Владине снаге потискују ИД и Ал Каиду према Дабику, али се исламски Армагедон изгледа одлаже

Пише: Александар ЦИГАНОВ           У ВЕСТИМА информативних агенција из Сирије поново се чује назив насеља Дабик.           Са стратешког становишта, тај градић не представља никакав примамљив циљ. То није Ал-Баб који се налази мало по страни и представља кључ за контролисање региона североисточно  од Алепа.           Међутим, управо у Дабику бојовници Исламске државе спремају се за „апокалиптичну” битку, за „битку последњих времена”.           Није случајно тако назван луксузни часопис те терористичке организације.           Према том одредишту постепено их потискују, а потискиваће их и убудуће, владине трупе које уз подршку руске авијације и мишљења особља ратног штаба постепено, али неповратно чисте Алеп од бојовника.           При том, најпре га чисте од исламиста из Џебхат ан-Нусре, која је призната за терористичку, као и од групација које су јој се прикључиле, а званично их чине мање групације проамеричке „умерене” опозиције. Али, колебајући се и распадајући се на ситне групе, оне полако нестају и напуштају Алеп и по принципу домино ефекта гомилају се на територији око Ал-Баба, коју контролише Исламска држава.           Истовремено са севера и североистока „идиловце” притискају протурске формације Слободне сиријске армије и сама Турска која у тим местима изводи сопствену ратну операцију, истина, против Курда, који са своје стране желе да заузму тај исти Ал-Баб да би спојили своје кантоне у један лук дуж границе Сирије и Турске.           Иза Курда стоје Американци, подржавају их својим специјалним јединицама и већ су на курдским територијама основали три своје војне базе и изграђују четврту заједно са војним аеродромима модерног типа.           Посебност ситуације је у томе што бојовници Исламске државе реално нису, не само верски исламисти, него су због одсуства образовања и укупне неупућености ту религију усвојили на оном нивоу на којем се вера претвара чак не у сујеверје, већ у брутални милитантни опскурантизам. Како је тим поводом истакао један од истакнутих исламских научника сунитске тенденције, Ибрахим Негм, главни саветник Великог Муфтије Египта, „њихова (лидера ИД) занесеност милитантним пророчанствима јесте – злоупотреба верских текстова и веома незрео приступ разумевању наше религије”.           А градић Дабик, који је некада припадао Асирцима, затим Римљанима, са становништвом (2004.) од свега 3.364 човека, познат је по томе што се помиње у једном од пророчанских хадиса Пророка Мухамеда.           Он је у хадису 6924 написао: „Последња времена неће наступити док Римљани не дођу у ал-Амак или Дабик. Тада ће из Медине (да би им се супротставили) доћи војска са најбољим војницима земље… Они ће отпочети битку, а трећина ће побећи – Алах им то никада неће опростити. Трећина – мученици у Алаховим очима – биће убијена. А трећина, која никада неће доћи на суд, победиће и заузети Константинопољ” .           Занимљиво је да наставак хадиса 6924 говори о … Исусу Христу: „Затим, кад дође време молитве, сићи ће на земљу Исус, Син Маријин (мир Њему и благослов Алаха) и повешће их у молитви. Кад непријатељи Алаха увиде Њега, они ће нестати као што се раствара со. А ако Исус устане против њих и они ће потпуно нестати, Алах ће их, свеједно, убити својом руком и показаће им крв на копљу Његовом (Исуса Христа)”.           Један од убијених салафитских лидера, чувени терориста Абу Мусаб ал-Заркауи, прорицао је: „Искра ће се разгорети у Ираку, а ватра ће у Дабику прогутати армије последњег Крсташког похода”.           И само треба себе замислити као неписменог, ничим нарочито заузетог (због незапослености) и додатно затрованог јеретичким салафитским догмама момака из сиромашног сунитског градића у Сирији да би се могао схватити степен њихове индокринације уопште и спремности да се оде у последњи бој, посебно са „Францима”. Баш у последњи, после којег ће наступити исламски „Армагедон”, и праведни ће се уздићи у рај, а плашљивцима Алах никада неће опростити.  И нико не жели да се нађе у тој трећини…           Шта је то фанатизам салафита из ИД показује једна чињеница: у том истом Дабику они су у августу 2014. уништили су светињу калифа Сулејмана ибн Абд ал-Малика под изговором да је Пророк, наводно, забранио клањање мртвацима.           Сем тога, по свему судећи, ти момци неће видети никакве „крсташе” који су изашли на бој са њима. Дабик је (иначе, ако се придржавамо мање мистичних оријентира, онда Ал-Баб) пре циљ Турака који припадају сунитском огранку ислама. А битка око Ал-Баба, ако је уопште буде у неком обличју (а не, на пример, једна од страна само оде, а друга уђе у Ал-Баб), тешко да ће личити на „мајку свих битака”.           Њен политички садржај биће конфронтација између Курда, који желе да дођу до Африна и споје своје кантоне у једну повезану територију, и Турака који то никако не могу да допусте, рекла је за „Царград” Ана Глазова, познати стручњак оријенталиста.           „За Турке је то – црвена линија – нагласила је. Заправо, читаву операцију у северној Сирији они нису усмерили на ИД, него на Курде, који по њиховом мишљењу не смеју да прелазе на западну страну Еуфрата”. Управо због таквог становишта у почетној фази операције главни циљ Турака био је град Џераблус, а у Анкари су веома незадовољни због тог што су Курди, ипак, заузели град Манбиџ који се налази нешто јужније.           Генерално гледано, скривено – или отворено, зависно од околности – све стране које су укључене у сиријски рат незадовољне су због активности Курда. Што се тиче Турака јасно је: појављивање повезане курдске државе на њиховим јужним границама њима никако не одговара. Сувишно је говорити и о ИД: то је огорчено непријатељство, историјски-верско. Исто то се односи и на друге сунитске „опозиционаре, иако међу Курдима има веома много сунита.           Разуме се да појављивање повезане курдске територије није у интересу ни централне власти у Дамску. Иако Русија према Курдима има потенцијална савезничка осећања, ипак је љути непријатељ ИД и по мишљењу експерата она  – у датом моменту не сматра да је потребно њихово издвајање у посебну политичку силу, зато што иза те силе стоје Сједињене Државе.           У овом тренутку Вашингтон поуздано контролише основне војно-политичке заједнице сиријских Курда. Он им помаже оружјем, новцем, чак и борцима својих специјалних јединица.           Издвајање курдске државе из сиријске у потпуности се уклапа у стратегију САД. У најмању руку, на тој територији може у потпуности да се легализује боравак америчких трупа на осетљивом делу Блиског Истока. Не треба ни говорити о томе да ће Курди бити идеални браниоци гасовода између Персијског залива и Средоземног мора о чијој изградњи  првенствено брину утицајне америчке елите које се налазе на „обезбеђењу подизвођача” код Катара и Саудијске Арабије. (Ипак, питање са Саудијском Арабијом „лебди” после одлуке Конгреса САД да подноси тужбе против њених грађана због догађаја од 9/11). Дим рата над данашњим Дабиком           У извесној мери судариле су се„црвене линије” Турака и Американаца око Ал-Баба, нагласила је Ана Глазова. Они су савезници у НАТО, савезници су и у ситуацији у Сирији, али показало се да су у односу на Турке, чини се, непомирљиви противници”.           Да ли ће то довести до некаквих сукоба између Турака и Американаца? Ана Глазјева сумња у то. Турци желе да у тој зони формирају нешто налик на „безбедну територију” под контролом њихових штићеника, на којој ће распоредити логоре за сиријске избеглице да би донекле смањили терет сопственог буџета.           Сем тога, они ће имати пристанак, иако изнуђен, сиријске владе која је још у августу одобрила да Турци уђу на територију Сирије (Анкара је за узврат признала легитимност Асада и пристала да се не противи његовом даљем учешћу у политичком животу.           У сваком случају за сада се ИД успешно користи таквим „стањем” Курда и наставља да утврђује одбрану на пољу заветног Амаргедона.           Превела         Ксенија Трајковић http://fakti.org/globotpor/quo-vadis-orbi/vladine-snage-potiskuju-id-i-al-kaidu-prema-dabiku-ali-se-islamski-armagedon-izgleda-odlaze