почетка презентације. „Има много оних који не желе добро ни некадашњем  заједничком периоду историје, ни савременој Русији; њима године заједничког живота  изгледају као године окупације, године када је империја усисавала и последњу кап њихове снаге, па и живела на њихов рачун,“ – рекао је на почетку презентације о активним напорима руководстава земаља Прибалтика да пишу своју историју 20.века, Константин КОСАЧОВ, председник комитета Савета Федерације за међународне послове. Према мишљењу политичара ко год жели да ступи у ту дискусију мора  испред себе да има што већи број историјских докумената. „Све док се не будемо ослањали на документа, дотле ћемо да размењујемо само осећања и емоције, а овај спор ће се кретати према ћорсокаку. Ово је врло важан историјски документ, али он има и непролазни политички значај“ – констатовао је сенатор. Колегу је подржао и Игор МОРОЗОВ, модератор дискусије, такође  члан Савета Федерације. „Истина увек мора да победи – то треба да је база за формирање наших односа са прибалтијским суседима. Зато зборник на чијој смо презентацији сви ће користити, и то на различитим нивоима, чак и на међународном. Желимо да се наши односи, између осталог и са колегама из Сејма Латвије, граде на чињеницама и документима“, – изјавио је Морозов, подсетивши да је ујесен 2015. у Савету Федерације РФ формирана група за парламентарну сарадњу  са Латвијом. Па где да се пронађе она истина која се може упоредити са политичким произвољностима  при тумачењу историје? На то питање је одговорила доктор историјских наука, састављач зборника Јелена ЗУБКОВА, која је објаснила да се рад односи на прибалтијске земље управо зато  што постоји широко друштвено интересовање за ту тему. „Период „отопљавања“ међу некадашњим републикама је узет зато што разматрање тог периода омогућује да се боље схвате резултати суживота совјетских република у СССР-у и да се сагледају њихове перспективе“ – рекла је историчарка  и при том обећала да ће обавезно бити објављен још један зборник, који ће се односити на економију прибалтијских земаља у ’40.годинама 20. века. Какав је био механизам доношења и усаглашавања одлука  између савезног центра и република?  Како су се завршавали конфликти и мишљења која нису била усаглашена? Како је мењана структура националних економија? Каква је улога у развоју давана инвестицијама из Центра, а каква унутрашњим ресурсима? И каква је улога Центра у јачању националних економија прибалтијских земаља? По речима Ј.Зубкове, на сва та питања одговоре даје зборник докумената из Руског државног архива економије  – РГАЕ, Архива најновије историје – РГАНИ и Државног архива РФ – ГАРФ-а, припремљен под покровитељством Федералне архивске агенције. У фондовима Госплана (Државног органа за планирање и надзор у привреди), ЦСУ СССР, ЦК КПСС и др. прво је било објављено 3500  докумената који се односе на тему рада, али је у Зборник прошло само 272 најинтересантнија документа. „Један аспект, који фактички није никада у испитивањима коришћен је процедура усаглашавања планова и буџета. Шта су предлагале савезне републике? Како су њихови планови кориговани у Москви? Шта се добијало при том. У Зборнику је приказан цео комплекс докумената који реконструише процедуру усаглашавања. Ако се удубите у њих добија се чиста драматургија! При том је свака република за себе – Латвија, Литванија и Естонија – имала своју стратегију, своју тактику за грађење односа са савезним центром, свако је на свој начин постизао циљ који је себи дао“ – каже састављач  Зборника. „Када се  говори  о томе ко је коме плаћао (у односима између савезног центра и република – прим. RuBaltic.Ru) треба да се разуме да је буџет био консолидован, тј. да је садржао савезни део, и део за републике СССР-а. Али у периоду „отопљавања“ односа почињу озбиљне промене, прерасподела буџетских трошкова из савезног центра у републике. Савезни део буџета  до 1955.г. је износио око 80%. Те године  све почиње да се мења и до 1960. ми долазимо до тога да већи део буџета чини новац којим располажу савезне републике, а не центар. Један од најважнијих начина  за допуњавање буџета је био порез од промета роба. До 1955. године 88%  тог пореза је ишло у савезни буџет – то је била најважнија „касица“ из које је новац дељен слабијим републикама (РСФСР је, на пример, на сопствено располагање остављала само око 6%  од сакупљеног пореза). Крајем ’50.година 20.века више република, углавном оних „заосталијих“ – Таџикистан, Узбекистан, Јерменија и т.д. већ су успевале  да сачувају свих 100% од сакупљеног пореза.  И републике Прибалтика су биле у специјалној ситуацији, јер – оне нису добијале средства само из савезног буџета“, – изјавила је Ј.Зубкова. Доктор социолошких наука, руководилац Руско-балтијског центра у Институту социологије Руске академије наука, Реналд СИМОЊАН, је у самом почетку свог иступања у вези са извртањем историје од стране прибалтијских земаља поставио на право место све тачке изнад „i“: „Документација говори да окупације није било. У 4.Хашкој конвенцији се каже да је „таква“ окупација у ствари била последица рата или ратних дејстава. Између СССР-а и тих република није било војних дејстава, тако да није било ни окупације“. Совјетски модел економије, по мишљењу социолога, био је необична појава зато што је совјетска империја била империја наопачке. „Ја сам дуго радио у Госплану и видео сам како су нам долазили не само Балтијци, већ и људи из Средње Азије и Закавказја – они су скоро увек добијали оно што су тражили. А када су долазили, рецимо, људи из обласног комитета Вороњежа (Русија), добијали су  3 – 4 пута мање“,  –  аргументовао је своје речи социолог. Николај МЕЖЕВИЧ, доктор економских наука, професор СП6 ГУ је констатовао да у Русији постоји озбиљан дефицит стручњака за балтијске државе. Све у свему, по мишљењу експерта, независно од позиције земаља Прибалтика по питању компензације због „окупације“, њихова политика према Русији се принципијелно не мења. Најважнији задатак те политике је да се искомпликују односи између Русије и Европске уније. „Хрушчовљевих десет година“ – то није само најјачи темпо раста економије СССР-а, већ и највиши и миран темпо јачања економије  у  прибалтијским земљама. Чиме се они поносе данас? Тиме да су испред осталог постсовјетског простора. Али да  ли тиме треба да се поносе? Они су увек били испред, још почев од краја ’40.година 20.века, јер када су ратне последице превазиђене они су се нашли испред других,“ – констатовао је експерт. При том, по мишљењу Н.Межевича, прибалтијске земље немају своје уравнотежено академско гледање на совјетску прошлост: „Оно, што су они написали у вези с тим – то је хибрид журналистике и политичких декларација. Нема ни једног озбиљног обрачуна. А своје архиве неће ни да пипну. Зато што знају да ће, на крају крајева, морати да повлаче информације или да праве зборник као овај данашњи, а то је већ смртна казна,то је катастрофа по њихову државност“. Са професором СП6ГУ се фактички сложио и Владимир СИМИНДЕЈ, руководилац истраживачких програма фонда „Историјска успомена“, који је изјавио: „Ми морамо да схватимо да осим прекора идеолошког карактера због стаљинистичких репресија, ипак је подлога (захтеви за компензацију због „окупације“ – прим. Ru.Baltic.Ru)  свакако русофобска и антируска. Рад на теми совјетске економије прибалтијских република ће се наставити – аутори овог рада обећавају да ће проширити његове хронолошке оквире. Али чак и само књига која је изашла из штампе представља озбиљан ударац на историјско миротворство прибалтијских политичара. Овакви зборници, очигледно, чине све за деполитизацију  историје  –  много више него различите билатералне историјске комисије у оквиру којих се на мутним основама опонентима предају архивски материјали на којима рад паралишу политичке несугласице. ————————– Извор: аналитички портал  Ru.Baltic.Ru http://www.rubaltic.ru/article/kultura-i-istoriya/17122015-okkupacija/