Миграциона криза: коме ће у ЕУ показати пут “ка излазу”
Са приближавањем референдума у Мађарској који је предвиђен за 2. октобар (о усклађености са националним законодавством система обавезујућих квота за прихват избеглица за земље-чланице ЕУ), страсти у ЕУ се муњевито распаљују. У Бриселу су од почетка били негативно расположени према демаршу Будимпеште, међутим, сада се дискусија иза затворених врата самита прелила у простор јавности. Министар иностраних послова Луксембурга Жан Асељборн је позвао своје колеге у ЕУ да, ни мање ни више, него искључе Мађарску из ЕУ, изјавивши да она не поштује темељне вредности ове организације. Према речима дипломате који представља једну од кључних фигура у неформалној хијерархији ЕУ, један од разлога сличног корака јесте супротстављање потоку миграната, а такође и кршење слобода средстава јавног информисања. [http://www.rbc.ru/politics/13/09/2016/57d793f49a7947356a673263] “Ми не можемо да се сагласимо са масовним кршењем система темељних врдности Европске уније” – изјавио је он у интервјуу немачком часопису Die Welt. [https://www.welt.de/politik/ausland/article158094135/Asselborn-fordert-Ausschluss-Ungarns-aus-der-EU.html]. Према речима Жана Асељборна, мађарске власти “праве ограде на границама” у тежњи да задрже талас избеглица које беже од рата, а такође и крше слободу говора и правде. “Привремено, а можда и потпуно избацивање – једини је пут за очување целовитости ЕУ” – уверен је шеф спољнополитичког ресора Луксембурга. Мађарска страна је без оклевања одговорила на оптужбе. Министар иностраних послова Мађарске Петер Сијарто назвао је свог колегу из Луксембурга лакомисленим човеком који “неуморно ради на рушењу европске безбедности и културе”. [http://www.origo.hu/nagyvilag/20160913-jean-asselborn-magyarorszag-eu-migracio.html] Он је истакао да обезбеђење пограничног режима и решење питања о пропуштању или непропуштању миграната припада сувереном праву државе и народа. “И ни чиновници у Бриселу, нити министар иностраних послова Луксембурга не могу укинути то право” – приметио је Петер Сијарто. [http://www.rbc.ru/rbcfreenews/57d7e1db9a794702b046dd01] Међутим, настала ситуација носи у себи неколико дубинских фактора који излазе изван оквира личног спора Мађарске и Луксембурга. Као прво, потребно је разјаснити механизме могућег “кажњавања” Будимпеште. Према Члану 7. Лисабонског споразума, ЕУ не може да одлучује о искључењу ове или оне државе иза састава ЕУ, него само о “зауздавању привилегија” које проистичу из њеног чланства у организацији. Притом ово решење треба да буде једногласно донето на нивоу Савета ЕУ, што горе указане мере чини готово немогућим, имајући у виду да позицију Мађарске по питању мигрантске кризе у већој или мањој мери деле многе државе централне, источне и јужне Европе. Као друго, скреће на себе пажњу чињеница да се “информативна патка” релативно антимађарских санкција појавила у интервјуу министра иностраних послова Луксембурга водећем немачком часопису. У овом тренутку управо мигрантска тема је постала једна од кључних у ширењу предизборне кампање у Немачкој. Канцелару Ангели Меркел после разорног пораза њене партије на недавним изборима за регионаолни парламент земље Мекленбург – Предња Померанија, неопходно је хитно унети корективе у сопствену политику по овом питању – или “пребацити стрелу” на друге. И овде је Мађарска веома корисна као индикативан извор проблема за Европску унију, имајући у виду и сложене историјске немачко-мађарске односе, и посебно мишљење мађарског премијера Виктора Орбана по кључним општеевропским питањима – у том смислу и у односу према Русији. Као треће, критикујући политику Брисела и Берлина у питањима супротстављања нелегалним мигрантима, Будимпешта не наступа усамљена. У овом тренутку, по овом проблему се практично сложио консензус у редовима Вишеградске групе. У то се могла уверити лично Ангела Меркел послее преговора који су одржани крајем августа са шефовима влада Мађарске, Чешке, Словачке и Пољске. Последњи су изразили своје одлучно неслагање са миграционом политиком коју Европској унији намеће Немачка – у том смислу и са системом квота. “Република Чешка не може да се сагласи са било којим системом на основу обавезних квота за принудну расподелу миграната” – изјавио је између осталог Бодуслав Соботка, премијер Чешке. Премијер Орбан је истакао да се управо ЕУ показала неспремном за решавање низа постојећих проблема: “ЕУ је изгубила своју адаптивност, ми немамо одговор на миграцију и тероризам”. А министар иностраних послова Пољске Витољд Вашицковскиј, у контексту заоштрених односа његове земље са Немачком који су се појавили последњих месеци, отишао је још даље и практично оптужио Берлин да игнорише интересе других земаља-чланица ЕУ. “Ми често примећујемо да Немачка тежи да достигне сопствене циљеве” истакао је он и закључио: “Наравно, свака земља има право на обезбеђењу својих интереса, но, у неким случајевима ми бисмо желели да очекујемо одређену дозу компромиса”. Штавише, по проблему миграционе кризе очигледно је зближавање позиција Вишеградске групе са мишљењем Аустрије. Министар одбране Аустрије Ханс Петер Доскозил раније је назвао “неодговорним” приступ Немачке по питању мигрантске крзе [https://russian.rt.com/article/318309-lidery-evropeiskih-stran-osudili-frg-za-navyazyvaemuyu] А то већ личи на формирање антинемачког блока на челу са Бечом, у редовима ЕУ. Не чуди да је шеф спољнополитичког ресора Луксембурга – који улази у састав још једног неформалног блока у ЕУ (Бенелукс) – видео директну претњу у изјавама представника држава централне и источне Европе. И на крају, завршни детаљ. Већ 16. септембра ће се одржати неформални самит ЕУ. И он ће се одржати у престоници Словачке, данас председавајуће у ЕУ – која по питањима миграција има још јаче изражене антибриселске позиције него Мађарска. Словачки премијер Роберт Фицо “одувек је упозоравао ЕУ на неконтролисане емигранте који ће донети терор” – указује с тим у вези аустријски часопис Die Presse. [http://diepresse.com/home/politik/eu/5084244/EU_Die-Hoffnung-auf-den-BratislavaProzess?from=gl.home_politik] А из тога следи да, макар и хипотетичко искључење Мађарске из ЕУ тешко да ће решити проблеме европског јединства. Пре се може очекивати хитно “искључење” сопствених владајућих елита из политичког живота низа кључних европских земаља. У том смислу и саме Немачке.