Референдум у РС је у ствари био референдум о чланству у НАТО пакту
Некада у светској штампи прочитам публикацију аутора који тврди да је НАТО чисто одбрамбени војни блок. Не – не. Ја немам у виду “наруџбину” коју пишу продани “аналитичари” који су спремни за пар долара доказати да је бомбардовање Југославије било падање небеске мане. Мислим на искрене људе, који у тренутку рођења чак ни са родитељског стола нису падали и главу о под нису разбијали. Просто, стварајући људски род Господ се побринуо за то да у њему, због велике разноврсности, постоји одређени проценат глупака. И када је мноштво новина у Србији, Босни и Херцеговини и другим балканским државама препуно мисли о томе да је приступање БиХ НАТО пакту добра ствар за то огромно полуострво, онда и нехотице у главу долази мисао да је на сунцу дошло до нових протуберација које утичу на муњевити раст ненормалних. Јер је познато да активност сунца утиче на стање масовне педикулезе и шизофреније. Та размишљања су се, наравно, појавила на фону свенародне подршке Дану Републике у Републици Српској и паници која се тим поводом подигла у Вашингтону. НАТО је ту објавио о брзим заједничким вежбама војске БиХ и НАТО пакта, где би центар вежби била Тузла. А због чега је добра Тузла? Да за почетак приметим да се она налази између Републике Српске и српске границе. Ето, ако се после вежби у њој појави прва малена канцеларија НАТО пакта, онда се то може сматрати као зрно из кога ће поникнути нова база Бондстил. Американцима није потребно активно општење Срба у две републике. А због чега је добра БиХ за НАТО пакт у целини? У првом реду тиме што ће се слободољубиви Срби у РС наћи под чизмом тог блока. А уколико се полагано српском народу прави омча око врата, онда је најбоље почети са малом Републиком Српском. Сва невоља је у томе што без обзира на масовну куповину српских медија и покушаје обмањивања становништва, идеја приступања те земље НАТО пакту не показује никакав успех. Американци већ очајавају дочекујући графите на београдским фасадама: “Хвала за бомбардовање, америчка браћо!”. Зато ће узети силом. Почеће од Републике Српске, а потом ће доспети и до Београда. Главно је да руководство тог града не буде исувише тврдоглаво. Све је то одавно јасно и мене највише интересује судбина наивних маштара који чврсто верују да ће их НАТО од некога заштити. Од кога – још нису до краја смислили. Наравно, Русија је већ одређена за улогу светског агресора, но она се због нечега задржала. На пример, у Прибалтику сви наивни су се одавно исковали у убеђене русофобе, накуповали су пластична склоништа и увозе старе хаубице из Европе, а Москва и даље не напада. Тако власт може да падне и у очајање. Очекивање мора да се ствари иначе ће бити невоља. У шта ће се они онда претворити? Тешко је чак и замислити. Ето, тако нешто може се десити и на Балкану. Прво ће наивни активно приступати НАТО пакту и припремати се за напад извана. У супротном, каквог смисла има ступати у НАТО? Потом, када трошкови за чланство у блоку и ковчези из врелих тачака натерају да се притегне каиш, а опасност извана се ионако не појави, наивним ће пасти на памет мисао коју је изразио још један херој Николаја Гогоља: “Стоп себи, мислим, зар ја нисам глупан? Заиста сам глупан!”. Само, пута назад неће бити. До тог свечаног тренутка када се блок сам распадне. Но, то време је још далеко. Само једно радује – Милорад Додик не спада међу наивне. Највероватније, на сопственој историји се може учити. То није дато свакоме. Хоћу да верујем да он неће дозволити да РС падне у ту замку. Јер ће пут ка слободи бити веома дуг. слика https://jpgazeta.ru/bosniyskie-serbyi-proveli-referendum-vopreki-es-ssha-i-saraevo/