У Шиду страх због миграната, као да је полицијски час!
Након што је један мигрант ножем ранио мештанина пограничног места Вашице, људи у својим кућама више не спавају мирно. Родитељи не пуштају децу да иду сама у школу ГРУПА миграната која је дошла у последњих месец-два све више нам загорчава живот. Ремети мир. Мало-мало чујемо – неком је обијена радња, опљачкано, однето.. Краду по њивама, виноградима. Увече се шетају у групама. Није нам свеједно. Нарочито пошто је наш први комшија, Милорад Адамовић, пре неколико дана избоден ножем, после свађе са мигрантом. Осећамо да нам је угрожена безбедност. Страх се полако увукао у сва околна села. Овако говори Гордана Хрбач из села Вашица код Шида, најближег Адашевцима, где је смештен један од прихватних центара за мигранте. У дворишту испред куће породице Адамовић. Поред ње седи Милорадова мајка Божана. Каже нам да се Милорад опоравља у болници у Сремској Митровици. – Лекари ме уверавају да је, после операције желуца, јетре и слезине, од јутрос стање мог сина стабилно – каже забринута мајка. – Милорад је тих, повучен, па нас је изненадило како је могло да дође до сукоба и да мигрант потегне нож. Како каже, њен син једва говори, па га и не пита шта се те ноћи догодило. Зато је, док не сазна, боле речи председника Општине Шид Предрага Вуковића, које упорно понавља на локалним ТВ станицама – за сукоб је потребно двоје! – Имам и ја сина тих година, и он излази у град викендом. Могло је да се деси било коме од наше деце – додаје Гордана. – После овога, више нам није свеједно. Плашимо се. Зазиремо од њих. Није лако ни том народу. То најбоље схвата већина људи у Шиду, који си и сами били протерани са огњишта. Ко се сели, тај се не весели. Већином су и те избеглице добри људи, нарочито они из Сирије, али нам то мало кукоља које у задње време долази загорчава живот. ПРОШЛО ЊИХ 750.000- ЗА последњих годину дана кроз три прихватна центра у нашој општини прошло је око 750.000 миграната – каже Предраг Вуковић, председник Општине Шид. – Већих проблема није било, до доласка последње групе из Авганистана, Пакистана и Марока. Њих ни ЕУ не жели. Највећи инцидент је убадање пре неколико дана, али то се није могло десити из чиста мира. Пљачки је било, и има их. Зато је министар полиције послао појачање и чинимо све да безбедност буде већа. Ипак, не могу да подржим петицију за исељење центара, нити да пребацујем одговорност на друге градове. Ово је погранично место и логично је да прихватни центри, транзиоциони, буду баш овде. Непријатност је, међутим, веле ове две жене, постала опипљива и зато редом сви по насељима у околини Шида потписују петицију да се прихватни центри иселе из њиховог комшилука. Једно је, кажу, бити хуман и пружити помоћ ономе ко је у невољи, а друго награбусити од оних којима је твоја држава пружила руку. Ни у оближњој сеоској школи „Вук Караџић“ ствари нису као раније. Родитељи су забринути, па су од учитељица тражили да децу не пуштају раније кући. Да обавезно сачекају да родитељи дођу по малишане. У центру Шида, мештани говоре да је уведена нека врста полицијског часа. Саветовано је и Шиђанима да увече после осам избегавају да излазе. Већ са првим сумраком, причају редом житељи овог пограничног места, групе миграната из прхватног центра код железничке станице, крећу да харају местом. Поједине продавнице стална су мета пљачки. – За последњих 15 дана, радња ми је пљачкана готово свако вече – каже Драган Савић, власник дисконта пића „Капљица“. – До седмог пута сам бројао, а после сам одустао. Приведе их полиција, ујутру их пусти, увече су поново код мене. Једни те исти. Штета је неколико стотина хиљада динара. Али мене много више плаши што смо чули да у овој групи миграната из Авганистана, Марока и Пакистана, има и робијаша којима су дате паре да оду. Сам сам се уверио да их има дрогираних и пијаних. Како Савић прича, пре неколико ноћи, позвала га је интервентна да дође, јер му је радња поново обијена. – Улазим, а на тоалет-шољи седи млађи мигрант, сав у крви, потпуно пијан, или дрогиран – прича нам газда Драган. – А чуо сам и да их има ХИВ позитивних. Мој дисконт је одмах прекопута њихових шатора код железничке станице и не мимоилазе ме ниједну ноћ. Поставио сам бодљикаву жицу, бедем и пса чувара, али неке од њих ништа не зауставља. Полиција, како вели, не може много. Или ништа. Обијане су и продавнице технике и спортске опреме, па чак и Фудбалски клуб Раднички. Ујутру су се шетали у дресовима и копачкама и нико им није могао ништа. Баш као и када су пре неколико ноћи из радње однели 30 бицикала и возикали се читаву ноћ. Божана Адамовић, мајка повређеног Милорада НИСУ СВИ ИСТИ КОМИСИЈИ у Шиду, како кажу мештани села Сот, недалеко од бивше болнице за децу ометену у развоју „Принциповац“, где се налази још један прихватни центар, свакога дана пристижу пријаве о штети коју су направили мигранти. Похарани виногради, њиве, кукурузишта… Има, ипак, и другачијих прича. – У сваком житу има кукоља, па тако и у овој причи, али већином је то фин народ – причају нам мештани из Сота. – Јуче је група њих покосила траву око православне цркве, а сваки дан долазе да играју фудбал са нашом децом. http://www.novosti.rs/%D0%B2%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B8/%D0%BD%D0%B0%D1%81%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%BD%D0%B0/%D0%B4%D1%80%D1%83%D1%88%D1%82%D0%B2%D0%BE.395.html:625224-%D0%A3-%D0%A8%D0%B8%D0%B4%D1%83-%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B0%D1%85-%D0%B7%D0%B1%D0%BE%D0%B3-%D0%BC%D0%B8%D0%B3%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D1%82%D0%B0-%D0%BA%D0%B0%D0%BE-%D0%B4%D0%B0-%D1%98%D0%B5-%D0%BF%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D1%86%D0%B8%D1%98%D1%81%D0%BA%D0%B8-%D1%87%D0%B0%D1%81